Прилози

Сви који су по први пут пали на испиту за држављанство Канаде добиће ускоро право на поправни, и то у року од четири до осам недеља, док ће они који су по други пут пали на испиту морати да чекају на процену судије за држављанство.
Одлука ће бити ретроактивна, па ће многи добити право на поправни тест. Први и поправни тест, као и разговор са судијом коштаће 200 долара, док ће они који ни после овога не добију држављанство, моће ће поново да уплате и започну нову рунду процеса за добијање држављанства.
Такође, влада ће сада моћи да одобри папире за члана породице, али на основу заслуга сваког од њих. По старим прописима, уколико један члан породице не положи тест провере знања или језика, нико ко је на истој пријави не може да иде у следећу фазу поступка све док сви чланови то не ураде у исто време.
Министар за имиграцију и држављанство Џејсон Кенеј каже да око 200 хиљада житеља добије канадско држављанство сваке године, с тим да је у неколико последњих година тај број увећан за тридесетак одсто у односу на претходни период. Он наглашава да канадска влада наставља традицију по којој велики број особа са дозволом боравка добија држављанство и верује да ће новине у поступку бити од помоћи новим грађанима.
Лендид имигрантс могу да се пријаве за добијање држављанства после проведене три године у Канади. По подацима Министарства за имиграцију и држављанство, крајем прошле године било је око 350 хиљада пријава које чекају на одобравање поступка за добијање држављанства.

Сведочећи у одбрану Радована Караџића, лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ изјавио је данас пред Хашким трибуналом да у БиХ "одувек живе само Срби", односно "Срби-католици, Срби-муслимани и Срби-православци", и да СРС заступа политику "општесрпског националног јединства".
Шешељ је посведочио да Караџић "није имао непријатељски однос према Муслиманима и Хрватима". Оптужбу да су он и Караџић били учесници у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био прогон Муслимана и Хрвата са великих делова територија БиХ и Хрватске који би затим били укључени у уједињену српску државу, Шешељ је одбацио као "лажну".
Док га је унакрсно испитивао тужилац Алан Тигер, Шешељ је потврдио да је у мају 1991. подржавао Караџића и политику његове Српске демократске странке, истовремено формирајући "четничке јединице на Романији". Из једног интервјуа који је у то време Шешељ дао, тужилац је цитирао његове речи да ће ако Срби буду нападнути и "ако ЈНА не разоружа усташе" "бити крви", да ће четници-диверзанти "ударити на Загреб" и да ће "освета бити слепа" уз страдање невиних.
"Овај став не само да одражава моје мишљење из 1991, него одражава и моје данашње мишљење. Ја и данас мислим да - ако неко негде угрози српски народ - Срби треба да узврате истом мером. Доста је било понижавања српског народа. Доста је било уништавања српског националног бића, доста је било разарања српских градова и села", одговорио је Шешељ.
Називајући претњу четничким нападима на Загреб "блефом", изреченим у време када су у Хрватској били подвргавани "тортури" и "убијани", Шешељ је изразио жаљење "што није имао моћи да ту претњу оствари".

У Вашингтону на Капитол Хилу је одржана дискусија под називом: "Илегални одлив новца, страна помоћ, Хрватска и балкански путеви: Претња људским правима, економији и безбедности".
Како преноси портал Гласа Америке, међу говорницима су били представници Адриатик института за јавну политику, као и владиних и невладиних организација које се баве истраживањем илегалног одлива који шкоди економијама и сигурности балканских земаља.
На панелу су изнете запањујуће цифре: из балканских земаља се у периоду од 2001 - 2010. године одлило више од 111 милијарди долара у илегалним радњама путем криминала, корупције и избегавања пореза, и завршило на рачунима у иностранству.
Према подацима организације Глобал Финанциал Интегрити, хиљаду милијарди долара илегалног одлива новца долази из економија у развоју. Сто милијарди се улива у те земље путем стране помоћи. Према једноставној рачуници, то значи да је однос стране помоћи и илеганог одлива 10:1.
Зато, ако се запитате зашто је некој земљи још увек потребна страна помоћ, одговор је: јер новац илегалним путем иде ван земље, наглашава Том Кардамоне, директор америчке организације Глобал Финанциал Интегрити и бивши извршни директор Центра за контролу оружја и непролиферацију.
У интервјуу за Глас Америке он каже да постоји читав низ начина да се новац пребацује, крије и пере.
У балканским земљама постоје слаби системи владе и надгледања, поготово када се ради о одливу новца из владиних рачуна или трговине деоница са погрешним вредностима, што је на неки начин у домену царинске службе.

Лепота крваве историје!
Невероватна црква, живописни мозаици, бурна историја и још много тога за дивљење – епилог су недавног боравка у Србији познате британске новинарке Валери Синглтон.
Скривена у шумама на Опленцу близу Тополе, сат и по јужно од Београда, Црква Светог Ђорђа одузима дах. Сваки педаљ огромног здања, маузолеја краљевске породице Карађорђевић која је Србијом владала од 1904. године, прекривен је изванредним и бриљантним живописним мозаицима, па посетилац не зна на коју страну прво да гледа, написала је Синглтонова у репортажи коју је недавно објавио британски лист Дејли Мејл.
Наводећи детаље из српске историје, уз помињање недавног преношења посмртних остатака Петра Другог Карађорђевића у породичну крипту Цркве Светог Ђорђа, Синглтонова пише да је оригинални план краља Петра Првог био да се у зидове цркве угравирају имена свих жртава балканских ратова.
Међутим, како је Први светски рат затим однео небројено више живота, од те идеје се одустало, па су унутрашњи зидови цркве прекривени копијама фресака из других српских цркава које чине јединствен мозаик.
Шездесет фресака уз милионе додатних украса најразличитијих боја склопљено је у величанствен призор, примећује новинарка, и додаје, да је сваки жути делић који се види на зидовима израђен од чистог злата.
"Постоји на стотине композиција сачињених од мермера, мурано стакла и метала који је добијен топљењем оружја из Првог светског рата. Уз то, очаравајући лустер који је у смештен у центар у себи има изврнуту круну, што представља пораз Србије на Косову 1389. године", пише она.

Скоро свака пресуда Хашког трибунала, после оне ослобађајуће хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу новембра прошле године, изненађујућа је, па и ослобађајућа пресуда бившим званичницима ДБ-а Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, оценио је у изјави за наш радио Саво Штрбац, директор Документационо – информационог центра „Веритас“. Он поздравља ослобађање Станишића и Симатовића и каже да је та пресуда резултат нове праксе у Хашком трибуналу.
После ослобађајуће пресуде генералу Момчилу Перишићу на жалбеном већу, уведена је нова правна конструкција у Хашки трибунал, а то је појам конкретне усмерености, по којем је првостепено веће ослободило Станишића и Симатовића, објашњава Саво Штрбац, додајући да то одудара од раније праксе у раду Хашког трибунала.
„Шта се то дешава са Хашким трибуналом, да ли је то утицај неких страних држава, рецимо Америке, да ли је то због тога што се ближи крај рада тог суда, па су онда судије попустиле, заиста је тешко проценити. Али, њихове одлуке које су донесене од новембра прошле године, када су ослобођени хрватски генерали Готовина и Маркач, било претресног или жалбеног већа су изненађујуће и неочекиване и изазивају много опречних ставова и сукоба мишљења“ – каже Штрбац.
Штрбац као пример наводи и реакције у Хрватској на недавну пресуду Трибунала шесторици руководилаца хрватске парадржаве "Херцег Босне", који су осуђени на укупно 111 година затвора као учесници заједничког злочиначког подухвата. Те оцене су да је суд политички, крајње неправедан, што је потпуно другачије од реаговања у Хрватској новембра прошле године на ослобађајуће пресуде хрватским генералима, подсећа наш саговорник.

Влада Србије донела је одлуку о распуштању српских општина јужно од Ибра и формирању нових привремених органа на Космету.
Коментаришући одлуку Београда, саговорници "Вести" са Косова и Метохије кажу да их "Влада Србије гура под Тачијеву контролу", а "да ће јој у томе помоћи партијски послушници који ће извршавати наредбе". Уместо општина на чијем су челу били људи из опозиционих партија, који се јавно противе бриселског споразума, сада ће у Липљану, Штрпцу, Обилићу, Гњилану, Витини, Вучитрну, Ораховцу, Истоку, Косову Пољу, Косовској Каменици, Србици и Гори управљати четворочлана привремена већа именована из редова чланова и симпатизера странака на власти.
- Влада је јасно показује да по сваку цену жели да примени бриселски споразум и изврши налог Запада и угаси српске институције у покрајини. Срби јужно од Ибра који су желели да изнесу своје страхове и погледе на споразум, нису добили прилику, већ су смењени како би на њихово место дошли слепи партијски послушници спремни да зарад партијских интереса угасе српске институције. Ова "однарођена влада" ради директно против интереса Срба са КиМ и спремна је да последњег од нас жртвује за своје интересе - каже Звонко Михајловић, смењени градоначелник општине Штрпце.
Он је разочаран и шефом канцеларије за Космет и тима за имплементацију бриселског споразума Александром Вулином, за кога каже да је постао - шеф тима за ликвидацију српских институција.

Хашки суд данас је донео пресуде шесторици руководилаца хрватске парадржаве Херцег Босне, којима су осуђени као учесници заједничког злочиначког подухвата у који су били укључени и вођа Хрвата у БиХ Мате Бобан, али и тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Шушак и начелник штаба Хрватске војске Јанко Бобетко.
У оптужници је утврђено постојање удруженог злочиначког подухвата, на чијем је челу био Фрањо Туђман, а чији је крајњи циљ било успостављање хрватског ентитета у границама Бановине Хрватске из 1939. и његово припајење Хрватској како би се поновно остварило уједињење хрватског народа.
Суд је потврдио постојање етничког чишћења и удруженог злочиначког подухвата, а за етничко чишћење делова БиХ и стварање Велике Хрватске у коју би ушли и делови БИХ, некадашњи премијер Херцег Босне Јадранко Прлић (на слици) једногласном одлуком већа осуђен је на 25 година робије, а бивши министар одбране Бруно Стојић 20 година.
Команданти Главног штаба Хрватског вијећа одбране (ХВО) генерали Слободан Праљак и Миливој Петковић осуђени су, такође, на по 20 година затвора.
Командант војне полиције ХВО Валентин Ћорић осуђен је на 16 година затвора, док је начелник канцеларије за размену заробљеника Берислав Пушић осуђен на 10 година.
Свима њима у казну ће се урачунати време које су провели у притвору.
Током суђења изведено је 10.000 доказа и 145 сведока оптужбе и 60 сведока одбране, а пресуда има 2.700 страна уз бројне додатке, а судија је преко 90 минута читао пресуду и њено образложење. Поједини чланови већа имали су издвојена и делимичцно противна мишљења у вези квалификација из оптужнице, као и кривицу по појединим тачкама.

Поводом најаве славног режисера Емира Кустурице да ће снимити филм о Немцу којем је пресађено срце Србина убијеног на Космету, преносимо причу о књизи, по којој ће филм бити и снимљен.
Аутор књиге “Српско срце Јоханово” говори о истинитом догађају, Немцу који је после пресђивања срца постао православац, усвојио сироче са Космета и постао велики српски хуманитарац.
Роман Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово“ истинита је прича о Немцу који у грудима носи срце Србина киднапованог на Космету током побуне ОВК. Роман је постао познат тек када га је на Правном факултету у Београду пре две године промовисала италијанска новинарка Марија Лина Века, аутор „Вучјег срца“, приче која се такође бави Косметом и трговином органима.
Са Немцем Јоханом разговарао сам у више наврата, од 2004. године до 2007, када је променио веру, прешао у православље и усвојио дете човека чије срце носи. Поему сам написао 2006, али она је прошла незапажено, јер када Србин тако нешто објави, то нико не чује  – каже Џелетовић.
Да ли роман открива нешто што до сада нико није објавио?
- Наравно. Није тачно да су операције, док је трајао рат, вршене у Албанији, то је рађено у Италији. Албанија је била само место где су чувани киднаповани Срби до тренутка када су им поједини делови тела касапљени, а потом у хладњачама транспортовани до Италије.
Да ли се за те податке интересују у истрази коју води Еулекс?

Српски народ не сме више себи да дозволи поделе и неправду, поручио је данас председник Србије Томислав Николић на сахрани чланова породице Карађорђевић, на Опленцу и додао да данас чинимо још један корак ка јединству, како бисмо кренули путем великих народа, за којима ни у чему не смемо да заостајемо.
Николић је, после полагања тела у породичну крипту на Опленцу, указао да је повратком посмртних остатака краљевске породице у отаџбину исправљена велика неправда и учињен корак ка националном јединству. Он је истовремено пожелео да упокојени Карађорђевићи имају вечни спокој и да буду симбол новога живота и нове наде за све у бољој и јединственој Србији, у којој „правда држи земљу и градове”.
Председник Србије је констатовао да је историја српског народа, осим славним херојским делима, патриотизмом, борбом за правду и истину, обележена и унутрашњим поделама и сукобима.
„Управо је то један од разлога што су Срби врло често, или скоро увек, несрећнији него што заслужују, а њихова држава препознатљива по злехудој историјској судбини”, пориметио је Николић.
„Код нас су поделе и заваде честа појава, чак и међу браћом и сестрама, понекад и ни око чега. Један од сукоба настао је током Другог светског рата и имао је трагичан епилог, чије последице осећамо и данас. Мржња између два српска покрета, четничког и партизанског, који су прогласили исте или врло сличне циљеве, довела је до братоубилачке острашћености и огромних људских жртава”, подсетио је Николић.

Парламент Војводине усвојио је декларацију о заштити уставних и правних права покрајине под ауторством Демократске странке и њихових савезника, странака националних мањина. За је гласало 75 посланика, против 21.
У историји Србије има доста занимљивих подударања: рецимо, на Видовдан је био изручен Хагу Слободан Милошевић. На Видовдан је бивши секретар за штампу, а сада лидер социјалиста и премијер Дачић обећао добре вести поводом евроинтеграције земље. На 95. годишњицу придруживања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца области која представља савремену Војводину, усваја се декларација у којој стоји да је Аутономија Војводине (...) потврђена вољом њених народа (...) 1945. године. Тако северна српска област сада има само „комунистичку“ етапу историје, у којој је, захваљујући Уставу из 1974. године, она добила практично једнак статус са републикама СФРЈ. Исто као и Косово и Метохија, а ми знамо како се окренула историја покрајине 90-их и 2000-их година.
Противници декларације сматрају да у последњој деценији, чак после смањења пуномоћја Војводине, она је ипак имала више права него што се предвиђа за аутономију по уставу Србије. А сада је сепаратистичка политика Војводине добила званични карактер. Сепаратистички сценарио је могућ, истакао је за Глас Русије Слободан Ерић, главни уредник издања Геополитика.
То ће бити такозвани пузајући сепаратизам. Наша северна покрајина ће успостављати неку врсту политичке и економске сарадње кроз разне такозване регионалне интеграције. Морам да кажем да постоје одређене тенденције у неким круговима у Средњој Европи и Немачкој да Војводина добије већи степен самосталности. Мислим да Запад никад неће примити Србију у ЕУ и да он не жели да Србија буде самостални фактор на Балкану (А Србија има најважни стратешки положај у региону). По мом мишљењу, процес територијалне дезорганизације и фрагментације српског етничког простора.