Прилози

Удружење "Република Српска – Част отаџбине" упозорило је да су у БиХ на делу политички процеси који потпуно дерогирају дејтонску Босну и Херцеговину и Републику Српску, док се монтираним процесима и суђењима сатанизује српски народ, као што је у случају генерала Горана Сарића (на слици).
Ово удружење у отвореном писму руководству, парламенту Српске, српским представницима у заједничким органима БиХ и борачким организацијама, наводи да се тим процесима урушавају све вредности Републике Српске.
Удружење, са седиштем у Београду које окупља бивше војне и полицијске официре Војске Републике Српске, оценило је да се незаконитим радом Суда и Тужилаштва БиХ урушава Српска и да се овај суд не придржава основних међународних стандарда за фер суђење.
Као последњи пример Удружење наводи оптужницу "за геноцид у Сребреници" против генерала Горана Сарића, додајући да је тај случај "кап која је прелила чашу, како по питању части, тако и по незаконитој примени Кривичног закона БиХ из 2003. године".
У писму се подсећа да је генералу Сарићу подигнута и потврђена оптужница за дешавања у јулу у Сребреници, иако није учествовао, нити командовао у ратним операцијама за које се терети.
Напомиње се да хашко тужилаштво и суд ни у једном предмету нису утврдиле чињињенице које би на било који начин инкриминисале генерала Сарића, што потврђују досадашње пресуде Хашког трибунала. Тиме се, наводи удружење, потврђује да се Суд БиХ не придржава основних међународних страндарда за фер суђење.

Заменик директора Канцеларије за КиМ крајем јуна изјавио да Срби „неће ићи на Јахјагине изборе јер то даје легитимитет независности“, а сада се лично кандидује на тим изборима и позива Србе да гласају.
Државна агенција Танјуг је 27. јуна 2013. године објавила део интервјуа Крстимира Пантића у „Вечерњим новостима“ у коме износи низ аргумената да Срби на КиМ не изаћу на новембарске нелегалне изборе, упућује да су избори покушај да се злоупотребе српски гласови да би међународна заједница рекла да су избори легитимни и каже да ће излазност Срба бити јако мала због чега ће у ЗСО седети четири Албанца председника општина са севера.
Иста агенција, Танјуг, 6.септембра 2013. године је пренела изјаву истог тог Пантића – или можда Пантића промењене свести - у којој потврђује да ће излазност Срба бити мала, али да свеједно треба да гласају. На питање зашто да гласају, каже: да би Албанци и међународна заједница уважавали њихове изабране представнике.
Пантићеве изјаве не само да одражавају лицемерје, него најављују огромну подвалу Запада, Приштине и на жалост Београда: да Срби својим гласовима помогну да Албанци легално и легитимно дођу на чело општина!
Ево и агенцијских текстова у којима се види како је човек кога из буџета плаћају сви грађани Србије и јавно почео да оперише у интересу независног Косова; ево само једне од многих слика како је заменик директора Канцеларије за КиМ постао шиптаски лобиста.

У Вуковару је, да се ми не лажемо, на сцени исказивање мржње према Србима. Ћирилица је ту само средство. Бледо, прозирно, као и свака лаж
Данима траје антисрпско оргијање по Вуковару, са рефлексијама у Дубровнику, Сплиту, Задру. Повод је ћирилица. Натписи на ћирилици, кажу организатори протеста, неће у Вуковар док је њих живих. Прете удруге драговољаца из целе Хрватске, државна телевизија отворено стоји на страни антићириличне идеје. У Дубровнику исписују поруке „Србе на врбе“, у Задру исто, у Сплиту бачен динамит на просторије Вијећа српске националне мањине. А какво је то зло направила ћирилица?
У образложењу се каже да је то писмо у Вуковар дошло на тенковима Југословенске народне армије (ЈНА), да је под ћирилицом разаран Вуковар. Хајде да видимо шта каже истина. За почетак; ЈНА никада није користила ћирилицу. У тој армији комуникација и команде биле су на српско-хрватском, екавски изговор, док је службено писмо била латиница. Без изузетка.
Следеће: ЈНА није 1991. године дошла у Вуковар, није напала Вуковар, она је тамо од ослобођења 1945. године (ваљда Вуковарчани пораз Хитлера сматрају ослобођењем) у том граду је имала касарну са 14. понтонирским батаљоном у њој.
Рат у Вуковару почео је у пролеће 1991. године, нападом паравојних хрватских снага, предвођених Томиславом Мерчепом, најпре на локалне Србе а затим на касарну ЈНА у том граду. Србе су убијали цело лето, минирали им куће, локале, ресторане. Славко Докмановић, председник Већа града Вуковара, још у априлу пише писмо Туђману и тражи заштиту за Србе у граду и околини. Туђман одговара сменом Докмановића и слањем у Вуковар комесара хрватске владе, звао се Марин Видић Били.

Право је и обавеза Србије да непрекидно захтева испуњење пуних капацитета обећаног статуса за српски народ у Хрватској
Представник Европске уније деловао је збуњено. Комисија, каже, подржава одржавање језичке разноликости, али питање двојезичних табли је ипак у надлежности држава чланица... А шта је са равноправношћу грађана држава чланица? У Републици Хрватској није више у питању однос хрватске већине и српске мањине. Реч је о односу према националним мањинама које живе у Хрватској. Да ли је питање за Европску унију зашто Италијани, Мађари, Чеси... којих у Републици Хрватској има далеко мање него Срба већ годинама имају право на двојезичност, а Срби немају? И не само то, већ је у Вуковару власт читаву деценију избегавала да спроведе закон ишчекујући попис, све у нади да ће последицом сталног исељавања удео српског становништва и тамо опасти. Да ли је бледа и неуверљива појава европског бирократе свесна да је Хрватска Ердутским споразумом прихватила неке обавезе и да их не извршава? А можда је истина да Европска унија не баштини вредности слободе и демократије већ их злоупотребљава? Питање права је важно углавном онда када користи циљевима највећих држава уније. Када није могуће ојадити некога ко има нафту, лагати по ко зна који пут о оружјима масовног уништења или геноциду (сетимо се „100.000 масакрираних Албанаца“), нанети штету стварним или замишљеним интересима Русије... Онда их људска, грађанска и национална права не занимају. Да ли у Бриселу заиста мисле да се нико не сећа како су злоупотребљавали сарадњу Србије са Хагом како би утицали на избор овдашњих влада? Да ли мисле да нисмо разумели зашто су Србију санкционисали као Гадафијеву Либију, а Милошевића ни као Курта Валдхајма?

Поводом стоте годишњице почетка Првог светског рата у САД-у, Немачкој, Великој Британији, а и у БиХ на делу је покрет за фалсификовање историје, која би требало да окриви Србе за почетак Првог светског рата. О овој теми на свој начин пише и данашњи Јутарњи лист.
Стота годишњица од почетка Првог свјетског рата, изазива све бројније негативне реакције у Србији. У првом реду, због одлуке сарајевских власти да 2014. направе споменик аустријском престолонаследнику Францу Фердинаду којега је 28. јуна 1914. убио Гаврило Принцип, али и све чешћих текстова у водећим новинама, како је Србија, а не Немачка и Аустро-Угарска, одговорна за изазивање Првог светског рата, пише Јутарњи лист.
Велику пажњу изазвао је јавни иступ Милосава Попадића, некадашњег професора у Сарајеву, који од 1993. живи у Шведској. У писму које је упутио грађанима Сарајева и БиХ, градским властима Сарајева и Федерације БиХ, које је у целости објављено на порталу сарајевског "Ослобођења", Попадић је позвао "истинољубиве и слободољубиве писце и јавне раднике целог света да дигну свој глас у обрани истине и слободе". Попадић у отвореном писму тврди да је Гаврило Принцип био гимназијалац и песник који је тешко подносио аустроугарску окупацију и самовољну анексију БиХ - као и многи гимназијалци и студенти.
Ускоро се критикама придружио београдски дневни лист Политика оптужбом према којој "амерички, британски и, пре свега, немачки медији не посустају у напорима да избијање Првог светског рата прикажу у новом светлу, наводно на основу нових историјских сазнања".

Савез српске дијаспоре Словеније /ССДС/ позвао је Србе из ове земље да се данас и сутра придруже мирној протестној шетњи у Љубљани, због непризнавања Срба као нације у Словенији и других питања.
"Позивамо све поштене Србе из Словеније, чланове и пријатеље, који имају достојанства, жеље и поноса за људску правду, да се придруже", наведено је у саопштењу из ССДС.
Протест је, између осталог, упућен Министарству за културу владе Републике Словеније због задњег пописа становништва септембра 2011. у којем словеначки статистички биро није водио Србе као нацију, због не добијања финансијске помоћи за рад Савеза српске дијаспоре у Словенији и њених друштава, због не спровођења пуноснажних пресуда Удружења српских књижевника у Словенији...
Удружење српске дијаспоре у Словенији саопштило је на данашњој прес конференцији да значајна српска заједница у Словнији нема статус националне мањине "Ми смо једино словеначки грађани српског порекла и нисмо етничка мањина са статусом, а треба да будемо", рекао је Миленко Вакањац из тог удружења.
Према његовим наводима, према последњем попису из 2002. године има 38.946 припадника српске заједнице у Словенији. Вакањац је рекао да су ти људи за словеначку државу само статистички подаци, њихово постојање није званично или институционално признато са школама или медијима који могу да очувају српски етнички идентитет.
Удружење је указало и на наводну корупцију у Министарству културе у вези са доделом средстава из европског социјалног фонда и навело да их Министарство дискриминише.

Дан пред најављену седницу Скупштине Србије, на којој ће се бирати нови чланови владе, познат је састав свих чланова реконструисаног кабинета премијера Ивице Дачића.
Социјалистичка партија Србије изашла је данас са именима кандидата за министре саобраћаја и министра без портфеља задуженог за евроинтеграције, Александром Антићем и Бранком Ружићем, као и за министра просвете, науке и технолошког развоја Томиславом Јовановићем, а јуче је објављено да ће кандидат СПС за министра културе бити Иван Тасовац.
Заједнички кандидат СНС и СПС за министра омладине и спорта је Вања Удовичић.
Српска напредна странка је раније предложила да на месту министра привреде буде Саша Радуловић, финансија Лазар Крстић, пољопривреде Драган Гламочић, регионалног развоја и државне управе Игор Мировић и одбране Небојша Родић.
Министри који остају и у реконструисаној влади су министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић, спољних послова Иван Мркић, потпредседник владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић, као и министар без портфеља Сулејман Угљанин.
У реконструисаној влади као министар здравља остаје Славица Ђукић Дејановић, правде Никола Селаковић, грађевинарства и урбанизма Велимир Илић и потпредседник владе и уједно министар рада, запошљавања и социјалне политике Јован Кркобабић.
Министар унутрашњих послова уједно је и премијер Ивица Дачић, а први потпредседник Владе Србије и даље ће остати Александар Вучић тако да влада има укупно 21 члана.

Да ли ми данас као друштво и држава стварно имамо увид у то шта емитују наше националне, регионалне и локалне телевизије?
Поново сам обријао бркове. После завршеног репризног емитовање моје „Бабе“, како неки називају серију „Село гори“, опет се осећам слободно, као сав нормалан свет. Где год се појавим са брковима сени мог Радашина ми не дају мира. Када би сви који желе да се сликају са мном имали фотоапарат било би ’ајде де – али, чекање са мојим обожаваоцем у обавезној загрљено-осмехнутој пози док онај који ме фотографише мобилним телефоном напипава право дугме, па док изоштри – траје као вечност. Због тога морам да се трудим да не будем на свим снимцима намргођен и намрштен. Ма колико ми је ниско под главу и није ми по вољи – то је ипак мој посао, моја публика и мој народ. Посао ми је да оне који воле то што радим не разочарам, да са њима комуницирам и будем стрпљив. Поготову садецом. Дешава се да некој тетки кажем: „Извините журим“ или „Ту смо, видећемо се, сликаћемо се други пут“, али за децу увек морам да имамвремена. Због њихове искрености и чистоте не смем их разочарати.
Не тако често, у прилици сам да уживам у благодетима анонимности: кад одем ван земље и када закамуфлиран рано ујутру одем на бањичку пијацу. Једна продавачица парадајза на који се можеш огледати – који засигурно није никао у њеној башти – казала ми је пре неко јутро: „Џаба ти је да натичеш ту капу на главу и да се маскираш наочарима, Радоша можда не би ни познали, али Радашина увек, и то по гласу…”
Док сам се смејуљио као да сам ухваћен у лажи или на туђој трешњи, продавачицами рече да је из Дражевца и да у њеном селу највише воле да гледају Сулејмана и Радашина…

МУП Србије већ десетак дана детаљно проверава већину некадашњих војних, полицијских и политичких званичника Републике Српске који од краја рата живе у Србији, а свима је наложено да "не напуштају место пребивалишта". Већина људи који су обухваћени овом акцијом или су већ оптужени или се против њих води истрага за ратне злочине током рата у БиХ.
Како "Вести" сазнају, до сада је полиција, у акцији која се спроводи широм Србије, проверила држављанство, али и место боравка најмање 15 некадашњих генерала Војске РС, начелника центара јавне безбедности и начелника општина и свакоме је речено да не напушта место боравка, а да претходно о томе не обавести надлежну полицијску станицу.
- Акција је кренула највероватније почетком августа, а на мети су искључиво високи званичници РС који су одлучили да после рата живе у Србији. Детаљно се проверава да ли имају важеће држављанство Србије, али никоме није речено због чега се то ради. Неки су неформално успели да сазнају да је реч о акцији која се спроводи на основу налога Суда БиХ - каже извор "Вести" и додаје да се ова информација веома брзо проширила на већину некадашњих учесника рата у Босни који живе у Србији и да су људи оправдано забринути за своју судбину.
- Нико не зна да ли су ове провере само увертира у њихово хапшење и екстрадицију Босни или ће их ухапсити и процесуирати Суд за ратне злочине Србије. Нико им ништа не говори, али провера држављанстава је јасан сигнал да ће бити изручени сви они који немају документа Србије - истиче овај извор.

Комесаријат за избеглице Владе Србије упутио је позив избеглицама и прогнаницима који још нису остварили станарско право у Хрватској и Босни и Херцеговини да до 31. августа поднесу захтев за стамбено збрињавање.
Помоћник комесара Србије за избеглице Иван Гергинов нагласио је да је ово последњи рок за остварење станарског права и да више неће бити продужења рокова.
Он је објаснио да захтев могу да поднесу сви носиоци станарског права који још нису стамбено збринути, а у случају њихове смрти, захтеве могу да поднесу њихови наследници.
Гергинов је нагласио да, овај пут, право на подношење захтева за стамбено збрињавање у Хрватској имају и избеглице и прогнани са подручја ван “посебне државне скрби” (бриге). То су подручја Истре, Загреба, Шибеника и других места у којима није било ратних дејстава, рекао је Гергинов уз напомену да је и даље отворен рок за стамбено збрињавање на подручјима “посебне државне скрби” (Српска Крајина). Он је подсетио да је рок за стамбено збрињавање у Хрватској већ двапут продужаван и да је, нажалост, у претходним роковима захтеве поднело само 1.450 људи, иако је, према проценама ОЕБС-а, у Хрватској одузето 32.000 станарских права.
Гергинов је објаснио да је одзив био мали јер услови стамбеног збрињавања нису били повољни и нагласио да су сада побољшани захваљујући сталним притисцима Србије, а пред улазак Хрватске у ЕУ, и притисцима међународне заједнице.
Основни услов је додуше непромењен, па тако повратник, носилац станарског права у Хрватској, и даље има право на 35 квадрата стамбене површине, а сваки члан домаћинства по још 10 квадрата.