Прилози

Председник Србије Томислав Николић поручио је јуче у Њујорку да је Србија привржена постизању трајног мира Срба и Албанаца и да се залаже за директне преговоре на највишем политичком нивоу, без признавања независности Косова. Србија жели трајно, одрживо и прихватљиво решење за све проблеме, жели да иде напред у сусрет европској будућности и у потпуности је привржена процесу чији резултат би требало да буде трајни мир између Срба и Албанаца, рекао је председник.
„Ми имамо снажну жељу да се разговори наставе у доброј вољи и доброј намери, имајући у виду, поред осталог, и чињеницу да је важно одржати динамику евроинтеграција Србије и западног Балкана како би се дугорочно обезбедили напредак и стабилност читавог региона. Србија нуди конкретан предлог – директне преговоре на највишем политичком нивоу”, поручио је Николић у седишту УН, преноси Танјуг. Он је нагласио да су Србија и он, као њен демократски изабрани председник, спремни за конструктивно учешће у преговарачком процесу.
Према његовим речима, договор се може постићи само на бази консензуса, без једностраних одлука и акција.
„Истовремено, дозволите ми да будем јасан: Србија није спремна, не може и никада, ни под којим условима, неће да призна, ни експлицитно, ни имплицитно, једнострано проглашену независност своје јужне покрајине Косова и Метохије”, поручио је Николић.
Како је рекао, Србија ће у наставак преговора ући потпуно спремна да помогне да сви грађани Косова и Метохије живе боље, у демократским и безбедним условима, али неће да преговара о спровођењу независности такозване државе Косово.

Протокол о интегрисаној контроли административне линије са Косовом није најповољнији по Србију, а највећи проблем може да буде одредба о присутности косовских цариника на свим прелазима, изјавио је данас директор канцеларије за стручне и административне послове у преговарачком процесу Дејан Павићевић.
Он је, на конференцији за новинаре, рекао да ће, и поред многих одредби протокола које нису нимало повољне по Србију, Влада почети да га примењује, јер је Борислав Стефановић, који је тај документ парафирао 24. фебруара у Бриселу, био њен овлашћени представник.
Павићевић је истакао да треба бити реалан и признати да се не могу начинити неке значајне и велике промене тог протокола, али да се кроз његову примену и даље преговоре могу постићи извесна побољшања.
Како је објаснио, споразум пружа могућност да се кроз деловање радних група за примену одредби протокола, у којима ће учествовати представници Београда, Приштине и Брисела, његови одређени делови промене и начине „можда мало повољнијим по Србију”.
„Оно што се врло нејасно и двосмислено провлачи кроз закључке о слободи кретања и протокол је извршна улога Еулекса, и то нарочито на прелазима на северу Косова, где ћемо се кроз даљу примену трудити да све царинске ингеренције обавља искључиво Еулекс, а не царина Косова”, рекао је он.
Павићевић је прецизирао да такозване косовске безбедносне снаге, као и до сада, неће обављати контролу административне линије са Србијом, него ће само припадници Косовске полицијске службе бити на прелазима.
Фонет

Министар финансија БиХ Никола Шпирић рекао је Срни да је река Уна одувек била граница између БиХ и Хрватске код Костајнице. "То је мој став, а то је и званичан став и Републике Српске.
Мислим да је време када сви идемо према ЕУ и да тако треба да се и понашамо. Ако једни другима атакујемо на пар дунума земље онда то није добро суседство и то нису европски стандарди", рекао је Шпирић. Он сматра да је најважније да споразумно буде решено све што је могуће, а оно што није треба да буде предмет међународне арбитраже.
"Претпостављам да та међународна правда још није потрошена, бар кад су гранични спорови у питању", рекао је Шпирић.
Борачка организација Републике Српске позвала је јуче званичнике Српске да заузму јасан став о питању разграничења БиХ и Хрватске код Костајнице и прилазу мора у Плочама, Неуму и Клеку.
Председник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је да званичнике Српске итекако интересује граница са Хрватском на реци Уни код Костајнице. "Могућ је само такав резон који ће уважити аргументе грађана Костајнице и иза којих треба да стоји Република Српска са својим интересом код разграничења", рекао је Радојичић Срни.
Радојичић каже да ниједног момента став званичника Српске о том питању није био споран и додао да не обавезује шта неко прича у Сарајеву. Он је истакао да било какав споразум о ратификацији границе мора проћи кроз парламент БиХ где ће посланици из Српске имати јасан став и без њихове сагласности не може да прође никакав споразум.

Висока представница ЕУ Кетрин Ештон у Њујорку ће, у склопу билатералних сусрета о Косову, осим са председником Србије Томиславом Николићем и косовским премијером Хашимом Тачијем, одвојено разговарати и са државном секретарком САД
Хилари Клитнон. То је агенцији Бета рекао званичник у Европској комисији који је желео да остане анониман, додајући да су висока европска и америчка званичница и досад биле у тесном контакту кад је реч о решавању косовског питања.
На питање да ли постоји могућност да се Хилари Клинтон више укључи у политички део дијалога Београд - Приштина, европски званичник је рекао да висока представница Ештон не прави разлику између политичког и техничког дела дијалога и да је она и до сада цео тај процес водила под својим окриљем.
Упитани да ли би америчка државна секретарка почектом октобра могла посетити Беогард и Приштину, извори Бете су рекли да Хилари Клинтон која је на крају свог мандата у опроштајним посетама обилази разне делове света, па је сасвим могуће да дође и на Западни Балкан.
Поуздани међународни дипломатски извори су агенцији Бета рекли да је тренутно непознаница на који начин би се могао одвијати политички вид дијалога на којем инсистира Београд, имајући у виду да вођство у Беогарду за сада ни на који начцин не прихвата да директно у дијалогу комуницара с премијером Косова Хашимом Тачијем.
Европски и амерички званичници, међутим, како тврде ови извори, сматрају да је Тачи најпогоднија личност која може јамчити за очекивани успех и спровођење резултата наставка дијалога Београд - Приштина.

Јакоб Финци и Дерво Сејдић оценили су да је предлог председника Републике Српске Милорада Додика о изенама Устава БиХ које се односе на избор чланова Председништва сасвим у складу са одредбама одлуке Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци".
"Што се тиче Републике Српске, чули смо јасан став да се ништа не мења, односно да се члан Председништва бира директно, с тим што више нема назнаке да он мора бити по националности Србин", рекао је Финци. Он је после разговора са Додиком рекао да предлог да се у Председништво БиХ бира један члан из Републике Српске и два члана из Федерације БиХ, али да више од једног не могу бити из истог конститутивног народа или реда осталих, "није ни више ни мање од оног што се у пресуди тражи".
Финци је додао да после измена Устава има довољно времена да се припреме измене Изборног закона које се односе на начин избора или евентуалну другачију изборну јединицу.
Финци је подсетио да су Европска унија и Савет Европе дали рок за провођење одлуке до пролећа 2014. године, упозоривиши да избори те године неће бити признати, уколико се она до тада не спроведе.
"Не треба ништа ломити преко колена за спровођење одлуке, међутим, пошто је она један од услова за наше добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ, било би јако важно да комисија Парламентарне скупштине БиХ поднесе заједнички предлог измене устава", нагласио је Финци.
Дерво Сејдић је рекао да је предлог странака из Републике Српске у овом моменту најједноставнији начин задовољавања стандарда Европске конвенције о људским правима.

Не морамо да признамо Косово, иако нам из Европе непрестано јављају да би било дивно да Косово и Србија буду као две засебне државе, једнога лепог дана, чланице ЕУ
Хоће ли неко коначно да нам каже јасно и гласно - шта Европа тражи од нас? Да ли је признавање Косова услов свих услова или не? Како је могуће да ових дана чујемо потпуно различите изјаве европских званичника, као и признања домаћих политичара да су услови које нам поставља ових дана Немачка, заправо, мање-више, свима познати? Коме су познати? Од када су познати? И зашто то наши политичари нису говорили у време предизборне кампање?
Суштина је, изгледа, у овоме:
Дакле, не морамо да признамо Косово, али српске таблице, личне карте и остала документа за Србе са Косова више не важе.
Не морамо да признамо Косово, али морамо да се закунемо да ћемо гајити добросуседске односе са бившом аутономном покрајином.
Не морамо да признамо Косово, али морамо да прихватимо чињеницу да ће се Косово појављивати на међународним скуповима, као и да о томе више не треба да таласамо, јер је та ствар завршена.
Не морамо да признамо Косово, иако нам из Европе непрестано јављају да би било дивно да Косово и Србија буду као две засебне државе, једнога лепог дана, чланице Европске уније.
Не морамо да признамо Косово, али не смемо да писнемо када српског министра спроведу назад у Србију и припрете му да више не долази на њихову територију! То што министар каже да је Косово и даље део Србије изгледа као добар виц.

Јелица Курјак, амбасадорка Србије у Москви, могла би ускоро да буде повучена из Русије, при крају свог амбасадорског мандата. Као њен могући наследник помиње се Петар Шкундрић, функционер Социјалистичке партије Србије.
Амбасадорка је, како наводе београдски медији, направила дипломатски скандал јер је јануара 2012. примала у званичну посету лидере руске опозиције, на дипломатским скуповима јавно је изражавала симпатије према политичким противницима актуелне руске власти.
Њена ћерка је учествовала у уличним демонстрацијама против руског председника Владимира Путина, па је званична Москва српску амбасадорку почела да избегава, а Београду је сигнализовано да је време да се Јелица Курјак пакује.
- Према Бечкој конвенцији о дипломатским односима, дипломате у земљи пријема ни на који начин не смеју јавно да иступају о питањима која нису из области билатералних односа између земље која их је послала и земље у којој су на дужности. Нарочито је непримерено било какво мешање у унутрашње или спољне послове земље пријема. И ту нико од дипломата не треба да се залеће и уображава да има неки посебан значај.
- Јер, ако се поменуто правило прекрши, уобичајено је да земља пријема, односно озбиљна држава, дискретно тражи повлачење тог дипломате, а у драстичнијим случајевима страни дипломата јавно се проглашава непожељном особом и депортује у земљу из које је послат - објашњава Живадин Јовановић, некадашњи шеф дипломатије СРЈ.
Осим тога, напомиње Јовановић, "амбасадори Србије у свету обавезни су да доследно спроводе политику Владе Србије према дотичној земљи без обзира на своја лична уверења".

У недоумици где се завршава европска заједница права и вредности, Србија ће одлучити на којој страни жели да стоји
Цео дан смишљам којих би то седам услова Србија могла да постави Немачкој око почетка преговара за чланство Србије у ЕУ? Стоп ревизији историје из времена Другог светског рата, страдање Срба у Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, бомбардовање Београда 6. априла 1941. разарање градова. Тешко, јер Немци ће рећи да је Вили Брант потписао са Титом споразум о помоћи од 800 милиона немачких марака као некој врсти ратних репарација, чиме Немци сматрају да је за њих та прича завршена. За разлику од нас, за Израел та прича никада није завршена. И неће бити завршена. Шта онда друго као услов да поставимо Немцима да бисмо ми пристали на преговоре око нашег уласка у ЕУ? Да запретимо да ћемо прекинути дипломатске односе са Мађарском? Зашто побогу са њима? Зато што су пустили једног официра Азербејџанца који је на некаквом НАТО курсу у Будимпешти упуцао официра Јерменца. Мађари пустили Азербејџанца да оде кући, а Јерменија одмах прекинула дипломатске односе са Мађарском. Која је чланица и ЕУ и НАТО. Нечувено како ти Јерменци чувају достојанство своје државе. Но, како су они православци могли бисмо и ми да као упозорење прекинемо дипломатске односе са Мађарима. Не због Азербејџана већ онако, никад се не зна, због Војводине. Истина, Азербејџан има нафту, али Јермени имају спор са Турцима, па му то некако дође на исто. Углавном, Јерменија ме је фасцинирала, она је прва земља у свету која је прекинула дипломатске односе са неком чланицом ЕУ. Што ми нисмо учинили ни са Сенегалом, који је први у Африци признао независно Косово. Јер, ми имамо велике политичке и економске интересе у Сенегалу, а имамо и одличне односе са Турцима, за разлику од Јермена.

Услови Немачког парламента за отпочињање преговора о приступању Србије у ЕУ не односе се само на Косово и Метохију. Пре него што Бундестаг донесе позитивну одлуку о преговорима, Србија ће морати и да расветли напад на немачку амбасаду, али и да се јасно одреди о злочинима као оног почињеног у Сребреници.
“Блиц” објављује седам услова Берлина који су предуслови за опточињање преговора о приступу:
    * 1. До момента доношења одлуке о отпочињању преговора Србија мора да испуни Акциони план који је почетком 2011. године склопила са Европском комисијом. Тај план обухвата 96 тачака односно задатака и закона који су утврђени Акционим планом.
    * 2. Расветљавање напада на немачку абмасаду у фебруару 2008. године, а када је Немачка признала независност Косова. Очекују се видљиви помаци у разјашњењу и кривичном гоњењу.
    * 3. Иако је Србија протеклих година предузела видљиве кораке у превазилажењу прошлости потребно је даље напредовање. Корак назад је изјава “да у Сребреници није било геноцида”. Бундестаг очекује јасне сигнале у правцу наставка помирења у региону.
    * 4. Пре доношења одлуке у немачком парламенту о отпочињању преговора Србије, очекује се потпуна реализација досадашњих резултата у процесу дијалога између Београда и Приштине и договор о наставку дијалога изван већ предвиђених тема, као што су енергетика и телекомуникације. Пре доношење одлуке о преговорима Србије мора да дође до видљивог напретка у погледу решења још отворених билатералних питања са Косовом.

Хуманитарна фондација Новака Ђоковића прикупила је на добротворној вечери у Њујорку 1,4 милиона долара помоћи за децу Србије.
Најбољи српски тенисер, уједно и почасни председавајући фондације, био је ноћас домаћин овог хуманитарног догађаја, где су на аукцији бројних предмета и драгоцености учествовале угледне личности из света спорта, моде, бизниса, забаве, затим филантропи и друге особе из јавног живота САД.
Hајвеће и најзанимљивије надметање учесника аукције, којом је руководио Енди Бус, владало је за приватни тениски меч са Ђоковићем, који су представили Ања Рубик и Саша Кнежевић, чувени топ модели.
На продају су биле и карте за Мадонин концерт по избору и шанса за дружење са поп дивом, затим скупоцени Одемар Пиге сат ком је цену дизао славни тенисер Џон Мекинро, као и партија голфа са холивудском звездом Ендијем Гарсијом (продају водила Сара Фергусон, војвоткиња од Јорка).
„Презадовољан сам првом добротворном вечером фондације. Иако она постоји већ пет година, сада је врло прецизно усмерено њено деловање на подршку раном образовању деце, пре свега у мојој Србији. Оваквим догађајима скрећемо пажњу јавности на проблеме који имају сва друштва и ја се захваљујем свима који су учествовали и пружили подршку”, рекао је Ђоковић. Он је рекао да ће фондација у сарадњи са УНИЦЕФ-ом покушати да донесе срећу и радост деци.
„Оно што моја фондација и ја желимо је да помогнемо и подигнемо свест у Србији о предшколском васпитању и образовању и да покушамо да омогућимо деци да имају приступ спортским активностима и објектима, бољу исхрану и образовање. Ово је први овакав догађај у организацији фондације и сви смо веома узбуђени због тога”, додао је српски тенисер.