Прилози

Мојој радости не беше краја када сам, гле чуда!, на бувљаку аутоопреме на Бубањ потоку крај Београда, међу фелнама, брисачима, друк лежајевима и половним крстастим кључевима, на картонској тезги угледао годинама тражену књигу.
"Радовањска секира", Душан Савковић. На корицама цртеж човека са главом бика који преко рамена носи секиру, ону исту што је Карађорђа и његовог верног сеиза Наума скратила за главу. Издање из осамдесет и неке.
Исто то издање, признајем, дрпио сам као бруцош у Српској књижевној задрузи на Теразијама. Крађа у тој књижари је била као пецање у рибњаку: хиљаде књига, са само два продавца.
Самопослуга, такорећи.
Нисам осећао грижу савести због тог младалачког књишког криминала, јер се пара није имало, а књиге су тако мамиле са полица...
Покојни Савковић, иначе по занимању колега новинар, није крио да је материјал за "Секиру" црпео из мемоара српских премијера почетком 20. века, из времена када је догоревала свећа Обреновића. И када смо, као и сад, сами себе ставили пред дилему - Русија или Запад.
Несрећни краљ Александар Обреновић, сакат у ону ствар, тврдоглавим одбијањем да ожени било коју другу сем Драге Машин, која је променила више престоничких кревета него чарапа, и себе и њу је осудио на смрт.
И све би то била само једна прича згодна за књиге из сексуалне патологије да иза кулиса, а из зграде руског посланства, није текла река прљавштине. Јер, план је био једноставан, а паклен: обећати несрећном краљу кумство руског цара, а у међувремену нахушкати ионако разјарене и понижене официре да обреновићевском крвљу сперу срамоту због женидбе развратницом.

„Политика” је дошла до интерних НАТО докумената из којих се види да је Кфор у лето 1999. ухапсио па пустио војнике УЧК који су масакрирали жетеоце из Старог Грацка
„У то време село Грацко било је у зони одговорности британских мировних трупа. Подручје је затворено око један сат након инцидента, али убице су успеле да побегну. Срби су раније питали војнике Кфора да заштите рад на пољима, али није било средстава за то”, пише  поводом убиства жетелаца, у поверљивом Унмиковом извештају до когa је дошла „Политика”. Документ почиње описом ситуације и констатацијом да је „масакр 14 Срба 23. јула 1999. део осветничких акција предузетих од стране Албанаца после рата”. Уз обиље детаља са места злочина не помиње се разлог због којег је село блокирано тако касно и ко је одговоран што је таквим одлагањем фактички омогућено извлачење организоване групе убица.
Каснија истрага, хапшења и претреси кућа нису били довољни да се пронађу докази који ове људе директно повезују са масакром у Старом Грацку, као и са осталим убијањима, хапшењима и паљевинама у том периоду.
Кфор је после таласа насиља почео да хапси осумњичене, што се види из овог извештаја, а као један од главних организатора означен је Бег Шаћири из села Црни Брег код Липљана, прекаљени борац ОВК, вођа групе „Фортуна”. У другом, поверљивом документу НАТО снага који поседује „Политика” је писмо овог команданта својим надређенима: „Ја Бег Шаћири, као командир јединице ’Фортуна’, изјављујем да сам, након што сам прешао из зоне Дукађини у Кошаре, општина Липљан, предузео акције потпуно успешне између 27. јуна и 9. августа1999, 9. августа је цела наша јединица ухапшена од стране Кфора.

У скупштини је формално осам опозиционих посланичких група, са укупно 108 мандата, али оне својим активностима нису до сада показивале да су снага која може да утиче на одлуке власти
„Нећемо да будемо опозиција какву смо ми имали док смо били на власти, нећемо да критикујемо ради критике. Критикујемо оне ствари које нису добре, а њих је много, али смо опозиција која увек даје предлоге, алтернативе и боља решења”, речи су којима портпаролка Демократске странке Александра Јерков објашњава позицију своје партије после годину дана владе Ивице Дачића и тврди да теза о никад слабијој опозицији у Србији не стоји.
Ипак, Влада Србије је за ових годину дана била на разним искушењима, али јој опозиција ниједном није озбиљно припретила. Већ солидна већина владајуће коалиције у републичком парламенту добијала је и додатну подршку од делова опозиције у зависности од законских предлога или тема о којима се расправљало, а при том су се опозиционе посланичке групе осипале и удаљавале од могућности сложнијег наступа против власти. У скупштини је формално осам опозиционих посланичких група, рачунајући и независне посланике, са укупно 108 мандата, али оне својим активностима нису досад показивале да су снага која може да утиче на одлуке власти.
Уз све то, владајуће партије, судећи по рејтинзима, нису изгубиле на популарности, а стожерна Српска напредна странка чак бележи рекордну подршку. Дотле, три највеће опозиционе странке или „падају”, као ДС, или се не одмичу много од цензуса, као ЛДП и ДСС. На резултате са неколико последњих локалних избора не треба посебно подсећати, иако се, наравно, ситуација „на локалу” не може по аутоматизму пресликавати на национални ниво. Најкраће, тренутно нема никога ко би могао да наследи напредњаке на владајућој позицији.

Први број канадског часописа, на енглеском представљен на манифестацији у Филаделфији, у САД, организованој поводом 157 година од рођења великог научника
Промоција „Тесла магазина” који ће излазити у Торонту, у Канади, одржана је на дан рођења научника, на манифестацији „Теслини дани” у Филаделфији, у Сједињеним Државама, 10. јула.
У једином америчком месту где се рођендан великана слави као градски празник, читаоцима је представљено издање на енглеском. Садржи чланке о Теслиној кули Ворденклиф и бежичном преносу енергије, интервју са Џејн Алкорн, председницом Научног центра „Тесла” са Лонг Ајленда, (организације која је откупила једину преосталу Теслину лабораторију), текстове еминентних познавалаца рада и заоставштине генија рођеног у Смиљану: професора Бернарда Карлсона са Вирџинија универзитета и аутора књиге „Тесла проналазач електричног доба”, Марка Сајфера, аутор књиге „Чаробњак – живот и време Николе Тесле”, Герија Петерсона, др Томаса Валона...
Како каже за „Политику” Ненад Станковић, оснивач и уредник „Тесла магазина”, о идеји да покрене новине размишљао је неколико година.
– У Америци и Канади интересовање за Теслу је огромно, иако је његово име игнорисано од стране водећих медија. Нема га ни у школском систему. Примера ради, часопис „Тајм” је недавно издао специјал о Едисону. На странама о светској изложби у Чикагу 1893. када је Тесла осветлио Чикаго и када је наизменична струја однела прву велику победу над Едисоновом једносмерном струјом – нигде се не помиње име нашег научника – одговара мејлом Станковић.

Председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак, оптужио је данас централну власт да нема никаквог осећаја за постојање Војводине, јер дугови Републике према Војводини износе 100 милијарди динара, што је равно износу два покрајинска буџета.
- Видљива је тенденција укидања војвођанских институција, као што је видљива тенденција да се институције користе у приватне сврхе појединаца из врха покрајинске власти. Управо због тога, ЛСВ ће још више интензивирати своје деловање и ићи за тим да крене у офанзиву - казао је Чанак новинарима у Суботици.
Он је позорио да у Војводини данас 90.000 људи живи од разних видова државне помоћи, да се 11.000 људи храни у народним кухињама, од чега 1.500 деце, као и да је Војводина другу годину за редом званично класификована као недовољно развијени регион у Србији, у којој је једини развијени регион Београд.
- Потпуно је јасно да ћемо без децентрализације, без аутономије Војводине која мора имати законодавну, извршну, судску власт, право на имовину и изворне приходе, што значи сопствено прикупљање пореза, изгубити све оно што су генерације пре нас стицале - упозорио је Чанак.
Према његовим речима, најсвежији доказ маћехинског односа Србије према Војводини је Радио-телевизија Војводине за коју није пронађено финансирање након најављиваног укидања тв-претплате, а за Радио-телевизију Србије јесте.
Лидер ЛСВ је указао и да покрајински врх Демократске странке месецима уназад говори речи ЛСВ, а да су се у протеклом мандату томе супротстављали, не желећи да улазе у унутарпартијске сукобе.

Уместо државе Србије, највећем светском уму, научнику Николи Тесли, достојно су се јуче на дан 157 година од његовог рођења, одужиле Сједињене Америчке Државе и Хрватска, која годинама присваја српског генија.
Можда зато није чудо што је шеф државе Томислав Николић "гутао кнедле" док је хрватско руководство на дан пријема у ЕУ истицало овог научника као једног од најзнаменитијих Хрвата, јер званични Загреб Теслин рођендан слави пуна три дана и под покровитељством тамошњег председника Републике Ива Јосиповића.
У кабинету председника Србије Томислава Николића, "Вести" су затражиле одговор зашто и Србија не обележава ову годишњицу, али нам је кратко одговорено, "питајте Владу Србије". У владином Министарству за просвету и науку добили смо програм обележавања 10. јула. У називу програма Тесла се чак и не помиње, већ само обележавање - Дана науке.
Осим што су представници синдиката положили венац на споменик творцу наизмичне струје испред београдског Електротехничког факултета, јуче је одржана свечана седница у Институту Никола Тесла и трибина на Грађевинском факултету.
Више него скромном обележавању се прикључио Нови Сад дебатом о брендирању Србије у част Тесли, док је у Виминацијуму код Костолца је отворен дечији научни камп Центра за промоцију науке.
За разлику од Београда, Теслин рођендан слави више светских градова од Филаделфије и Њујорка, преко Нијагаре Фолса и Чикага па до Бразилије.
Теслу нису заборавили ни у Прагу, Братислави, али ни у аустралијском граду Перту. Тиме је брука Србије и већа, а разлог што држава није организовала централну прославу је, како се незванично чуло - штедња због економске кризе.

…који ће студенти да памте целог живота!
Рајна Драгићевић, професорка Филолошког факултета у Београду, доказ је да прави и предани професори попут легендарног Косте Вујића постоје и данас. Уместо уобичајеног честитања, она је за апсолвентско вече својим студентима посветила говор какав ће памтити целог живота.
У време када се образовни систем урушава, тестови за мале матуранте продају на улици, а друштво доживљава морални крах, професорка Драгићевић подсећа студенте да праве вредности ипак нису изумрле и да је на њима да их сачувају и оснаже.
Студенте је говор толико инспирисао да су га проследили редакцији “Блица”, а ми Вам га преносимо у целости. Скромна професорка обећала нам је интервју чим се, како је рекла, стиша помпа која се због њеног говора дигла у јавности.
ГОВОР
"Драги моји студенти, поштоване колеге, будући професори,
На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација урушености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима.
Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране, насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима, родитељима који су увек на страни своје деце (чак и ако је то на њихову штету), различитим притисцима и омаловажавањем.

Министарка омладине и спорта Алиса Марић рекла је данас да ће то министартво помо}и кошаркашком клубу Партизан и фудбалском клубу Црвена звезда и да ће са Министарством финансија пронаћи што прихватљивије решење за њихова пореска дуговања.
- Да, помоћи ћемо. Прецизније, већ смо учинили прве, али важне кораке у том правцу, у данима који су претходили овом одговору. Министарство омладине и спорта и Влада Србије ангажовали су се да пронађу подршку за невоље које су снашле Партизан и Црвену звезду, али не из буџета или јавних предузећа, већ из приватног привредног сектора у духу препоруке да се помогне спорту - наводи се у писму министарке.
Председник кошаркашког клуба Партизан Предраг Даниловић је крајем јуна рекао је да је ситуација таква да одмах може да "стави кључ у браву" и позвао државу да помогне црно-белима. Само дан касније, председник фудбалског клуба Црвена звезда Драган Џајић упутио је писмо министарки омладине и спорта Алиси Марић у којем је затражио помоћ државе да би тај клуб опстао.
Министарка Марић је навела да је област финасирања спорта у Србији јасно уређена и да се неће догодити да држава плаћа клубове из буџета за спорт, осим ако се значајно не промени Закон о спорту.
- Чак и тада, тешко је поредити потребе професионалних фудбалских и кошаркашких клубова са потребама целокупног репрезентативног спорта Србије, укључујући и фудбал и кошарку - навела је Марић.
Она је истакла и да у Србији не постоји категорија неплаћања пореза.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије јавно се писмом обратио епископу бачком Иринеју Буловићу, у коме је оптужио владике да монополизују Цркву, а епископа бачког да даје лицемерне изјаве у име СПЦ. Писмо вам преносимо у целости.
"Драги у Христу Брате Иринеје, свако Ти добро од Господа сваког добра,
Нисам Ти одавно писао, а и кад јесам било је то о распетом Косову и Метохији, али је све било узалуд.
Недавно смо Ти послали новоиздану књигу Косовске беседе и речи – надам се да си је добио, у прилогу су и два текста /додатак 4 и 5/ о страдалном Косову, ради обавештења, јер ми се чини, да и поред тога што си порт-парол и шеф Информтивне службе СПЦ, ипак ниси обавештен о правом стању ни на Косову ни око Косова (и о нама који смо ван Твога видика).
Данас (2. јула) видех и Твој интервју 'Вечерњим Новостима' (и то стране 1-2), а онда и исправку-допуну на сајту СПЦ (због цензуре скоро приватизованом!).
Драги Владико, не могу да схватим да Ти, и оне које представљаш, у име којих говориш – наводно у име наше Цркве (као да сте је монополисали Вас неколицина, па макар то био и Патријарх Иринеј и Синод, док смо ми остали немушти илоти, што би рекао Хомјаков) – не видите на делу добровољну издају Српског Косова и Метохије од званичне тројке на власти (а оваква каква је, Скупштина је само њихова партијска 'гласачка машина'), тј. предају Косова и Метохије у целини окупаторима, и посебно слободнијег српског дела 'Севера Косова', са 4 општине и 60.000 Срба, одувек ту насељених на 65 километара 'северно од Ибра' – од Митровице до 30 метара испод самог врха Копаоника (који тако није 'последња стратешка одбрана' Србије!)

Нешто мање од 200 хиљада Срба који живе у Хрватској 1. јула ушло је у ЕУ. Они кажу да немају такав осећај, због тешких услова у којима живе. Они живе у Хрватској, а велики број њих су повратници после Олује и ратова деведесетих.
Европски стандарди тек треба да стигну у ова места, мада стижу тешко јер је младих све мање, а старачка домаћинства све бројнија. Екипа Б92 обишла је неколико повратничких породица у општини Глина, како би испитали шта за њих значи улазак Хрватске у европску породицу.
После три и по године у малој избегличкој соби на Палићу, Љуба Врга је са породицом и двоје деце решила да се врати у свој Мали Градац. Четрнаест година касније, необновљена школа поред њене куће показује да је и даље све као некад. Пре рата, у Глини је живело две трећине Срба и једна трећина Хрвата. Данас је ситуација обрнута, па је градоначелник, Милан Бакшић, из редова хрватског народа. Каже да Србе и Хрвате овде спаја заједнички проблем - економија. Улице Глине пусте су у било које доба дана. Пре рата, овде је живело око 25 хиљада људи, данас само нешто више од девет хиљада. Неки се никад нису
вратили.
Први човек српског националног већа Милорад Пуповац каже да уласком у Европску унију питање Срба у Хрватској више није само хрватско, већ европско питање.
Европа за Глину значи и коришћење европских фондова, па се тако из Брисела очекује новац за разне пројекте.
Један, ипак, никако да заживи, а симболише суживот Срба и Хрвата - у центру Глине делимично је обновљена и у приватном власништву стоји кућа хрватске химне, у којој је Јосиф Руњанин, пореклом Србин, компоновао песму "Лијепа наша домовино".
Више о томе погледајте у прилогу ТВ Б92