На повећање привлачности тржишта злата значајно утичу економије у успону из југоистичне Азије. Индија је тако у 2010. години увезла чак 43 метричке тоне злата за производњу накита и реликвија, с обзиром да су у тој земљи тренутно сезона различитих фестивала. То је било довољно за нови „ветар у леђа“ ценама жутог метала, а и кинеско тржиште јувелирског злата, друго по величини после индијског, такође је у порасту. Недавно покренут у Кини, први фонд за злато Лион Глобал Голд Фунд је за само неколико недеља после отварања привукао улоге вредне 500 милиона долара Од почетка 2011. године Кина је увећала резерве злата на 200 тона. Аналитичари процењују да ће Кина, највећи купац племенитих метала после Индије, ове године удвостручити улагања у злато, због непостојања друге инвестиционе алтернативе. Највећи проблем кинеске економије је убрзање инфлације, која је прошле године достигла 3,3 процената премашивши плански показатељ од три процента.  Почетком године раст цена у Кини је убрзан на 4,9 одсто.
Злато је очигледно привлачна актива и што је тржиште под већим притиском инфлације или нереда у Африци, све већи број инвеститора се окреће злату као сигурном уточишту. Прошле године злато је поскупело за 30 процената. Цене су расле десет година заредом, што је и најдужи период континуираног поскупљења најсјајнијег метала. Поскупљење злата последњих година резултат је растуће нестабилности светског финансијског система, екомомске и дужничке кризе у Европи. У време економске кризе злато добија на популарности међу инвеститорима, за које тај племенити метал постаје сигурнија алтернатива од нестабилних валута и несигурних акција компанија. Скоро 20 година златом се трговало по ценама на нивоу од 300 до 400 долара за фину унцу, а у последњој деценији, котације су порасле на 400 долара за унцу. Зато неће бити ништа необично уколико котације злата од 2020. године узлете на 7.000 долара за унцу.
Због новог скока цене злата али и великих осигурања у курсу евра и долара све више држава, али и појединаца, окреће се куповини злата и у том погледу ни Србија није изузетак. Србија држи злато у оквиру својих девизних резерви, а повећала га откупом полуга из домаће производње. Народна банка Србије располаже са око 13,1 тоном злата. Према подацима са листе „Борд голд кансила“, која се квартално објављује, Србија се у марту 2010. године налазила на 59 месту у свету по количини злата, која чува у девизним резервама, објашњавају у НБС. Раст цене злата позитивно се одржава на повећање девизних резервни  Централне банке, које су 9,7 милијарди евра.
Повећана атрактивности тржишта племенитих метала  у свету подстакла је активности у том сектору и у Србији. У тек обновљеном руднику Леце, код Медвеђе, стигло се до налазишта у коме има и до 250 грама злата у тони оловног концентрата или неколико пута више него у светским рудницима са исплативом експлоатацијом. То је и прилика за борску топионицу бакра у зградњи у којој би, како је планирано, већ 2014. године  могло да се производи готово 70.000 тона бакра, 14 тона сребра и 2150 килограма злата из руде у Бору и Мајданпеку. Ако се томе дода руда и из других лежишта у Тимочкој Крајини и Србији, злата би могло да буде и двоструко више.
У исто време у Србији се из муља електролизе бакра у Бору годишње производило 3,5 тона злата, а још трећина добијала се из других лежишта. Стручњаци поредвиђају да би активирањем и осталих лежишта, бар десетак, производња могла да се увећа од три до четири пута. Наравно, под условом да се додатним истаживањима потврде досадашње прогнозе и нађе довољно новца за покретање производње. Сада је права прилика за оба племенита метала - злато и бакар, јер је њихова цена већа него икада. Прилика је то и за испирање злата у долинама Пека и Тимока. Очекује се и почетак експлоатације злата у новом мајданпечком руднику Чока Марин. Реч је о малом, али златом веома богатом лежишту. У Светским геолошким енциклопедијама пише како у тимочком магматском комплексу има укупно око хиљаду тона злата, што вреди  око 50 милиона тона бакра. Борски рудари планирају улазак и у највеће борско рудно тело „Борску реку“, у којој има око милијарду и 200 милиона тона руде бакра, с добрим садржајем бакра и злата. Извесно је да ће бити отворена и друга нова лежишта у Бору и Мајданпеку и да ће Борски комбинат бакра имати довољно сировина и у наредних сто година. Зато треба убрзати истраживања.
Зорица Мијушковић, MPC