Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

На Конференцији "Положај и перспективе српског народа у земљама региона" учествовала је делегација Срба из Словеније, коју је предводио Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније. Он је, у изјави за Међународни радио Србија истакао, да Срби у Словенији и даље имају најугроженија колективна права у региону, као и да је то већ годинама највећа сметња да на прави начин негују свој национални идентитет.
Познато је да Република Словенија, након распада СФРЈ, признала само две националне мањине на својој територији, италијанску и мађарску. Иако су Срби у некадашњој заједничкој држави били конститутиван народ, у новоформираној словеначкој држави, могућност да остваре своја национална права била су годинама потпуно маргинализована. Данас у Словенији, како је показао попис из 2002. године, живи 38 964 припадника српског народа, мада се претпоставља да их има више од 60 хиљада, јер многи, нажалост, још увек немају храбрости да се изјасне као Срби.
Када је реч о признавању мањинских национална права Србима власти у Словенији још увек не показује вољу да се на том плану нешто промени. Већ неколико година Срби се за свој статус боре путем Савеза српских друштава Словеније, али нажалост, та организација нема никакву политичку моћ. Представници Срба су укључени и у сличну организацију, која окупља друштва других националних мањина, такође непризнатих, како би заједнички постигли исти циљ, али ни то није дало неке конкретне резултате. Да је Словенија само декларативно заинтересована да реши проблем мањинских народа који живе на њеној територији показало је усвајање Декларације о правцу словеначке политике у односу на непризнате националне заједнице, 1. фебруара 2011. године, што није много утицало на политику, коју словеначка држава већ годинама води.

Овде је очигледно реч о налогу који је Словенија као чланица ЕУ добила, а не о искреној жели да се на том плану нешто промени, каже Бодирожа.
Међутим, Савез Срба у Словенији, покушава да, делујући на основама Закона у националним културним друштвима, питање статуса Срба постави у први план, како би се спречила очигледна, велика асимилација која годинама не престаје у тој земљи. Иако са веома скромним финансијским средствима, која су углавном из приватних фондова, функционисање Савеза ипак успева да се одржи, указао је Бодирожа. Он је нагласио да се средства за рад мањинских друштава, углавном добијају путем јавних конкурса за одређене пројекте, али да је и то веома ретко.
На питање колико Србија, као матична држава, може да помогне у решавању проблема непризнате српске мањине у Словенији, Бодирожа истиче да је дипломатски пут, један од начина. Свака делегација Србије требало да буде упозната са проблемима Срба који живе у Словенији, како би у међусобним контактима могла да на њих да укаже у разговорима са словеначким званичницима.
Оливера Миловановић, МРС