Да су надлежни међународни органи на Косову и Метохији у случају отмица косметских Срба реаговали правовремено и одговорно, могао је да буде спасен живот бар извесног броја људи чија је судбина још увек енигма, тврде у Удружењу породица киднапованих и несталих у Грачаници. После усвајања резолуције Дика Мартија о трговини органима у Парламентарној скупштини СЕ, породице несталих косметских Срба су уверене да је пут за коначно расветљавање судбине њихових најближих отворен, али наглашавају да одговорност не сме да заобиђе ни оне који су морали да реагују, али нису.
Мартијев извештај о трговини органима и Резолуција ПССЕ, чини се, покренули су са мртве тачке процес расветљавања судбине киднапованих и несталих Срба. Међутим, за породице несталих отварају се два тешка и болна питања. Да ли овакав развој ситуације гаси и последњи трачак наде да је неко од несталих, још увек жив и  да ли је, да је реаговано правовремено, одмах након првих информација, могао да буде спасен живот бар неког од киднапованих?
У Удружењу породица киднапованих и несталих у Грачаници тврде да су надлежним међународним институцијама на Космету, за многе случајеве, достављали доказе одмах након киднаповања. Велибор Ађанчић подсећа да међународни представници на Космету, иако су за поједине случајеве покетали одређене истражње радње, нису ништа више предузели.  Уместо тога, истиче он, сву документацију коју су прикупили, однели су у своје земље. Велибор је уверен да представници међународне мисије знају све о дешавањима на Косову. „Ми као породице несталих и киднапованих знали смо да је око 400 људи одведено у Албанију пре него што је то објавила бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте.