Са друге стране, Миодраг Зечевић, председник Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР), каже за наш лист да ова одлука Уставног суда представља доказ да је претходна власт, на челу са Демократском странком, првобитну одлуку о изједначавању партизана и равногораца донела како би се додворила коалиционим партнерима.
- Равногорски покрет није био учесник Народноослободилачког рата, већ само учесник рата. Они су као војна формација били брука за српски народ, истиче Зечевић.
Саговорници Данаса из региона поздрављају ову одлуку истичући да је она очекивана, пошто је историја доказала да је Равногорски покрет сарађивао са окупаторима.
Вехид Шехић, председник Форума грађана Тузле, каже за Данас да ова одлука Уставног суда Србије не представља преседан, јер ако се посматрају историјске чињенице које подржава Европа, али и свет, чланови Равногорског покрета нису били равноправни учесници Народноослободилачког рата.
- Оно што је у почетку био покрет отпора, врло брзо је прерасло у сарадњу са окупаторима и због тога се о њима не може говорити као о антифашистима и борцима. Постоје многи закони захваљујући којима они могу да остваре своја права. Колико разумем, овом одлуком они нису претерано оштећени, указује Шехић. Он додаје да су сличне одлуке донеле и многе европске земље, укључујући и Немачку, која је свим војницима Трећег рајха одобрила право на пензију.
- Ако су били антифашисти, нека то и докажу тако што ће рећи у којим су се све борбама сукобили са окупаторима. Не би било у реду Равногорски покрет изједначавати са партизанима, наглашава Шехић.
Драшко Ђурановић, главни и одговорни уредник Портала Аналитика из Подгорице, каже за наш лист да је ова одлука Уставног суда Србије историјски утемељена, али прилично политички мотивисана. Према његовим речима, и првобитна уредба, која је била донета 2005. године, била је политички чин, а њена измена после шест година део је „политичког мозаика“.
- Нажалост, Србија је била међу ретким земљама у Европи и свету која је изједначила борце против фашизма и оне који су сарађивали са окупаторима. Прича о Равногорском покрету је сложена и једна ситуација је била до 1942. године, а друга после. Оваква одлука Уставног суда била је очекивана, указује Ђурановић.
Зоран Пусић, председник Грађанског одбора за људска права из Хрватске, каже за Данас да се често у земљама бивше Југославије историја и историјски догађаји користе због политичких разлога у садашњости. Према његовим речима, слична ситуација је била и током 90-их година, за време рата на просторима бивше СФРЈ, када су Срби негирали злочине које су починили четници, а Хрвати негирали геноцид усташа над Србима.
- Дража Михаиловић је несумњиво био неко ко је своју борбу почео као борац против фашизма, али је из погрешних калкулантских разлога почео да сарађује прво са фашистичком Италијом, а после пада Италије са нацистичком Немачком. То су историјске чињенице које је тешко оспорити, указује Пусић.
Седларевић: Нека докажу да су се борили
Функционерка Лиге социјалдемократа Војводине Маја Седларевић истиче за наш лист да поздравља ову одлуку Уставног суда Србије, јер „живимо у времену у којем се све прекраја, па и антифашистичка историја“. Она објашњава да је у Војводини, али и у другим крајевима Србије, постојао јак антифашистички фронт „у којем нису учествовали припадници Равногорског покрета“.
- ЛСВ покреће иницијативу, уколико они који заступају причу о антифашистичкој улози Равногорског покрета докажу да је била иједна битка у антифашистичкој борби у којој су учествовали, да ће подржати то тако што ће се заложити да се та места и датуми адекватно обележе. Међутим, сви знају да та места и датуми не постоје, указује Седларевићева.
М. Д. Миликић - Б. Цвејић, Данас
КОМЕНТАРИ