„Намерне активности тих снага током поменуте кампање проузроковале су одлазак најмање 700.000 косовских Албанаца с Косова у кратком временском периоду од краја марта до почетка јуна 1999. године”, изјавио је у судници председавајући судија Ијан Бономи.
Претресно веће је закључило да су ови злочини почињени током спровођења удруженог злочиначког подухвата који је имао за циљ да се „насиљем и терором значајан број косовских Албанаца истера из својих домова и преко границе како би државне власти одржале контролу над Косовом”.
У пресуди је наведено да Милутиновић није допринео удруженом заједничком подухвату и да није имао директну контролу над ВЈ, која је била савезна институција и над којом је стварну команду имао председник СРЈ Слободан Милошевић.
Судско веће је констатовало да су Шаиновић, Павковић и Лукић значајно допринели удруженом злочиначком подухвату и да су намеравали да присилно раселе велики део албанског становништва с Косова и промене етничку равнотежу покрајине ради успостављања државне контроле над Косовом.
Шаиновић, као лични изасланик председника СРЈ за Косово, био је „један од најближих и најповерљивијих сарадника Милошевића”, учествовао је у раду Заједничке команде, основане средином 1998. године ради координисања акција снага ВЈ и МУП-а и имао је важну улогу у издавању наређења снагама ВЈ и МУП-а, наведено је у пресуди.
„Он је био моћан званичник у влади СРЈ, који је не само саопштавао информације Милошевићу и преносио Милошевићева упутства онима који су били на Косову, него је имао и велики утицај на догађаје у тој покрајини и овлашћења да доноси одлуке, рекао је судија Бономи.
Павковић је, према наводима из пресуде, имао де јуре и де факто контролу над подређеним јединицама и учествовао је у раду Заједничке команде, играо је главну улогу у планирању и спровођењу акција на Косову, а 1998. године је предњачио у предлозима тих акција, од којих је Милошевић многе прихватио.
Судије су, такође, констатовале да је Павковић знао за употребу несразмерне и насумичне силе и за кривична дела која су снаге ВЈ починиле на Косову, али да понекад о томе није подносио извештаје надређенима.
Лукић је учествовао на састанцима Заједничке команде и био де факто командант снага МУП-а на Косову од половине 1998. до јуна 1999. Он је био спона између дејстава МУП-а на терену на Косову и опште политике и планова Београда.
Судско веће је закључило да је Лукић знао за кажњиво понашање припадника МУП-а, али, према мишљењу судија, није био умешан у прикривање злочина тајним одношењем тела жртава с Косова.
Генерал Ојданић је имао највиши положај у ВЈ и био је подређен једино Врховном савету одбране (ВСО). Судско веће је закључило да је Ојданић командовао свим јединицама ВЈ и тесно сарађивао с Милошевићем, као и да је учествовао у раду Заједничке команде.
Лазаревић је имао контролу над подређеним јединицама, учестовао је у планирању и спровођењу здружених операција ВЈ и МУП-а и знао је за злочине, наведено је у образложењу пресуде.
Претресно веће је, међутим, закључило да он није учествовао у доношењу политичких одлука, које су доношене у Београду.
Осуђени ће остати у притвору Хашког трибунала док се не одреди где ће служити остатак казне, а сваком од њих биће урачунато време већ проведено у притвору.
Шаиновић и Ојданић су пребачени у притвор Хашког трибунала 2002. године, Милутиновић 2003, а Павковић, Лазаревић и Лукић 2005. године.
Претресно веће је позвало тужилаштво и одбрану да поднесу евентуалне поднеске по овом питању у року од 14 дана.
Суђење у предмету Милутиновић и други било је једно од најобимнијих и најкомплекснијих пред Хашким трибуналом. Суђење је почело 10. јула 2006, а завршено 27. августа 2008. године. Током суђења, Веће је саслушало усмена сведочења укупно 235 сведока, и уврстило у спис 4.300 доказних предмета.
Сва шесторица оптужених су се изјаснили да нису криви ни по једној тачки оптужнице.
Тужилаштво је у завршној речи тражило да оптужени буду осуђени на казне од 20 година до доживотног затвора, док је одбрана тврдила да нема доказа за њихову кривицу и затражила је да буду ослобођени.
Агенције
ПРОЧИТАЈТЕ КОМЕНТАРЕ
ЈОШ КОМЕНТАРА