- Српски народ заслужује похвале за своју приврженост демократској власти и стабилности Југоисточне Европе - оценио је саговорник који је у последњих десетак година, као члан сенатског Комитета за спољну политику, дао велики допринос обнови, а потом и поправљању, једно време потпуно прекинутих контаката између Вашингтона и Београда. Односи, који су 1999. године били обележени бомбардовањем НАТО и потпуним прекидом свих дипломатских контаката, да би потом - октобра 2000. године, после рушења Милошевићевог режима и демократског преврата у Србији - кренули су одређеном узлазном путањом.
Косово је било и остало главна и веома озбиљна препрека на тој узбрдици званој потпуна нормализација односа између Србије и САД. Сенатор Воинович - који у званичном Вашингтону ужива углед „највећег пријатеља и најбољег познаваоца Србије“ - не крије своје разочарање што се наше две земље налазе због Косова ту где су данас. Са своје стране, и он подржава овдашњу доминантну тезу да је та косовска прича „практично завршена“ и да је за српски и албански народ самопрокламована независност Косова - и поред пропуста међународне заједнице у том процесу - „једино решење за ситуацију створену Милошевићевимобесправљивањем локалног албанског живља, што је заустављено првом интервенцијом у историји западног војног савеза“.
Нема, иначе, америчког политичара који је на том косовском терену био последњих година ангажованији од Џорџа Воиновича. Иницирао је безброј резолуција и дебата на ту тему, покретао акције за сваковрсну конкретну америчку помоћ Србији, десетак пута посећивао је наш регион у „мисијама добре воље“, интервенисао код Бушове администрације и челника УН у тражењу „најбољег решења за обе стране“, сретао се у више наврата са представницима демократске власти из Београда, био максимално ангажован у раду Српског кокуса у Конгресу и организованим акцијама српске дијаспоре у САД.
И, после свега тога, на питање шта даље, како да се премосте разлике и односи Америке са Србијом доведу до жељеног нивоа - Џорџ Воинович каже:
- Наставићу да радим као амерички сенатор и члан конгресног Српског кокуса на даљем јачању и проширењу економских, институционалних и културних веза између наших двеју земаља. А, исто тако и на подршци унапређењу одбрамбене и безбедносне сарадње са Србијом, у правцу испуњења захтева за прикључење НАТО.
Сенатор из Охаја је упознат са текућим дилемама и поделама у српској јавности око евро-атлантских интеграција, са једне стране, односно - око иницијатива за „окретањем на исток“, у виду савезништва Србије са Русијом и осталим партнерима ван западног света.
- Мој сан је, одавно, да Србија постане члан Европске уније и, евентуално, члан НАТО. Интеграција Србије у те међународне институције помогла би да се обезбеде економске могућности и светлија будућност за нове генерације. Раније ове године суседи Србије прикључили су се Трансатлантском савезу. У годинама које долазе, очекујем и интеграцију Србије у НАТО - рекао је.
Популарни сенатор из Охаја најмање је био, последњих месец дана, на свом радном месту у Вашингтону. Нон-стоп је ангажован у предизборној кампањи, али не својој - гласање за његов реизбор долази на ред тек новембра 2010. године (мандат сенатора траје шест година) - већ републиканских колега из Представничког дома и партијског председничког кандидата Џона Мекејна, који излазе на црту 4. новембра.
То је, по свему судећи, био разлог што нам је сенатор остао дужан одговора на последње питање: „Шта би било боље за Србију и за наше будуће односе - да на изборима за председника Америке победи Мекејн или Обама?“ Како ствари иду, тај одговор се, ваљда, подразумева сам по себи.
ИЗ КРАЈИНЕ
ВоиновиЧ је рођен у Кливленду, Охајо, где су његови родитељи стигли 30-их година прошлог века из Крајине, ношени тадашњим таласом економске емиграције. Школовао се и завршио факултет у родном граду, који је био и остао један од центара српске заједнице у САД. Ту је направио и успешну политичку каријеру - почео је на студијама, као млади републиканац, да би потом у циклусима који су, као по правилу, омеђени деценијама, кренуо да се пење лествицама власти и партијске хијерархије.
КАМЕН ТЕМЕЉАЦ САРАДЊЕ
Српско-америЧка војна сарадња увелико надмашује садашње политичке, економске и односе у свим осталим областима између двеју земаља. А, камен темељац те сарадње поставио је пре две године управо Џорџ Воинович, реализацијом пројекта сарадње Националне гарде свог Охаја са Војском Србије, као и пратећим интервенцијама у Белој кући да Америка прихвати учлањење наше земље у Партнерство за мир Атлантског пакта.
Слободан Павливић