Прилози

Док трају масовни протести студената и других који их подржавају због погибије 15 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, у најновијем извештају организације Транспаренси интернешнел објављено је да је Србија наставила пад на листи перцепције корупције у јавном сектору. Многи који протестују сматрају да је баш корупција у реконструкцији железничке станице у Новом Саду довела до трагедије.

Под слоганом 'Корупција убија' од 1. новембра 2024, када је пала надстрешница, организују се протести који су се омасовили, поготово од како су студенти почели блокаде факултета широм Србије.

Према извештају Транспаренсија, Србија је са индексом од 35 поена, заузела 105. место од 180 рангираних земаља за 2024. годину, што је најлошији пласман од 2012. Од европских земаља, само су Босна и Херцеговина и Белорусија слабије рангиране од Србије.

Просечна оцена на европском континенту је 56, а међу чланицама Европске Уније 62.

Иако је Влада Србије усвојила нову Стратегију борбе против корупције, зацртавши раст индекса на 43 до 2028. године, Србија тренутно заостаје осам поена за светским просеком.

Иако није у његовој надлежности, Александар Вучић, председник Србије, годинама најављује „жестоки обрачун са корупцијом", што је поновио и у јануару, али до данас нема ефеката тог обећања.

Исто је поновио и у телевизијском интервјуу 10. фебруара, тврдећи да ће „хапшења почети већ од среде, 12. фебруара" и да ће „међу њима бити звучна имена из света политике и бизниса".

Регионални извештај издваја Србију као једну од земаља „под лупом".

У многим земљама демократске институције слабе, а владавина права се погоршава, услед унутрашњих нестабилности и спољашњих притисака, што омогућава да корупција цвета, пише у извештају.

Отава уводи нову категорију “експресног уласка” за лекаре обучене у иностранству у настојању да се реше изазови у вези са здравственом радном снагом у Канади, објавила је у понедељак савезна влада.

„Видели смо притисак у нашим хитним службама, чујемо га од породица које чекају доктора и осећамо га од особља на првој линији које је преоптерећено“, рекла је министарка за имиграцију, избеглице и држављанство Lena Metlege Diab на конференцији за новинаре.

„Чули смо јасну поруку од пацијената, провинција и медицинске заједнице, потребно нам је више људи који ће се укључити“, наставила је Lena Metlege Diab.

Нове мере усмерене су на међународно обучене лекаре са најмање једном годином радног искуства у Канади стеченог у последње три године.

„Пружамо овим докторима јасан пут до сталног боравка у Канади како бисмо попунили критичне празнине у здравственој радној снази, а истовремено помажемо у подршци поузданој нези и стабилном здравственом систему за Канађане“, наводи се у саопштењу за јавност Министарства за имиграцију, избеглице и држављанство Канаде (IRCC)).

Доктори обучени у иностранству који буду номиновани за овај програм добиће убрзану обраду радних дозвола у року од 14 дана. Поред тога, 5.000 федералних места за пријем - поред места предвиђених програмом за номинацију провинција - биће резервисано за провинције и територије како би номиновале лиценциране докторе са понудама за посао.

Побољшање приступа здравственој заштити

Иако је број Канађана без примарне здравствене заштите и даље висок, подаци показују да се приступ таквим услугама полако побољшао у последње три године.

Сједињене Америчке Државе по свој прилици су спремне за рат са Венецуелом, што је председник те земље Николас Мадуро овог викенда приписао жељи Америке да контролише огромне резерве нафте у тој држави, наводи CNN.

Стејт департмент је негирао да нафта има централну улогу у слању више од десетак ратних бродова и 15.000 војника у регион или да је нафта разлог због којег је председник Доналд Трамп најавио копнене нападе и поручио да авиони убудуће треба да избегавају ваздушни простор Венецуеле.

Уместо тога, Трампова администрација тврди да су војне претње део напора да се заустави кријумчарење дроге и прилив миграната из Венецуеле. Какво год да је образложење иза заоштравања ситуације на Карибима, ако дође до промене режима у Венецуели, највеће доказане резерве нафте на Земљи имаће централну улогу у будућности земље, пише CNN.

Венецуела има резерве од 303 милијарде барела сирове нафте, што је отприлике петина светских резерви, према подацима Америчке администрације за енергетске информације, и то је највећа позната количина сирове нафте на нашој планети.

Сједињене Државе производе више нафте него било која друга земља, али и даље морају да увозе нафту, а посебно ону коју производи Венецуела, због тога што Америка има лаку сирову нафту, која је добра за производњу бензина, али не много више од тога.

Тешка сирова нафта, као она из Венецуеле, је кључна за одређене производе у процесу рафинирања, укључујући дизел, асфалт и горива за фабрике, а дизела тренутно нема довољно широм света, углавном због санкција на венецуеланску нафту.

Може лако бити да су подржаваоци расуђивања Александра Вучића, упитног стручњацима за ментално здравље, синоћ по подгоричким кафанама ракијом заливали вијест да су отказани концерти Данице Црногорчевић.

Она којој су исти клицали јер је ономад на литијама о свецима пјевала, јер се није тамјан палио по српским храмовима да га њене хаљине упиле нису уназад двадесетак година, јер је мајка четворо дјеце, попадија и на крају обична жена из комшилука преконоћ је стала у једно кужно „певаљка“.

А те ноћи без Мјесеца нису се вагали Даничини обични комшијски гријеси већ мјерила подршка Вучићу, иако су они гријеси кориштени као доказни материјал пресуде.

Жестина једа на „певаљку“ пропорционална је заоштрености политичке кризе и ту нема ама баш ништа несразмјерно, осим чињенице да се злурадо славље одвија у подгоричким кафанама, а не у окупљалишту Вучићевих присталица, од милоште званом Ћациленд. Зашто се јаки подгорички момци, уз покоју жену коју зову братом, из комфорне кафанске топлине не обрету под београдским шаторима? Нису шатори ту од јуче већ је преко њих прешло више годишњих доба и мећава их стигла разносити, а конкретна идеја подгоричке подршке никако да се роди, иако се гора уредно тресе.

Последња треска из Подгорице могла би се сажети у пријетеће питање: „Ко то тамо пева?!“ Као у знаменитом филму, комично доминира над трагичним и готово је извјесно - нико одавде неће поћи фирмом „Крстић“ за Београд да, рецимо, гуслама диже морал онима што желе да уче под шаторима. Самопромоцији коју огрћу нижеразредном националистичком сентименталношћу, гордости којој би Луцифер аплаудирао топлије је у кафани.

Могу ли тетоваже да заштите кожу од штетних сунчевих зрака или само погоршавају здравље коже? Нова студија стручњака са Универзитета Лунд указује да можда има разлога за бригу. Открили смо да људи са тетоважама имају 29 одсто већи ризик од развоја меланома, најсмртоноснијег облика рака коже који се често повезује са излагањем ултраљубичастом зрачењу.

Међутим, тетоваже нису изгледале као фактор који повећава ризик од планоцелуларног карцинома, другог типа рака коже повезаног са ултраљубичастим оштећењем. Иако оба канцера деле заједнички узрок, настају из различитих типова ћелија и разликују се по тежини, при чему је меланом много опаснији.

Тетоваже су снажан облик самоизражавања и важан део савременог идентитета. У Шведској је отприлике сваки трећи одрасли човек истетовиран, што показује да је телесна уметност у потпуности постала део мејнстрима. Ипак, упркос њиховој популарности, научници и даље не знају да ли тетоваже имају утицај на здравље и како се евентуални ефекти могу развијати током времена.

Епидемиолози сада покушавају да одговоре на ова питања. Истраживање је изазовно јер се људи који бирају да се тетовирају често разликују од оних који то не чине на начине који могу утицати на здравствене исходе.

Други проблем је то што се у већини здравствених картона не бележи да ли се неко тетовирао, што отежава праћење дугорочних образаца. Без те основне информације тешко је утврдити да ли саме тетоваже утичу на здравље или су разлике последица других фактора.

Меланом и планоцелуларни карцином развијају се споро и релативно су ретки, што дугорочна истраживања чини још тежим. Праћење великих група тетовираних и нететовираних људи током много година било би скупо и временски захтевно.

Зато је тим стручњака са шведског Универзитета у Лунду користио другачији приступ. 

Почели су са људима који су већ били дијагностиковани са раком и вратили се уназад да виде ко је имао тетоваже. 

Водоинсталатери и електричари

Програмери и инжењери падају са трона! Чека нас технолошки бум, мајстори ће бити нова генерација милионера.

Док свет расправља о томе како ће вештачка интелигенција (АИ) угасити радна места, извршни директор Нвидије Џенсен Хуанг поручује супротно, управо ће АИ отворити хиљаде нових послова за занатлије и техничаре.

„Ако сте електричар, водоинсталатер, столар, биће потребно стотине хиљада таквих радника да изградимо све ове фабрике“, рекао је Хуанг за Цханнел 4, наглашавајући да дата-центри захтевају огромну физичку инфраструктуру.

Фабрике будућности траже људе, не дипломе

Раст центара података доноси и врло конкретне бројке: један објекат од 250.000 квадрата ангажује до 1.500 грађевинских радника током изградње, а многа од тих радних места у иностранству плаћена су и више од 100.000 долара годишње - без факултетске дипломе.

По завршетку, стални оперативни тим броји око 50 запослених, док свако такво радно место генерише још 3,5 индиректних радних места у локалној економији.

„Следећи талас прилика је у физичкој страни технологије“

Хуанг верује да следећи технолошки бум неће водити само програмери, већ људи који граде, спајају, монтирају и одржавају инфраструктуру која покреће АИ.

„Следећа генерација милионера биће водоинсталатери и електричари, а не нужно софтверски инжењери,“ поручује шеф Нвидије.

Његов став деле и други индустријски лидери. Извршни директор Форда, Џим Фарли, упозорава да америчке амбиције у области АИ неће бити остварене без кључних радника који могу да изграде и одржавају дата-центре, преноси Форбес.

Министар културе Никола Селаковић је 10. јула 2024. године лично тражио од вршиоца дужности директора Завода за заштиту споменика културе Града Београда, Александра Ивановића, да достави документ у коме се предлаже укидање својства културног добра за Генералштаб у центру Београда.

То је Ивановић рекао 29. септембра 2025. године на саслушању у Тужилаштву за организовани криминал, открива БИРН. Ивановић је навео да је одбијао такав захтев, да је јасно рекао да нема овлашћења да пошаље такав предлог одлуке, али и да је на крају попустио под министровим притиском, те да не мисли да је починио било какво кривично дело. Ивановић је прецизирао је да му је Селаковић „четири пута тражио“ да документ понесе назив „предлог”, а да је Славица Јелача, секретарка у Министарству културе, која је такође била присутна на састанку, то тражила још два пута.

Ивановић: Немам овлашћења

Навео је и да је предложио да то буде направљено у форми стручног мишљења, зато што он, као вршилац дужности директора београдског Завода, „нема никаква овлашћења, нити може да произведе било какво правно дејство у смислу процедура или поступка брисања својстава културних добара“.

„Међутим, он (Селаковић) је на велико инсистирање захтевао да то баш буде у форми речи ‘предлог’, иако сам текст по себи није ни концепт, већ један кроки нечега што апсолутно нисам знао чему би могао да послужи“, рекао је Ивановић о предлогу одлуке који је доставио Министарству културе.

Ивановић је више пута замолио Селаковић да уважи његову молбу да то остане на нивоу мишљења или објашњења „како би ситуација била потпуно јасна“. Ивановић је навео и да је био свестан да, као директор Градског завода, нема надлежност да шаље такве предлоге одлука, већ да је за то надлежан Републички завод, као и да иза тог предлога треба да стане читав тим стручњака.

Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је данас да жели да види демократску Србију у Европској унији, али да од ње очекује јасну оријентацију, а не седење на две столице.

Кос је на састанку са новинарима на маргинама Форума о проширењу ЕУ у Бриселу рекла да је за њу неприхватљиво то што неки руски држављани, укључујући оне који су на листи санкција, кроз посебне процедуре добијају српско држављанство, као и да је неприхватљиво присуство српске војске у војној вежби Русије "Запад".

"Ако учествујете у акцији војске која убија људе у Украјини заборавите на процес приступања, на поглавља, таква земља никад не може да постане чланица ЕУ, али то је ваш избор", рекла је европска комесарка.

Кос је оценила да овогодишњи извештај Европске комисије о Србији јесте био груб.

"И ја сам груба и строга особа, али такође праведна и ангажована. Видим Србију у Европској унији, али демократску Србију. Не можете да седите на две столице и гледате у ЕУ за новац а на другу страну за гас", рекла је Кос.

Када је у питању енергетска криза и америчке санкције НИС-у, Кос је рекла да је ЕУ спремна да помогне Србији.

"Ако треба помоћ, ту смо. Можемо да помогнемо финансијски, са енергетском структуром", рекла је Кос, додајући да није лако за Србију да се потпуно енергетски одвоји од Русије.

Кос је рекла да политичари у Србији треба да престану антиевропску реторику и да је најважнија изградња поверења грађана који, како је додала, мање верују ЕУ него раније.

"Бити чланица долази са одговорношћу и посвећеношћу на обе стране. Потребно је да подржимо независне медије и организације цивилног друштва", рекла је Кос.

Више од 1.000 минута тишине

Пре тачно годину дана, у 11.52 часа, Новосађани су први пут одали пошту настрадалима у паду надстрешнице Железничке станице. Тај дан био је петак, као и 1. новембар, две недеље пре тога.

Тог петка, 15. новембра 2024. године, грађани у Новом Саду и другим местима у држави застали су на 14 минута - за, тада, 14 жртава пада надстрешнице. Троје тешко повређених борило се за живот у болници.

Међутим, то је и једини петак када су грађани у тишини стајали 14 минута.

Петнаеста жртва пада надстрешнице, 24-годишња Ања Радоњић, преминула је у болници 17. новембра.

Грађани су наставили сваког петка да се у 11.52х заустављају и у 15-минутној тишини одају пошту настрадалима. Двоје повређених и даље је било у болници.

Баш у петак, 21. марта, преминуо је 19-годишњи Вукашин Црнчевић, шеснаеста жртва обрушавања надстрешнице Железничке станице.

Од тог дана, грађани у одавању поште стоје 16 минута.

Сати и сати тишине

Израчунати тачно колико су грађани стајали у тишини претходних годину дана готово је немогуће. У тишини се стајало, осим петком, и на протестима, блокадама, комеморацијама.

Рачунајући само одавање поште петком у 11.52 часа и на комеморацијама сваког првог у месецу последњих годину дана, портал 021.рс дошао је до прорачуна да се у тишини стајало 969 минута, односно 16 сати и 15 минута.

Тишина без потпуне тишине

Иако је "традиција" блокаде раскрсница сваког петка у 11.52 часа започела као вид одавања поште погинулима у тишини, минут за сваког настрадалог, није увек пролазила у потпуној тишини.

Грађани који су се у том моменту нашли у саобраћају, неретко су наглас негодовали, а десило се и безброј инцидената у којима су они који су учествовали у одавању поште и повређени. Током трајања одавања поште, грађани су вређани, гажени, ударани...

Индоктринација омладине вратила се као бумеранг

Серија инцидената у Хрватској последњих недеља поново је отворила питање положаја Срба, отвореног национализма и атмосфере у хрватском друштву. Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је за РТС да су инциденти знак дубљих проблема и да су могли да буду изненађење само за неупућене. Нагласио је да већ 20 година говори да ће се индоктринација и погрешно одгајање омладине вратити као бумеранг.

На манифестацији "Дани српске културе" у Загребу појавила се група маскираних мушкараца, на сплитској Риви навијачи "Торциде" протестовали су због хапшења изгредника, а после говора у Сабору, лидер СДСС-а Милорад Пуповац добио је претње смрћу.

Последњи у низу инцидената догодио се у суботу увече у Ријеци када је испред дворане где се одржавало Балканско првенство у каратеу, умало дошло до напада на младе српске каратисте.

Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је за РТС да је низ инцидената у Хрватској знак дубљих проблема. Ово је изненађење само за неупућене, рекао бих, или мање упућене. Можемо само набрајати сада шта се десило. Тамо негде, овог лета, од почетка лета. Примера ради, сви се сећамо тих концерата Томпсонових, на хиподрому у Загребу, па у Сињу. Да ли је било пола милиона, нешто више или мање, у сваком случају, највећи скуп икада са плаћеним улазницама на подручју Европе", навео је Штрбац.

Како каже, није страшно, то што су се људи окупљали, већ што су дошли млади људи са усташким обележјима и покличима "За дом спремни", под којима се све ово дешава и у Сплиту и у Ријеци. Подсетио је да је ове године обележена и 30. годишњица акције "Олуја".

"Пре овога, што је по мени, била много тежа провокација, и Србима посебно, оно што се догодило под кровом парламента хрватскога, то је било 28. октобра. Округли сто под називом 'Научни приступ жртвама Јасеновца'. Онда су довели за тај округли сто квазинаучнике, за које сви знамо и ми, и они тамо који су их позвали, шта ће рећи, јер ништа ново нису рекли, нису имали да кажу што не говоре годинама кроз своје јавне наступе, написали су неке књиге, снимили неке филмове. То је негирање злочина у Јасеновцу. По њима то није био логор смрти, то је био радни логор", рекао је Штрбац