Прилози

Само привредно снажна и политички утицајна Србија може да штити и одржава све Србе ма где живели, а Република Српска је у том смислу њен најважнији и најближи партнер и савезник - речено је у Београду на скупу представника Срба из региона и Србије, који је окупио Србе из девет држава региона.
Отварајући скуп под називом "Положај и перспективе српског народа у земљама региона", министар вера и дијаспоре Србије Срђан Срећковић је рекао да политички односи Србије и Српске никад нису били бољи, али да још много тога мора да се уради на економском плану. Он је изразио уверење да се може доста постићи када је реч о повратку Срба у Федерацију БиХ, на њиховом потпунијем интегрисању и укључењу у органе власти на локалном и федералном нивоу, што им законом припада.
Срећковић је рекао да Србија поштује суверенитет других земаља и да је њена обавеза да буде подршка свим Србима у региону, којих у региону има око два милиона. Он је нагласио да је историјска обавеза Србије да са Црном Гором гради искрене и пријатељске односе, у најбољој намери да истовремено подржи и српски народ у остваривању његових права.
Срећковић је истакао да се мора још много учинити да Срби у Хрватској буду боље економски и политички интегрисани и да се коначно реши проблем о повратка и одрживог опстанка избеглих Срба, као и проблеми тајних оптужница и реституције станарских права.
Он је изразио уверење да је могуће унапредити и јачати свест о пореклу Срба у Албанији и подстицати их да се национално и верски декларишу, да треба додатно инсистирати на поштовању мађарског устава и гарантованом месту српском посланка у мађарском парламенту, као и у Македонији.

Србија нема независно тужилаштво па зато и не треба да чуди чињеница што се овде ћути о домаћим аферама, док се оне истражују у европским земљама, тврде стручњаци   
Како који државни званичник проговори о корупцији, тако постаје све јасније да ће се овде афере и познати коруптивни скандали на које годинама указују најхрабрији и најистрајнији, решавати само и ако нас Европска унија буде притискала и условљавала. Уосталом, како другачије протумачити најновију изјаву Томе Зорића, портпарола Републичког тужилаштва, да је Тужилаштво одлучно да испита све спорне приватизације из прошлости, јер од тога зависи европска перспектива Србије. Испада, дакле, да се њима нико не би ни бавио да то није услов за чланство у ЕУ.
Зорић се није одазвао на НИН-ов позив, али је зато дао изјаву медијима притиснут приговором Венсана Дежера, шефа делегације ЕУ у Србији који је инсистирао да се сазна докле се дошло у истрази 24 спорне приватизације у Србији, на које је указала Европска комисија пре годину дана.
И тек када је Европска комисија указала, а Дежер подсетио да се и даље не зна докле се одмакло у истрази, као ни да ли је она покренута, портпарол Тужилаштва је реаговао. Нема везе ни што сумње у малверзације у поменута 24 случаја нису прво стигле из Брисела, већ из Београда и то најпре од Савета за борбу против корупције, који се жалио Европи управо због одсуства било какве реакције српских надлежних органа.

Једној од најуспешнијих уметница-емиграната из Србије с краја прошлог века одато је у парламенту Квебека једно од најређих, али највреднијих признања. Рођена Београђанка, композиторка из Монтреала Ана Соколовић проглашена је "националним благом" Квебека.
Декларацију о Ани Соколовић као "националном драгуљу" јуче је пред посланицима скупштине франкофоне провинције у Квебек ситију изговорила министарка за културу, комуникације и статус жена Кристин Сент Пјер.
Пожелевши добродошлицу "композиторки изузетне каријере" и њеној породици, она је истакла да је "Ана, композиторка српског порекла, која се током две деценије 'уписала' у савремени музички пејсаж Квебека широким репертоаром, од опере преко композиција за оркестре до вокалних и камерних дела". "Желим да јој честитам и кажем да се веома, веома, веома поносимо њоме", додала је министарка Сент-Пјер.
На додатној свечаности и конференцији за медије које су уследиле приказана су и видео "сведочења" професора Хозе Евангелисте, ментора Соколовићеве током магистарских студија, затим редитељке Лорен Пинтал као и сарадника и студената Соколовићеве.
Уз слику пошиљаоца на екрану и српску заставу на сцени, прочитано је и писмо амбасадора Србије у Канади Зорана Вељића у коме он истиче да је Ана Соколовић "понос обе нације - канадске и српске". "Верујем да је препознавање оваквог талента само почетак њеног националног и интернационалног признања", навео је Вељић.

Странке доставиле финансијске извештаје Агенцији за борбу против корупције
Агенцији за борбу против корупције финансијске извештаје за прошлу годину до јуче су доставиле 22 странке. Агенција ће, како је речено за „Политику”, сачекати до „петка, евентуално до понедељка, да стигну извештаји који су можда послати поштом, а након тога, надамо се, наредне недеље сви извештаји ће бити постављени на наш сајт на увид јавности”.
Рок за подношење извештаја истекао је минулог уторка, а већина странака, које су доставиле извештаје чекала је последњи час да то учини. Ипак, већина парламентарних странака се потрудила да извештаји стигну у року, а међу њима су ДС, СНС, СПС, ПУПС, ЈС, СДПС, СДУ, ЛСВ, СПО, ЗЗШ, али, за сада, нема извештаја СРС-а и ЛДП-а.
Како је за „Политику” рекла Александра Костић, портпарол агенције, поједини извештаји нису комплетни, али „они се састоје из три дела и важно је да је, макар, један део послат на време, јер то показује да се има у виду обавеза према агенцији”. Комплетне извештаје поднеле су скоро све странке из садашње власти, осим ЛСВ-а (недостаје мишљење ревизора и донатори) и ПУПС-а (недостаје извештај на променама у капиталу), док опозициони СДУ није доставио извештај овлашћеног ревизора.
Костићева је рекла да ће агенција морати да води рачуна о упозорењу Родољуба Шабића, повереника за информације од јавног значаја и за заштиту података о личности, да затражи објашњење како да заштити личне податке (матични број, адреса, број личне карте) донатора с обзиром на то да би њихово објављивање могло да угрози те људе. Према њеним речима, имена донатора биће објављена, а поменути лични подаци биће, највероватније, затамњени. Костићева подсећа да агенција може да поднесе прекршајне пријаве, а „уколико се испостави да за кашњење извештаја није било разлога, можемо да покренемо прекршајни поступак, а казна коју суд може да им изрекне креће се и до два милиона динара за политичку партију”.

Погледајте шта ће се све десити ако ми победимо...
..ваша ће улица бити асфалтирана, а њихова неће.
...на Косово ће пасти метеорска киша, али неће на манастире, енклаве и Митровицу.
...љубичасте краве ће давати чоколадно млеко.
...кокама неће више никад бити хладно.
...а ако нас не приме, Европска унија ће пропасти, а ми нећемо.
...биће све другачије, али се ништа неће много променити.
...НАТО ће нас бранити од Руса, а Руси од НАТО.
...стандард има да буде као у Шведској, радно време као у Италији, пензије ко некад у Грчкој.
...из региона ће се у Београд ићи метроом, а из Београда у регионе авионом.
...имиџ Србије у свету ће се нагло побољшати, посебно у земљама у региону.
...страни инвеститори ће багером истоваривати новац у крупним апоенима, а пред зграду Владе.
...динар ће бити резервна светска валута за долар.
...Кина ће предложити за Србију повољан анекс на садашњи уговор о стратешком партнерству.
...српски војни експерти ће подучавати трупе социјалним мрежама мобилисаних побуњеника у САД.
...Новак Ђоковић ће се доживотно учланити у нашу партију.
...швајцарски сатови и шкотски виски ће се производити у Србији.
...обновићемо и оне куће које тек могу бити погођене земљотресом.
...спојићемо новим коридорима типа 10 све остале коридоре.
...вратићемо достојанство, где год да је отишло и коме год да треба.

Избеглим Србима, који не живе у обновљеним кућама у Хрватској, почињу да стижу најаве тужби да врате новац уложен за обнову.
На адресе неких избеглих Срба који не живе у кућама које су им обновљене у Хрватској, почеле су да стижу најаве тужби. Од њих се тражи да врате новац уложен у обнову њихових домова.
Због тога је протестовала Коалиција удружења избеглица, док је Српски демократски форум поднео уставну жалбу на закон који то омогућава. Према подацима УНХЦР-а Хрватска је обновила више од 48.000 српских кућа, а готово две деценије после рата, половина тих кућа је и даље празна.
Породица Николић из Пакраца, склопила је уговор са Хрватском о обнови куће, запаљене током рата. Услов је био да у Пакрацу живе 10 година, без права да у том периоду продају кућу. Пред истек рока, затражено је да врате око 28.000 евра, уложених у обнову, јер, иако су редовно измиривали рачуне, нису све време били у својој кући. Мара Николић толики новац нема, а како каже, живот у Пакрацу јој је, без посла, сигурности и с болесним мужем, немогућ. Николићева је рекла да се страшно уплашила када је први пут била у Пакрацу, као и да је доживела шок јер су јој претили и викали на њу.
За разлику од Николића, Живојину Шарићу полиција не дозвољава ни да дође до своје имовине. Власник је некад чувене гостионице Путник на Рељи, на земљишту на ком Задар данас гради Поликлинику.
"Помака нема само су обећања и нека рочишта и то се повлачи годинама. Иде се на исцрпљивање, да се не дају средства. Њихов циљ је да исцпре и да се у крајњем случају тамо не враћамо", каже Живојин Шарић.

Наводно скраћивање мандата председника Република под видом оставке зарад одржавања превремених председничких избора представља тешку злоупотребу института оставке и далекосежно нарушавање уставног поретка. Правно и политички исправна оставка може се поднети само из два разлога:
1. Због озбиљно нарушеног физичког или менталног здравља и тиме проузроковане неспособности за обављање председничке или неке друге јавне дужности и
2. Због осећања кривице за почињене грешке и промашаје у политици која се води и властите одговорности пред бирачима од којих је добијено поверење за обављање неке јавне дужности.
Да је предсеник Борис Тадић поднео оставку из првог разлога, то би било примљено са великим разумевањем, будући да су и лаици, а не само лекари, запазили да му је здравље озбиљно нарушено. Да је поднео оставку због осећања кривице и одговорности због очигледних неуспеха у политици коју је водио, то би у јавности било примљено као високо моралан чин и другима пример за углед. Он је, међутим, поднео оставку у последњи могући час да би самом себи као кандидату наместио најповољнији тренутнак за учешће на председничким изборима. А таква сврха оставке је очигледно противуставна, што се лако може показати.
Важећи систем власти, утврђен Уставом од 8. новембра 2006. године, није парламентаризам него мешовити систем власти, који се још од Де Гола и француског Устава из 1958. године назива и полупредседничким системом. У таквом систему намерно је утврђена различита дужина парламентарног и председничког мандата, да би се у дужем периоду времена избегао тзв. interregnum – стање у којем је кључним државним органима (парламенту и председнику републике) истекао мандат, а нови још нису изабрани. Из тог разлога важећим Уставом је у нас утврђено да мандат председника Републике траје 5 година, а народних посланика 4 године, тако да се тек сваких 20 година може догодити да се у исти мах одржавају и парламентарни и председнички избори. А како се због пада или оставке Владе парламентарни избори могу и раније одржати, мало је вероватно да би до ове коинциденције парламентарних и председничких избора могло доћи и двадесете године по ступању на снагу важећег Устава.

Србијом ће владати 20 породица и имаћемо преко 90 одсто становништва које ће гледати турске серије и чекати премију на лоту, каже социолог који предлаже рехабилитацију радничке класе   
Социолог Божидар Јакшић делује као феномен међу српским интелектуалцима, јер су његови ставови безнадежно удаљени од партијских реторика, националних пензија или пројеката којим угледни интелектуалци често дају покриће разним политичким или пословним елитама. Није био по вољи комунистичких властодржаца, као сарадник Праксиса и Корчуланске летње школе, а није близак ни касним владајућим елитама. Разговор вођен у његовој кући, у подавалском селу, почињемо питањем о сумраку идеологија.
„Није питање да ли је Србија земља без идеологија, право је питање да ли је Србија земља или није. Можемо ми да се расправљамо о вишку идеологија или потпуном одсуству, али главни проблем је да је Србија постала суверена држава захваљујући активностима грађана Црне Горе а не вољом властитих грађана или политичких елита. Чак бих се усудио да кажем да је тешко говорити о недостатку идеологије када немате државу, а уместо грађана имамо поданике. Једна велика идеологија је нестала, а у тај празан простор су улетели дроњци разних идеологија, од клерикалне до неолибералне. Веома утицајни, рекао бих чак да доминирају у власти, заговорници неолибералне идеологије понашају се као да нису чули да је управо тај концепт гурнуо свет у страховиту економску кризу. Иако је либерализам регановско-тачеровског типа доживео слом, наши либерали и даље сваку критику доживљавају као конзерватизам или неки повампирени комунизам.
У којој мери је коалиција ДС и СПС довела до брисања свих идеолошких разлика или сумрака идеологија?

Фама која се у региону дигла поводом иницијативе за судску рехабилитацију Драже Михаиловића више је него комична, имајући у виду да га ни највећи његови комунистички противници никада нису на такав недвосмислен начин сврставали међу злочинце, изјавио је Срни аналитичар Ђорђе Вукадиновић. Он је оценио да је посебно интересантно што се "ту јављају личности као што су Комшић или Кривокапић, који не пропуштају било какву прилику за нову салву напада на Београд и Србију".
"Мислим да је мањи проблем у личности Драже Михаиловића, кога чак ни његови комунистички противници никада нису на такав недвосмислен начин сврставали међу злочинце и на такав начин квалификовали како то данас чине ови демократски политичари у региону", рекао је Вукадиновић. Према његовом мишљењу, иза наглашеног реаговања поводом судске рехабилитације Драже Михаиловића крије се, у ствари, став према Србији.
"Ту се, заправо, ради о њиховом ставу према Србији и према Србима где увек добро дођу сваки повод и свака прилика за напад и нове оптужбе према Београду", закључио је Вукадиновић.
Према Вукадиновићу, поређења и симетрија која покушавала да се направи између четничког покрета и усташа, између Драже Михаиловића и Анте Павелића, увек су била "проблематична и натегнута".
"Та симетрија је увек била вештачка, а чак ни комунистичка историографија у време врхунца титоизма није на овакав начин изједначавала покрет Драже Михаиловића и проглашавала на такав начин злочиначким као што се то сада ради у 21. веку", рекао је Вукадиновић, који је и уредник часописа "Нова српска политичка мисао".

Турска своје факторе борбе за глобалну доминацију мора пажљиво да рефлектује на подручје Балкана због чега је неопходно успоставити дипломатска и реална средства која ће Турској омогућити интервенцију у тој регији, а кључне земље за то су БиХ и Албанија.
Ово је један од главних циљева турске спољне политике описаних у књизи “Стратегијска дубина” чији је аутор министар иностраних послова Турске Ахмет Давутоглу. Према писању листа “Препород”, званичног гласила Исламске заједнице у БиХ, књига је својеврсни манифест турске спољне политике. Многи од тих циљева већ су реализовани или су у фази остварења, јер је Турска последњих година у великој мери појачала свој утицај на Балкану.
БОШЊАЦИ И АЛБАНЦИ ТУРСКИ ОСЛОНАЦ
- БиХ је и даље у позицији “продужене руке” преко које се Турска у политичком, економском и културном смислу пружа до Средње Европе, а Албанија представља барометар турске политике на Балкану. Немогуће је да Турска поседује било какав трајнији утицај на Балкану уколико не подржи стабилизацију и безбедност Албаније на том подручју - написао је Давутоглу.
Према његовој оцени најважнији добици за Турску, у оквиру баланса на Балкану, састоје се у томе да су Албанци и Бошњаци у постхладноратовском периоду у својим земљама формирали политичку констелацију која је блиска њиховој културној прошлости. У коњуктури у којој Албанци и Бошњаци не би имали стабилност и утицај на Балкану, наводи Давутоглу, немогуће је да Турска буде сигурна и спокојна у источној Тракији и Анадолији.
- Будућност Бошњака и Албанаца представља балкански кључ у погледу геокултуре и геополитике. Најважнија непромењена стратешка предност за Турску на Балкану огледа се у томе што су друштва, која су остала иза Османлија и своју судбину вежу за регионалну моћ и утицај Турске, остала на својим подручјима у којима настоје да јачају своју сигурност. Овакво стање није само одговорност и терет за Турску, већ истовремено представља најважније средство за успостављање зоне утицаја на Балкану - пише у књизи “Стратегијска дубина”.