Прилози

У току бомбардовања 1999. године агресор је деловао касетним бомбама у 16 општина у нашој земљи. Неексплодиране авионске бомбе-ракете, осим у земљи, налазе се и у рекама Сави и Дунаву

Од агресије НАТО-а 1999. године неексплодиране авионске бомбе-ракете налазе се на територији Србије на око 150 локација у земљи, на дубини и до 20 метара, подаци су Центра за разминирање.

Једна од ових авио-бомби уништена је прошле недеље у контролисаним условима у каменолому у Гаџином Хану.

Припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а претходно су уклонили бомбу са градилишта у насељу Стеван Синђелић у Нишу, где су је радници случајно пронашли. Грађани овог насеља одмах су евакуисани. Иако се испрва мислило да је пројектил типа „томахавк”, утврђено је да је реч о авио-бомби МК 84, тежине око 1.000 килограма са експлозивним пуњењем од 430 килограма - велике разорне моћи.

Како се сазнаје, ова бомба је 1999. године пала на земљу на месту где се данас налази Научно-технолошки парк у Нишу. Пројектил је потом наставио кретање кроз земљу да би се зауставио на месту где је недавно пронађен, са врхом на горе.

Извиђање осталих локација у Србији за које се сумња да су загађене пројектилима и даље траје, а од бомбардовања наше земље 1999. године неексплодиране авионске бомбе-ракете, осим у земљи, налазе се и у рекама Сави и Дунаву.

Утврђено је да су неексплодиране бомбе у близини моста Богојево-Ердут, моста Бачка Паланка - Илок, у Новом Саду узводно од моста „Слобода” и низводно од железничког моста, затим код Луке Панчево, далековода Ритопек-Иваново, код моста Смедерево-Ковин, у Луци Прахово, у Сави у Шапцу, у Обреновцу у близини термоелектране и у близини фабрике Барич.

Сумња се да се у реци Сави на подручју села Јамена налазе и импровизоване минске направе заостале из периода ратних сукоба 1991-1995. године.

У Ђердапској клисури на Дунаву, на територији Србије, у близини Прахова, 1944. године потопљени су немачки ратни бродови са противбродским минама и другим убојитим средствима. На овој локацији је 2006. године обављено извиђање и утврђено је да су ту потопљена 23 брода.

На благом узвишењу, између зелених брежуљака јужног Онтарија, скривен од свакодневне вреве, налази се манастир Светог Преображења, једини српски манастир у Канади. Смештен недалеко од Милтона, на Васкрс постаје центар духовног окупљања православних верника из читаве регије.

Приближавајући се манастиру, посетилац прво запази обиље шуме, а онда манастирску зграду, која се потпуно уклапа у пејзаж. Уз звуке звона која позивају на молитву, атмосфера постаје свечано мирна и испуњена очекивањем.

Владика канадски Митрофан, који је и игуман манастира, био је на служби када смо били у манастиру, па о прослави Васкрса у овој светињи разговарамо са свештеником Јованом Марјанцем. Отац Јован је секретар Канадске епархије и увек је спреман за разговор са гостима.

Васкршња литургија у манастиру Светог Преображења почиње рано ујутру. Верници се окупљају много раније, пре него што сване, свечано обучени у част великог празника.

Литургију ће и ове године предводити владика Митрофан, чији ће глас водити вернике кроз молитву пружајући осећај заједништва и духовног мира.

„После литургије верници међусобно честитају једни другима празник поздравом ’Христос васкрсе’ и одговором ’Ваистину васкрсе’, после чега следи дељење освештаних васкршњих јаја, симбола Васкрса и новог живота. Јаја су обично офарбана у црвено, што симболизује крв Христову, а њихово ломљење представља отварање Христовог гроба”, објашњава отац Јован Марјанац.

Посебна пажња посвећује се и васкршњем ручку који се организује у просторијама манастира. Столови су богато постављени, са традиционалним јелима. Ручак је такође прилика за даље дружење међу верницима.

Манастир посвећен Преображењу Господњем је на централној локацији између Торонта, Хамилтона, Нијагаре и Киченера.

Председник Светског економског форума (СЕФ) Борге Бренде изнео је песимистично виђење глобалне економије, рекавши да ће се свет суочити са деценијом ниског раста ако се не примене праве економске мере.

Говорећи у недељу на „Специјалном састанку о глобалној сарадњи, расту и енергији за развој” СЕФ-а у Ријаду, он је упозорио да су проценти глобалног дуга близу нивоа који нису виђени од двадесетих година 19. века, као и да постоји ризик од „стагфлације” у напредним економијама.

„Глобални раст ове године ће бити је око 3,2 одсто. То није лоше, али није оно на шта смо навикли - тренд раста је деценијама био четири одсто”, рекао је он за Си-Ен-Би-Си, додајући да постоји ризик од успоравања као оног виђеног седамдесетих година прошлог века у неким великим економијама.

Бренде је, одговарајући на питање о избегавању периода ниског раста, рекао да „не можемо да уђемо у трговински рат”, већ да и даље морамо да тргујемо једни са другима.

„Трговина ће се променити. Морамо да се позабавимо ситуацијом глобалног дуга. Овакву врсту дуга нисмо видели још од Наполеонових ратова, приближавамо се дугу који износи 100 одсто глобалног БДП-а”, рекао је он.

Председник СЕФ-а је рекао да владе треба да размотре како да смање тај дуг и предузму праве фискалне мере, а да не дођу у ситуацију да то покрене рецесију. Такође, указао је на упорне инфлаторне притиске, као и да би генеративна вештачка интелигенција могла да буде прилика за свет у развоју.

Његово упозорење се поклапа са недавним извештајем Међународног монетарног фонда (ММФ), у којем се наводи да је глобални јавни дуг прошле године достигао 93 одсто БДП-а, и да је и даље девет процентних поена виши од нивоа пре пандемије.

ММФ је предвидео да би глобални јавни дуг могао да буде близу 100 одсто БДП-а до краја деценије.

Фонд је такође издвојио високе нивое дуга у Кини и САД, рекавши да лабава фискална политика у овим последњим врши притисак на каматне стопе и долар, што онда повећава трошкове финансирања широм света - погоршавајући већ постојеће слабости.

Овог уторка министарка финансија Кристија Фриленд представила је овогодишњи федерални буџет, са кључним ставкама које се тичу становања, пореза, студирања, јавне безбедности и правосуђа, животне средине, здравља, староседелаца и другог.

Федерални буџет најављује нове порезе онима који највише зарађују, како би се то искористило за побољшање понуде стамбеног простора и социјалне подршке, пре свега миленијалцима и генерацији З.

Све у свему, буџетом је предвиђено 52,9 милијарди за нове планове потрошње, што је засновано на кредитима и учешћу провинција и на новим пореским приходима. По пројекцијама, федерални дефицит ће у фискалној 2024-25. години износити 39,8 милијарди долара, да би после тога почео да опада.

Што се тиче становања, федерална влада се нада да ће до 2031. године изградити скоро 3,9 милиона станова. Да би то било могуће, планира се повећање стопе накнаде за капиталне трошкове за станове са четири, на десет процената, чиме ће се грађевинарима омогућити вечи отписи пореза.

Онима који први пут купују новоградњу продужиће се период отплате хипотеке на 30 година, док ће 250 милиона долара, током две године, бити усмерено ка решавању проблема склоништа и смештаја за бескућнике.

Порези ће бити повећани на капиталну добит за појединце, корпорације и фондове, са 50, на 66 одсто за износе преко 250 хиљада долара. Очекује се да ће ова промена донети додатних 19,4 милијарди долара, у наредне четири године.

Такође, повећавају се акцизе за дуван и вапинг.

Сви који буду студирали за васпитаче деце млађег узраста, здравствене и просветне раднике, могу очекивати опрост студентских кредита.

У области јавне безбедности и правосуђа, федерална влада најављује измену Кривичног закона, како би се санкционисала кривична дела крађе аутомобила које укључују насиље или везе са организованим криминалом. 

Ка­над­ски пре­ми­јер Џа­стин Тру­до од­ба­цио је оба­ве­штај­не ин­фор­ма­ци­је ко­је су ука­зи­ва­ле на то да је фа­во­рит Пе­кин­га на прет­ход­ним из­бо­ри­ма би­ла Ли­бе­рал­на пар­ти­ја. Тру­до је сво­јим све­до­че­њем ука­зао на не­са­гла­сност ко­ја по­сто­ји из­ме­ђу Ка­над­ске шпи­јун­ске аген­ци­је и вла­де на чи­јем је че­лу.

„Иако су по­је­ди­ни зва­нич­ни­ци мо­жда из­ра­зи­ли не­ку или дру­гу скло­ност (...), чи­ни­ло би се вр­ло не­ве­ро­ват­ним да би са­ма ки­не­ска вла­да има­ла фа­во­ри­та на из­бо­ри­ма”, ре­као је Тру­до то­ком не­дав­ног све­до­че­ња пре јав­не ис­тра­ге о стра­ном ме­ша­њу у ка­над­ске из­бо­ре.

Пре­ми­јер је ис­та­као да су из­бо­ри 2019. и 2021. одр­жа­ни то­ком „зна­чај­них тен­зи­ја” из­ме­ђу Ка­на­де и Ки­не, док је Ота­ва мо­би­ли­са­ла са­ве­зни­ке да из­вр­ше при­ти­сак на Пе­кинг да осло­бо­ди Мај­кла Ко­ври­га и Мај­кла Спа­во­ра, ко­је је ки­не­ско ту­жи­ла­штво 2020. го­ди­не оп­ту­жи­ло за шпи­ју­на­жу.

Пи­та­ње да ли је Ки­на уме­ша­на у фе­де­рал­не из­бо­ре у Ка­на­ди за­о­ку­пља ка­над­ску по­ли­тич­ку јав­ност. По­сле све­до­че­ња пре­ми­је­ра пред Ко­ми­си­јом за стра­на ме­ша­ња отво­ре­не су мно­го­број­не ди­ле­ме ко­је Тру­доа до­во­де у не­за­ви­дан по­ло­жај. За­кљу­чак Тру­до­о­вог све­до­че­ња је да он ни­је до­био „до­вољ­но ве­ро­до­стој­не ин­фор­ма­ци­је” да кан­ди­да­та ли­бе­ра­ла Хан Дон­га, ко­ји је ки­не­ског по­ре­кла, укло­ни са из­бор­ног ли­сти­ћа на из­бо­ри­ма 2019, упр­кос упо­зо­ре­њу без­бед­но­сне аген­ци­је Ка­на­де да се Пе­кинг пре­ко ње­га ме­ша у из­бо­ре. Ко­мен­та­то­ри у ме­ди­ји­ма из­но­се ми­шље­ње да је „Тру­до зву­чао као не­ко ко има не­што да са­кри­је”.

Дру­гим ре­чи­ма, јав­ност се пи­та да ли је пре­ми­јер Тру­до ста­вио стра­нач­ке ин­те­ре­се ис­пред на­ци­о­нал­них та­ко што је за­жму­рио - или још го­ре, охра­бри­вао ме­ша­ње Ки­не у са­ве­зне из­бо­ре 2019. и 2021. ка­ко би Ли­бе­рал­на пар­ти­ја по­сти­гла бо­љи успех. По­сто­је љу­ди у слу­жба­ма без­бед­но­сти ко­ји ве­ру­ју да је­сте и ко­ји су го­во­ри­ли да је Ли­бе­рал­на стран­ка „за­ве­ре­ник” Пе­кин­га јер ни­је ре­а­го­ва­ла на осно­ву ин­фор­ма­ци­ја ко­је су да­ле без­бед­но­сне аген­ци­је. Тру­до ка­же да ни­је чи­тао из­ве­шта­је без­бед­но­сних аген­ци­ја већ да се ру­ко­во­дио бри­фин­зи­ма љу­ди ко­ји су у вла­ди за­ду­же­ни за без­бед­ност.

Је­дан Бог а две про­сла­ве ње­го­вог вас­кр­се­ња. Овај па­ра­докс ва­се­љен­ски па­три­јарх Вар­то­ло­меј на­звао је скан­да­ло­зним и из­ра­зио на­ду да ће и пра­во­слав­ци и ка­то­ли­ци сла­ви­ти је­дан Вас­крс. И то не са­мо сле­де­ће го­ди­не, ка­да овај пра­зник и по гре­го­ри­јан­ском и по ју­ли­јан­ском ка­лен­да­ру па­да 20. апри­ла, већ да ће се сви хри­шћа­ни оку­пи­ти око јед­ног да­ту­ма за­у­век.

- Мо­ли­мо Го­спо­да да вас­кр­шња про­сла­ва сле­де­ће го­ди­не 20. апри­ла на оба ка­лен­да­ра, не­ће би­ти са­мо слу­чај­на по­ја­ва, већ по­че­так је­дин­стве­ног да­ту­ма за ње­го­во по­што­ва­ње и од ис­точ­не и од за­пад­не цр­кве - по­ру­чио је Вар­то­ло­меј, до­да­ју­ћи да је ре­ша­ва­ње овог пи­та­ња по­себ­но зна­чај­но бу­ду­ћи да се 2025. обе­ле­жа­ва 1.700 го­ди­на од Пр­вог ва­се­љен­ског са­бо­ра у Ни­ке­ји. Та­мо где су и фор­му­ли­са­на пра­ви­ла за од­ре­ђи­ва­ња да­ту­ма Вас­кр­са.

Да ли је је­дин­ство хри­шћан­ске цр­кве мо­гу­ће у ро­вов­ски по­де­ље­ном све­ту?

- Да­нас је очи­глед­но да и Рим и дру­ги Рим же­ле да сле­де­ћу го­ди­ну у ко­јој обе­ле­жа­ва­мо ве­ли­ки ју­би­леј ис­ко­ри­сте ка­ко би по­ка­за­ли све­ту је­дин­ство хри­шћан­ског све­та. За то по­сто­је и њи­хо­ви уну­тра­шњи раз­ло­зи: Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква је у мно­гим де­ло­ви­ма све­та у из­у­зет­но тур­бу­лент­ном про­це­су ли­бе­ра­ли­за­ци­је ко­ју но­си па­па Фра­њо, а ко­ји иза­зи­ва већ ор­га­ни­зо­ван от­пор. У ствари, Ва­ти­кан у та­квој си­ту­а­ци­ји ни­је био од кра­ја 19. ве­ка. Ца­ри­град­ски па­три­јарх, чи­је је по­на­ша­ње у слу­ча­ју Укра­ји­не, као и екс­по­ни­ра­ње на по­ли­тич­ком и дру­штве­ном пла­ну та­ко­ђе обе­ле­же­но на­мет­ну­том аген­дом, има раз­ло­га да се по­ста­ви као по­гла­вар чи­та­ве пра­во­слав­не цр­кве. Те­о­ло­шки су из Ца­ри­гра­да већ одав­но лан­си­ра­не те­о­ри­је о ње­му као „пр­вом без јед­на­ких”, што је у ствари по­зи­ци­ја иден­тич­на оној ко­ју има па­па. Да­кле, иако па­три­јарх Вар­то­ло­меј го­во­ри да ни­је ис­точ­ни па­па, ње­го­во по­на­ша­ње де­ман­ту­је та­кве тврд­ње. У та­квој си­ту­а­ци­ји и јед­ни и дру­ги има­ју ин­те­рес да по­ка­жу не­ки об­лик је­дин­ства, иг­но­ри­шу­ћи кул­ту­ро­ло­шке, ли­тур­гиј­ске, дог­мат­ске раз­ли­ке. Ме­ђу­тим, ни­ па­па Фра­њо, ни­ па­три­јарх Вар­то­ло­меј, не мо­гу да ра­чу­на­ју на ап­со­лут­ну са­гла­сност свих све­ште­ни­ка и вер­ни­ка ко­ји­ма су над­ре­ђе­ни на без­у­слов­но пот­чи­ња­ва­ње, а у слу­ча­ју па­три­јар­ха Вар­то­ло­ме­ја на­ро­чи­то је ко­мич­но за­ми­шља­ти да би ње­го­ве од­лу­ке има­ле ика­квог ефек­та из­ван хе­ле­но­фо­ног пра­во­сла­вља - ка­же за „По­ли­ти­ку” про­то­је­реј-ста­вро­фор др Дар­ко Ђо­го.

Три де­це­ни­је од смр­ти по­зна­те но­ви­нар­ке Ра­ди­сла­ве Да­де Ву­ја­си­но­вић на­вр­ши­ло се ју­че, а ис­тра­га ни­је од­го­во­ри­ла на пи­та­ње да ли је по­сре­ди зло­чин или са­мо­у­би­ство. Ни­ко се одав­но ни не тру­ди да од­го­во­ри на пи­та­ње шта се до­го­ди­ло у ста­ну у ко­ме је жи­ве­ла, у но­ћи пре не­го што је на­ђе­на мр­тва, а у ме­ђу­вре­ме­ну је на­сту­пи­ла ап­со­лут­на за­ста­ре­лост кри­вич­ног го­ње­ња за уби­ство. Да­ди­на смрт оста­ће за­у­век не­раз­ја­шње­на.

Ве­шта­ци суд­ске ме­ди­ци­не раз­ли­чи­то су се из­ја­шња­ва­ли о узро­ци­ма због ко­јих је пре­ми­ну­ла. Док су јед­ни твр­ди­ли да је но­ви­нар­ка „Ду­ге” се­би у гру­ди ис­па­ли­ла хи­тац из ло­вач­ке пу­шке, дру­ги су сма­тра­ли да то ни­је мо­гла са­ма да учи­ни, већ да је у њу пу­ца­ла дру­га осо­ба. По­сле ви­ше ве­шта­че­ња и су­пер­ве­шта­че­ња у Ср­би­ји, фо­рен­зич­ки ин­сти­тут из Ха­га, ко­ме је Ми­ни­стар­ство прав­де 2015. го­ди­не до­ста­ви­ло пред­мет, до­шао је до за­кључ­ка да узрок смр­ти мо­гу би­ти уби­ство, са­мо­у­би­ство или не­срећ­ни слу­чај.

Но­ви­нар­ка, ко­ја је из­ве­шта­ва­ла са ра­ти­шта и пи­са­ла о ор­га­ни­зо­ва­ном кри­ми­на­лу и рат­ним зло­чи­ни­ма, на­ђе­на је мр­тва 8. апри­ла 1994. го­ди­не у свом ста­ну у Тре­ћем бу­ле­ва­ру број 118 у Но­вом Бе­о­гра­ду.

Њен отац, ко­ји је у ме­ђу­вре­ме­ну пре­ми­нуо, сма­трао је да је из­ве­штај хо­ланд­ских струч­ња­ка ста­вио тач­ку на на­ста­вак ис­тра­ге.

„У из­ве­шта­ју је ја­сно на­пи­са­но, што је ов­де и зва­нич­но би­ло по­зна­то, да су кључ­ни до­ка­зи уни­ште­ни (оде­ћа), а не­ки су са­кри­ва­ни. Ако је не­ко оче­ки­вао да ће Хаг ча­роб­ним шта­пи­ћем да­ти ре­ше­ње, пре­ва­рио се. Ово је би­ло са­мо пра­во ку­по­ва­ње вре­ме­на да оно и да­ље чи­ни сво­је на пу­ту ка за­бо­ра­ву”, на­вео је та­да Да­дин отац Ра­ди­слав Ву­ја­си­но­вић за БИРН.

Ис­тра­га сум­њи­ве смр­ти Да­де Ву­ја­си­но­вић пред­ста­вља ствар­ни по­раз срп­ског пра­во­су­ђа јер је и по­сле 30 го­ди­на по­сту­пак у пред­ис­тра­жној фа­зи, оце­нио је ју­че адво­кат Мар­ко Пу­ши­ца, до­да­ју­ћи да је по­сле три де­це­ни­је на­сту­пи­ла ап­со­лут­на за­ста­ре­лост кри­вич­ног го­ње­ња за уби­ство.

Новак Ђоковић, најбољи тенисер на планети, причао је о '90. годинама прошлог века и периоду када је НАТО бомбардовао Србију. Ђоковић је о томе како је са породицом преживео бомбардовање Србије открио британском аутору Џеју Шетију.

"Од 91, 92. па све до 2000. имали смо ембарго. Борили смо се за хлеб и млеко и остале најнеопходније ствари за преживљавање. Онда је, 1999. године, Србија била бомбардована два и по месеца без престанка, сваке ноћи и сваког дана. Моја породица и ја смо се два и по месеца будили током ноћи због сирена, авиона коју су нас прелетали. Било је поражавајуће и застрашујуће. Најгора ствар коју сам икада видео.

Било је ужасно видети авионе који вам изнад главе бомбардују болнице и све остало. Многи невини људи су умрли, а захвалан сам што ја нисам изгубио никог блиског, иако знам људе који су изгубили себи ближње и то је ожиљак који ћу носити до краја живота. Сећања (на бомбардовање) ће остати са мном до краја живота", рекао је Ђоковић.

Новак је истакао да је, као и већина српског народа, желео освету.

"На почетку сам осетио оно што је и већина нашег народа - желео сам освету. Ко су они да бомбардују невине људе? Шта се дешава? Имао сам 12 година и сећам се да сам се на дан рођендана крио у склоништима и смо рекли да ћемо се, после недељу, две скривања, вратити нормалном животу и то је било то. Да нас неће занимати шта ће се десити јер - ако нас погоде, шта ми ту можемо? Тако да, сећам се да сам 12. рођендан провео са пријатељима играјући тенис. Тада нисмо ишли у школу, тако да је то било супер!

Певали су ми рођенданску песму, а ја се јасно сећам слике авиона који свугде испуштају бомбе. Било је ужасавајуће, али сам се у исто време осећао као да одрастам и у томе су ми доста помогли родитељи".

Новак је британском аутору рекао да не може да генерализује целу земљу због одлука појединаца.

НАТО бомбардовање ратни злочин

Мајор у пензији и бивши француски обавештајац Пјер Анри Бинел који је био осуђен због тога што је Србији доставио тајне планове НАТО, рекао је данас да не жали због онога што је урадио и додао је да би све поновио без обзира на цену коју је платио.

"Одузели су ми 'Легију части', али 'Ратни крст' не могу да ми узму јер сам га добио у рату", рекао је Бинел који је једнако поносан и на медаљу "Милош Обилић" којом га је одликовала Србија због свега онога што је учинио за нашу земљу.

Што се тиче НАТО бомбардовања на Србију, Бинел је рекао да је то криминални напад и да је то ратни злочин.

"Иако је било забрањено 'Женевском конвенцијом', смишљено су гађани цивилни циљеви. Четврт века, од почетка напада Северноатлантске алијансе на Србију прошла ми је у трену. За мене је то све као да је било јуче. То је период мог живота који ми је веома присутан у сећањима", рекао је Бинел за "Новости".

Додао је да је био у рату у Заливу и да одатле носи јаке успомене, али да све то, према његовим речима, није ни приближно ономе што осећа према Србији и рату у Југославији.

"Постоји и јака лична димензија, имајући у виду кроз шта сам све прошао", рекао је он.

Бинел се јасно сећа тих тренутака када је, као шеф кабинета француског представника при Северноатлантској алијанси, генералу Јовану Милановићу, из хуманих разлога, доставио план могућих НАТО циљева у нашој земљи, покушавајући да спречи бомбардовање.

"Дао сам припремне планове, знали су се тип и број циљева, ако буде кренуо напад, али не и тачна локација", рекао је он.

Бомбардовање, нажалост, није могао да спречи, али га је одложио на неколико месеци. Осујетио је да се страхоте догађају током зиме. Суд у Паризу му је касније због шпијунаже одузео чин и осудио га на пет година затвора, од чега три условно.

Епархија рашко призренска Српске Православне Цркве потврдила је данас да је овлашћени представник манастира Високи Дечани у Централном катастру тзв. Косова у Приштини добио уредан катастарски извод са свом имовином манастира Дечани, укључујући и 24 хектара која су призната манастиру одлуком Уставног Суда Косова 2016. године.

„На основу катастарског извода можемо да потврдимо да је одлука Уставног суда из 2016. године извршена и да је и у Катастру манастир признат као власник имовине која је раније била спорна. Овим можемо да закључимо да је дугогодишњи правни процес који се водио око 24 хектара земље манастира Високи Дечани коначно решен”, наводи се у саопштењу Епархије.

Земља - 24 хектара земље манастиру је вратила држава Србија 1997. године, након што је 1946. комунистичка власт у тадашњој Југославији Високим Дечанима одузела 700 хектара земље.

После сукоба на КиМ 1999. године, локалне власти у општини Дечани оспоравају манастиру власништво над земљом, тврдећи да та имовина припада друштвеним предузећима Апико и Илириа.

Судски процеси на различитим нивоима и правна борба манастира Високи Дечани трајали су готово 16 година, а уставни суд у Приштини је 20. маја 2016. године пресудио да земља припада Високим Дечанима, чиме је одбацио одлуку апелационог већа врховног суда у Приштини из 2015. године да се предмет поново врати Основном суду у Дечанима и такође утврдио да је претходна одлука врховног суда у Приштини из 2012. године, којом је потврђено право власништва манастира на земљу - правоснажна.

Пошто одлука о упису имовине Високих Дечана није спроведена пет година, уставни суд у Приштини је 24. септембра 2021. донео решење о неизвршењу пресуде, у којем се констатује да његова одлука из 2016. није извршена, а та одлука је објављена у службеном листу и о томе је информисан тужилац