Немачки политички недељник „Шпигл” у причи „с краја цивилизације” пише о селу поред албанског града Буреља и о у подруму куће породице Катучи, где су, према наводима бивше главне хашке тужитељке Карле дел Понте, киднапованим Србима са Косова вађени органи.
„Породица разјарено одбацује гласине да су у њиховом подруму српским заробљеницима вађени органи и затим продавани за трансплантацију. Ипак, сумња остаје”, констатује „Шпигл” у тексту „Кућа на крају света”, у којем говори о граду Бурељу, који „изгледа као уклет” и који је, према Дел Понтеовој, био место догађаја.
До 300 заробљеника, углавном Срба, према Дел Понтеовој, припадници ОВК, после 1999. године одвукли су у Кукеш и Тропоју у Албанији и тамо их затворили, а затим, најмлађе и најснажније пребацили у село Рибе, код Буреља.
Дел Понетова се позива на осам сведока који су сви, независно један од другог, исто говорили – о једној жутој кући у селу Рибе, у чијем подруму је један лекар, „Албанац из Пећи, с упадљиво кукастим носом“, вадио органе педесеторици заробљеника.
„У међувремену, сведоци као да су пропали у земљу“, рекао је један бивши истражитељ, преноси „Шпигл“.
Недељник наводи сумње једног тадашњег истражитеља у спремност да би сведоци даље дали изјаве, јер би то било оптерећујуће за бивше вође ОВК и данашње високе политичаре Косова.
„Зато имају страх да би свака даља изјава за њих значила сигурну смртну пресуду“, преноси „Шпигл“ мишљење истражитеља.
Тако се сада последње наде да ће догађаји бити разјашњени полажу на специјалног истраживача савета Европе Дика Мартија, који у року од две године треба да испита тај случај, пише „Шпигл“, наводећи да је Марти већ водио истраге о тајним летовима ЦИА и затворима у Европи.
„Село код Буреља се зове Рибе... и та, наводна, „кућа страве“ се не налази само на крају насеља, већ на крају цивилизације“, пише „Шпигл“, наводећи да је иза куће непроходан, зарастао пут, да се падина, очито, користи као сметлиште.....
У опису разговора са 77-годишњим газдом „куће страве“ Абдулом Катучијем, „Шпигл“ преноси старчеву изјаву да су једног дана, у фебруару 2004. године, у његову кућу, док је он чувао овце у брду, банули тешко наоружани полицајци и странци, заједно с једним албанским државним тужиоцем, све преокренули, чак и пикавце покупили, а неком хемијском течношћу, да би открили трагове крви, попрскали собе.
Због тога су, како јадикује Катучи, чланови његове породице, чак с малом бебом, морали да проведу две ноћи на хладноћи.
Истражни тим УН се, према речима Катучија, посебно занимао за једну собу у приземљу, где је бетонски под офарбан у црно и због тога су желели даље да буше, а онда им је он рекао да то могу урадити само под условом да плате одштету.
После тога су се „мушкарци и једна жена“ повукли, каже Катучи, који тврди да је, тек у априлу, кад је објављена књига Дел Понтеове, заправо, сазнао шта су они тада тражили у његовој кући.
Кад не би био тако сиромашан, Катучи би, како је рекао „Дел Понтеову тужио пред Европским судом за људска права у Стразбуру”.
„Дакле, све погрешно? Трговина органима је део теорије завере из дубине Балкана? Вероватно, ипак, не“, констатује „Шпигл“, указујући на детаље из приче старца, коме, кад год не може нешто да објасни, у помоћ прискачу унуци. Једна од таквих мука за старца је питање, чему су служиле празне флаше од инфузионе течности са средствима за опуштање мишића, завоји и игле, које су пронашли истражни органи у близини старчеве куће.
„У овом окружењу, без одговарајуће медицинске бриге је потпуно нормално да људи сами себи у нужди дају инјекције“, преноси „Шпигл“ изјаву 26-годишње Катучијеве унуке, оцењујући да то, ипак, не звучи уверљиво.
Кад је реч о пронађеним остацима крви у њиховој породичној кући, унука каже да се ту породила једна жена, а осим тога, ту се и за исламске празнике, како је рекла девојка, коље стока.
И код боје куће у помоћ деди прискачу унуци – сви сведоци описали су је као жуту, а она је сада бела. И за то Катучијеви имају објашњење, иако су у почетку тврдили да је кућа увек била бела, али се ипак унука „присетила“ да су је прекречили за једну свадбу, преноси „Шпигл“, указујући на то да су истражни органи испод беле боје, ипак, пронашли – жуту.
Танјуг
На слици-Град Бурељ у Албанији: „кућа страве” била је у близини овог места
Ауторска права Радио Оаза 2026