Шеф турске дипломатије наводи да линија која се протеже од Бихаћа, преко средње и источне Босне, затим Рашке области (Санџака), Косова, Албаније, Македоније, Кирџалије до источне и западне Тракије представља, са становишта геополитике и геокултуре Балкана, коридор од животне важности за Турску и да су Срби у рату у БиХ настојали да прекину комуникацију управо на тој линији.
- Активности које ће Турску учинити јаком како у коњуктури мира, тако и напетости и кризе су обезбјеђивање унутрашње сигурности групација које живе на наведеној линији, очување културног блага, јачање економске и социјалне инфраструктуре, као и јачање трајне комуникације између групација на том подручју. У супротном, демографско решење и чишћење тог подручја резултираће, у великој мери, умањењем турског утицаја на Балкану - пише Давутоглу.
УТИЦАЈ НЕМАЧКЕ И РУСИЈЕ
Као препреку за остваривање дефинисаних циљева турски шеф дипломатије наводи реафирмисање антиосманског и антитурског имиџа на Балкану у чему предњаче Срби и Грци.
- Одбацивање политичке културе и установа наслеђених од Османлија ствара тежак положај сА аспекта политике на Балкану. Свако зна за нашу историјску и емотивну блискост са Бошњацима и Албанцима, међутим, за такво нешто не постоје легална међународна средства. Унутрашњи став који у исламском културном развоју види опасност ствара препреку у одбрани очувања тог идентитета на Косову и у БиХ јер Срби факторе који им се супротстављају на оба та подручја, приказују као представнике исламског фундаментализма. Негативна пропаганда против Алије Изетбеговића представља пример за то - пише Давутоглу.
Турски министар иностраних послова са жаљењем констатује да Турска нема снагу утицаја којом би могла парирати Немачкој и Русији у њиховим настојањима да заштите своје зоне утицаја на Балкану.
- Због тога се балканска криза скоро па претворила у покрет за чишћење ислама и османског идентитета на том подручју. Последња криза у Босни и на Косову то отворено потврђује - наводи Давутоглу.
Због констелације тих односа Давутоглу као кључни фактор истиче окретање Турске према реализацији регионалних циљева који се поклапају са циљевима САД, али без конфронтације и прекидања дипломатских односа са Немачком и Русијом.
- САД свој утицај на том подручју морају да ослоне на факторе који су остали изван немачке и словенске зоне утицаја. САД које су увиделе да су Мађари, Хрвати и Словени на политичкој висини наклоњени Немачкој, Срби Русији, а Бугари, Румуни и Грци, у коњуктуралном смислу, обема странама, хтели - не хтели, настојаће на сцени да одржавају бошњачки и албански елеменат као актере баланса у регији - написао је Давутоглу.
Књига
Књига “Стратегијска дубина” први пут је објављена 2001. године и до данас је доживела 73 издања. Представља својеврсни манифест турске спољне политике за садашњост и будућност. После анализе постхладноратовског периода и утицаја тог процеса на подручје Балкана, аутор се, у поглављу насловљеном “Стратешка трансформација и Балкан” осврће на основне принципе турске спољне политике на Балкану.
Глас Српске