Хрвати су огорчени због тога што је Делић ослобођен одговорности за злочин који су муџахедини починили 8. јула 1993. године у селу Бикоше, где су од Армије БиХ најпре отели а затим убли 24 Хрвата. Образложење Претресног већа да се злочин догодио око осам часова ујутро, а да је Делић именован за команданта Главног штаба истог дана после подне и да је дужност преузео тек увече – што га ослобађа одговорности – у Мостару сматрају апсурдним. „Делић није тада предао већ преузео дужност команданта Главног штаба Армије БиХ. Управо због тога је морао да нареди вођење истраге о злочину у Бикошама и кажњавање оних који су стрељали заробљене хрватске војнике и цивиле. Осим тога, поражавајуће је то што су одговорности за злочине над Хрватима, пре Делића, такође у Хагу, ослобођени начелник Штаба Армије БиХ Сефер Халиловић, командант 3. корпуса Енвер Хаџихасановић и командант 7. бригаде Амир Кубура”, рекао је за наш лист портпарол Хрватске демократске заједнице 1990 Весо Вегар.
Халиловић је био оптужен за злочине у селима Уздол и Грабовица, у северној Херцеговини. У ова два села бошњачке јединице су у септембру 1993. године убиле 62 Хрвата цивила. Халиловић је тада, као начелник Штаба Армије БиХ, руководио операцијом „Неретва 93”. Хаџихасановић и Кубура су, истина, осуђени на три и по и две године затвора, али су ослобођени тачака оптужнице која их је теретила за убиства Хрвата у Малинама и Бикошама. Ослобађајући их по овим тачкама оптужнице, хашке судије су заузеле став да није постојао однос „надређени–подређени” између Хаџихасановића и Кубуре, с једне, и муџахедина с друге стране. Такође, њихов став је био да они нису могли обуздати „и ставити под контролу” муџахедине без примене силе, односно употребе војне полиције. „Очигледно је да се у Хагу, постфестум, дефинитивно креира новија историја БиХ, у којој су улоге злочинаца намењене Хрватима и Србима, а жртве Бошњацима. Оваква пракса Хашког трибунала, што је најгоре, не може довести до помирења и поверења међу Србима, Хрватима и Бошњацима. Напротив, она производи нове тензије и нетрпељивост унутар БиХ”, нагласио је Вегар.
Портпарол ХДЗ БиХ Мишо Релота је нашем листу рекао да је водећа хрватска странка „разочарана чињеницом да злочини над Хрватима у БиХ немају исти третман у Хашком трибуналу”. „Хашки суд је крајње пристрасно, с очитом политичком поруком, ослободио  оптужби или пак на краткотрајне затворске казне осудио неколицину бошњачких генерала који су били оптужени за масовне злочине над Хрватима у централној Босни и северној Херцеговини, па чак и стравичне злочине муџахедина. Истовремено, водећи се 'командном одговорношћу' драконски је казнио генерала Тихомира Блашкића, Дарија Кордића, Драгу Јосиповића и друге официре Хрватског већа одбране. Пресудама се очито даје политички печат протеклом рату”, нагласио је Релота.
Српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић је трогодишњу казну затвора Расиму Делићу назвао срамном и упитао се да ли ће Тужилаштво и Суд БиХ покренути питање одговорности оних који су били надређени Делићу. „Ова пресуда, према мом виђењу, отприлике значи, ако додамо и пресуде Насеру Орићу и Рамушу Харадинају, имате право да убијате Србе и нећете бити кажњени, а, уједно је и порука да и Хрвате можете убијати и нећете бити кажњени”, рекао је Радмановић новинарима у Бањалуци и додао да три године затвора добије крадљивац новчаника или аутомобила.
Боро Марић
Одсецање глава и убијање заробљеника
Теза Претресног већа Хашког трибунала да Расим Делић „није имао разлога да зна да се одред 'Ел муџахедин' спрема да почини кривична дела убиства и окрутног поступања или да их је већ починио” прилично је проблематична. На то је, истина, поредно указао и премијер Републике Српске Милорад Додик рекавши да су „слике одсечених српских глава обишле свет”. Он је позвао свет да „упита судије Хашког трибунала да ли су три године затвора, на колико је осуђен Расим Делић, довољна казна за стравичне злочине муџахедина који су били у саставу Армије БиХ”.
Први снимци одсечених српских глава осванули су у штампи крајем септембра 1992. године. Снимци са одсеченим главама Благоја Благојевића, Бране Ђурића и Ненада Павловића нађени су у Јасенови код Теслића, у логору муџахедина који је заузела Војска Републике Српске. У октобру 1993. године, муџахедини су у логору Орашац код Травника ритуално одсекли главу Србину Драгану Поповићу. Пре тога, побили су заробљене Хрвате у селима Бикоше, Малине, Гучој Гори... Шта је још требало да ураде муџахедини па да Расим Делић или неки други официр Армије БиХ претпостави да ће заробљеници који падну муџахединима у руке бити побијени?