Зар треба бољег мотива за сељаке да се сами организују, када остале странке не показују озбиљну жељу да решавају њихове проблеме“, објашњава Трнавчевић због чега је одлучио да промени странку.
Иако је УСС настала још пре десет година (почасни председник је био Драгослав Аврамовић а оснивачки скуп је поздравио Добрица Ћосић), прелазак Трнавчевића доживљава се међу активистима као нови почетак. Страначке просторије изгледају као стан у који се после неколико година вратио уморни газда. У странку долазе одборници Српске радикалне странке из Крушевца, који су прешли у УСС, ту је и највећи произвођач моцареле у Србији, који веома убедљиво ниже аргументе и бројке о катастрофалном односу према аграру и с поносом каже да само у његовој улици има 2.000 крава. Уз помешано осећање скромности и ентузијазма, слуша се нова химна странке (“док је села и сељака, Србије ће бити јака”) за коју је текст написао Љубивоје Ршумовић, музику Радослав Грајић, а хором дириговала Даринка Матић-Маровић.
“На исти начин на који су пензионери добили странку која штити њихове интересе, и српски сељаци морају да се окупе око Уједињене сељачке странке која ће после следећих избора бити владајућа. Србија од књаза Милоша није имала сељачку странку на власти, а данас у пет европских земаља имамо сељачке странке на власти”, објашњава Трнавчевић присутнима развојне шансе ове политичке опције. Иако се од неких опозиционара може чути да је сељачка странка само још једна од резервних странака Демократске странке, помоћу које желе да узму гласове опозиционим странкама, Трнавчевић напомиње да УСС никоме не узима гласове јер не види ништа логичније од тога да људи који живе од земље гласају за своју странку. “То су злобне приче. Пре бих рекао да су остале странке до сада узимале сељачке гласове јер су показале веома слабо разумевање за проблеме сељака. Ми дакле уопште не намеравамо да будемо сателитска или помоћна странка некој владајућој странци, већ да улазимо у коалицију са европским, демократским снагама које ће поштовати наше циљеве”, додаје Трнавчевић, који ће бити задужен за односе са јавношћу УСС.
Према последњем попису становништва из 2002. године, свега 11 одсто становника земље сељака на брдовитом Балкану живело је од пољопривреде иако на селу живи неупоредиво више људи. Светлана Логар из Стратеџик маркетинга подсећа да је рурално или пољопривредно становништво раније било склоније да гласа за патриотске или традиционалистичке странке, док је после стварања ове владе прилично тешко дефинисати линију раздвајања између патриотских, конзервативних и европских странака.. “За неку нову странку која би се обраћала сељацима од велике важности би могло да буде што испитаници на сваком истраживању све већи значај дају пољопривреди, све више верују да шансу, перспективу земље виде у развоју пољопривреде. То би могло да буде добра полазна тачка за развој неке странке, али ту је потребно још пуно урадити како би та странка успела да постане парламентарна.”
Није уопште јасно да ли постоји простор на којем би могла да изникне нова странка у Србији, јер су пољопривредници социјална група која се деценијама налази у слободном паду, а они који још нису отишли у град углавном се баве политиком једном у четири године када дисциплиновано излазе на гласање као да још нису сигурни да ли је апстиненција кажњива. Од свих великих прича о политичком ангажману сељака испричаних у протекле две деценије као најупечатљивија је остала анегдота Вука Драшковића о сељаку који му је обећао да ће гласати за њега чим дође на власт. Да ова анегдота није баш тачна показују истраживања ЦеСида, према којима управо СПО или Нова Србија пролазе знатно боље на селу него у градовима.
Програмски директор ЦеСида Марко Благојевић каже да се у њиховим испитивањима између седам и осам одсто испитаника изјашњавају као пољопривредници и да су веома слабе шансе да би нека сељачка странка сама успела да прескочи цензус. “Ако ме питате за кога гласају пољопривредници, знатно изнад просека тих странака гласају за Српски покрет обнове, Нову Србију и мађарску листу, за напредњаке гласају на нивоу њиховог просека, а за демократе и ЛДП испод. Претпостављам да ће ова нова странка следити Кркобабићев пут и да ће на изборе изаћи у оквиру коалиције око ДС јер не верујем да може самостално да наступи, а могла би да свом партнеру донесе проценат или два гласова. Ту увек треба имати у виду да ће се на наредним изборима странке борити за буквално сваки глас”, сматра Благојевић.
Нова сељачка партија организује стална истраживања на терену, вашарима и пијацама која ће трајати до следећих избора и нису баш организована по социолошким стандардима. Одговоре земљорадника ипак не треба занемарити. На питање да ли сте задовољни аграрном политиком ове и ранијих влада, чак 82 одсто њих је рекло да није, 15 одсто је донекле задовољно, а само два одсто је задовољно. Више од половине испитаника (54 одсто) гласало би за опозицију, док би 35 одсто гласало за листу владајуће коалиције. Једно од питања, које и резервисане читаоце истраживања пресече у ређању бројки, гласи - да ли свом детету саветујете да вас наследи и остане на имању. Чак 60,93 одсто одговара негативно.
У летку који нова странка дели бирачима, под називом „11 питања и 11 одговора“ као илустративно се издваја питање - је л` то она странка Маријана Ристичевића. “Није. Он је на фарми или се забавља са естрадним звездама, а Уједињена сељачка странка се бави озбиљним послом.” Ако би се анализирала јавна сцена Србије, сељаци су данас присутни само на „Фарми“ и у једној веома популарној серији у којој се грађанима, изгледа, највише свиђају чудни нагласци и комични дефицит у падежима, али их уопште нема у озбиљним политичким расправама. Можда су најбољи показатељ положаја сељака у политичким и економском животу Србије у свакодневним расправама о несташици млека, у којима се помињу тајкуни, инвестициони фондови, европски прописи, али се сељаци уопште не помињу. Као ни чињеница да је Србија успела да за само две године изгуби 280.000 крава.
Историчари подсећају да је у Титовој Југославији Земљорадничка странка Драгослава Јовановића била последња странка која је укинута, а њен лидер један од оних који су робијали и под Карађорђевићима и под комунистима. Под теретом сумњи да се нису одрекли цркве те да нису на време схватили да партизанске гласачке кутије имају дупло дно, сељаци су неколико деценија бежали од било каквог бављења политиком. Када је политика почела да се бави њима, сељака у једној некада аграрној земљи нема довољно за прескакање цензуса. Али има сасвим довољно да се њихови представници укрцају на неки од коалиционих бродова.
Батић Бачевић, НИН