Прилози

Посланици Привремене Скупштине АП Косово и Метохија закључили су да су за њих косовски локални избори неприхватљиви. Они наводе да су избори у супротности са Уставом и законима Србије, али и са Резолуцијом 1244.
У закључцима усвојеним једногласно, наводи се да су локални избори на Косову, које је за 3. новембар расписала косовска председница Атифете Јахјага, у складу са законима и Уставом Републике Косова због чега је њихово спровођење за Привремену Скупштину АП КиМ неприхватљиво. Учесници седнице су закључили и да је због вишемесечног застоја у раду Уставног суда Србије и недоношења одлука по званичним иницијативама за оцену уставности и законитости бриселских споразума и пратећих уредби и аката за имплементацију настала "ненадокнадива политичка и правна штета".
Затражено је да се што скорије прекине застој у раду Уставног суда и донесу одговарајуће одлуке, у противном се захтева да јавно буде изнет званични став о томе да ли су грађани Србије са Косова и Метохије дужни и имају лу уопште право да учествују на локалним изборима које расписује друга непризната држава.
Такође, затражен је званични став о томе да ли грађани и органи Републике Србије могу да учествују у спровођењу плана Мартија Ахтисарија и Стратегије за интеграцију севера Косова, иако те документе званично није прихватио ниједан орган Србије.
На почетку данашње седнице Привремене Скупштине А.П. КиМ, представници Срба са севера Косова, који су у среду били на састанку са државни врхом, пренели су посланицима званични став државе у вези са локалним изборима на Косову.
Подсетимо, ова Скупштина је формирана упркос противљењу званичног Београда.

Канадски произвођач некада популарних паметних телефона нада се купцима који би га тргли са финансијске литице
Компанија „Блекбери” у тешким је невољама и однедавно у интензивној потрази за купцем који би је извукао из финансијског глиба у који је упала са опадањем популарности својих паметних телефона.
Смартфон марке „блекбери” био је најтраженији паметни телефон прошле деценије, али је протеклих година губио купце који су се окретали другим брендовима, пре свега „ајфону”. Од 50 одсто удела на тржишту, колико је имала 2009, ова канадска компанија спала је на садашњих три одсто. На врхунцу славе „блекберија”, вредела је 80 милијарди долара, а данас – 5,7 милијарди долара.
„Гардијан” пише да се размишља о продаји како целе компаније тако и појединих патената. Као најизгледнији нови власник спомиње се инвеститор Прем Ватса, који већ поседује десет одсто деоница „Блекберија”.
Он је у понедељак изашао из управног одбора компаније уз објашњење да ће можда доћи у сукоб интереса. Медији сматрају да је то учинио зато што се вероватно спрема да у потпуности преузме фирму. Ватса је дошао из родне Индије у Канаду са осам долара у џепу и стекао богатство ризичним инвестирањем због чега га називају „канадским Вореном Бафетом”. Његова финансијска куће је усред кризе у еврозони од ирске владе купила 35 одсто деоница Банке Ирске и – зарадила.
Осим њега, као могући купци помињу се и друге компаније чак и канадски пензиони фондови. О свему томе треба да се изјасне и други деоничари компаније. Њен оснивач Мајк Лазаридис и даље је власник 5,7 одсто деоница, док је други оснивач, Џим Балсили, свој део продао у фебруару.

Инвестирање српске дијаспоре у матицу готово је занемарљиво, али је по слању новца српска дијаспора једна од најдарежљивијих на свету - више од две милијарде евра годишње. Међутим, глас дијаспоре у Србији се слабо чује.
Избором новог руководства Скупштине дијаспоре и Срба у региону поново се отвара питање улоге дијаспоре и начина учествовања у политичком животу Србије. Тако је поново покренута идеја да Срби из дијаспоре добију места у српском парламенту. Представници дијаспоре подсећају да је једно од њихових права да буду бирани и да могу да бирају.
Председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону Драган Станојевић сматра да народ добро разуме да су интереси Срба који живе у иностранству реални и објективни.
"Наши гласови нису политички диктирани, то су опет национални интереси који се не диктирају неким политичким ситуацијама у Србији", каже Станојевић.
Владина Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону подржава захтев да представници дијаспоре буду у Скупштини Србије. Конкретни предлози се тек очекују.
"Када је реч о Скупштини дијаспоре, делегати нису улазили уопште у детаље, само постоји предлог да дијаспрора треба да има своје предтавнике у парламетну", каже Славка Драшковић из Канцеларије за дијаспору.
Раније је предлагано да за дијаспору буде резервисано пет места.
Ђорђе Вуковић из ЦЕСИД-а сматра да је наш изборни закон, по питању такозваних резервисаних места, бољи него неки закони у окружењу, било да је реч о националним мањинама, дијаспори или другим категоријама становништва.

Удружење хрватских бранитеља Домовинског рата 91 (УХБДР91) из Копривнице упутило је јуче Градском већу града Новог Сада и градоначелнику Милошу Вучевићу захтев да се у Новом Саду, „негде на истакнутом месту, постави спомен-плоча у част и славу свим погинулим хрватским бранитељима и цивилима у Домовинском рату“.
На плочи би, наведено је у захтеву, „пригодно писала само једна реченица“: „Свим погинулим, несталим и умрлим хрватским бранитељима и цивилима у обрамбено-ослободилачком Домовинском рату 1990-1996 - да се не забораве“.
Младен Павковић, председник УХБДР91, каже за Данас да његово удружење сматра „да се и у Србији треба знати и на одређен начин истакнути да су се за време Домовинског рата у Хрватској догодиле одређене жртве“.
- Жеља нам је подсетити на жртве и да грађани Србије, а посебно српска деца, сазнају нешто више о жртвама с хрватске стране. Спомен-плочом посвећеном бранитељима, али и цивилима који су страдали и у српским концентрационим логорима, желимо да истакнемо да је сваки рат зло - наводи Павковић. Он каже да не зна да ли је спровођење иницијативе удружења које предводи реално. Удружење, према његовим речима, за своју иницијативу није тражило подршку хрватске владе, али има намеру да је затражи од Министарства хрватских бранитеља. Подршку је већ дао „добар део удружења хрватских бранитеља“.
УХБДР91 је захтев послала два дана пошто је у Жировцу код Двора на Уни одржан парастос за српске жртве страдале у избегличкој колони за време акције „Олуја“ 1995. „Група од двадесетак српских ратних ветерана и чланова породица страдалих у Жировац стигла је у организацији новосадског Удружења учесника оружаних сукоба на подручју бивше Југославије с председником Жељком Вукелићем, ратним командантом диверзантског вода 21. кордунског корпуса српске паравојске“, известио је у суботу сајт Слободне Далмације.

За рат против Срба су у Француској били они који су проатлантски оријентисани, а њих је било и на левици и на десници. Желели смо да будемо у НАТО-у, а Косово је било веома важно за опстанак овог савеза. С Косовом је НАТО потпуно променио природу и од штита се претворио у мач
Четрнаест година пошто је НАТО бомбардовао Југославију, француски новинар Пјер Пеан води истрагу о позадини овог рата, са посебним интересовањем за улогу Француске. Већи део живота посветио је откривању позадине француског војног и политичког ангажовања у свету и спада у оне интелектуалце који се не плаше да се супротставе доминантној политичкој визији. Због тога његове књиге често изазивају националну полемику, попут књиге „Свет према К.”, о Бернару Кушнеру, бившем француском министру и администратору Косова, и Бернар-Анрију Левију, најгрлатијем заговорнику ове визије на француској јавној сцени.
Заинтригиран оним што је открио радећи на књизи о Кушнеру, о медијској манипулацији као једном од главних оружја у ратовима у бившој Југославији, Пеан је одлучио да напише књигу о Косову у којој не штеди никога, ни медије, ни медијске интелектуалце, ни „стручњаке” за Балкан као што је Жак Рупник, ни државни врх.
– Данашњи ратови су могући због подршке јавног мњења. Требало је, дакле, „радити” на јавном мњењу, а то је захтевало да се заборави улога Србије у Првом и Другом светском рату. Направљена је аналогија сДругим светским ратом.Срби су постали нацисти, Милошевић нови Хитлер, а они који се против њих боре имају исто име као за време Другог светског рата – савезничке снаге.
То није било једноставно јер су Срби били на страни оних који су се борили против нациста. Успети да потомке усташа претворите у борце за слободу – требало је заиста радити на томе.

Повратак наших „странаца“ школованих на најбољим универзитетима и запослених у престижним компанијама могао би да буде шанса за бржи развој Србије
Упражњена министарска места почеће да се попуњавају за десет дана, а већ се спекулише и који странци би могли да добију фотељу у кабинету Ивице Дачића. Премијер одбија да лицитира именима, а Синиша Мали, саветник првог потпредседника Владе Србије, дао је кроки портрет најозбиљнијег кандидата за усељавање у Динкићев кабинет. Он је Србин из дијаспоре, има 30 година, дипломирао је на Јејлу, ради у престижној консултантској кући Мекензи...
За посао министара и саветника, осим наших стручњака у иностранству, у обзир долазе и странци. Није се одустало од Доминика Строс-Кана, а помињу се и британски политичари - Стивен Бајерс, бивши министар, и Питер Или, дугогодишњи парламентарац.
Преговори Александра Вучића са потенцијалним кандидатима интензивни су ових дана, а неки су се и сами понудили, не чекајући позив. Стручњаци процењују да у иностранству имамо више него довољно кадрова свих профила, који су на највишим позицијама у компанијама и на универзитетима, али да је проблем мотивисати их да се врате.
- Цео свет подмирили смо стручњацима. Има их од Америке до Аустралије, а на њихово школовање држава је потрошила између 12 и 13 милијарди евра. Ако урачунамо и то колико би они, са тим потенцијалом зарадили, инвестирали и платили порез држави, губитак се пење на стотине милијарди долара - каже проф. др Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета у Београду. - Јејл, Стенфорд, Беркли, Кембриџ, Оксфорд, Принстон, Мајкрософт, Гугл или Сиско - само су неки од најпрестижнијих универзитета и компанија у којима раде наши људи. Има их и у Европи, у свим важним институцијама.

Фрањо Туђман је био опседнут својом улогом у историји и дао је да се бележи свака његова реч. Иза њега је остао државни архив пун звучних записа и стенографских белешки његових злочиначких намера.
Тако су у Брионским транскриптима хашке судије могле да нађу обиље доказа о намери хрватског државног врха да из Крајине једном заувек протера Србе. Постоје делови стенограма из којих се чак види како Туђман није хтео да хрватска војска пребрзо освоји места у којимa су живели српски цивили. Хтео је да се Србима остави довољно времена да побегну. Али кад је његов син Мирослав предлагао да им се јавно саопшти којим путем најбрже да оду, Фрањо је био опрезнији. Тражио је да се претходно некако начини утисак како Хрватска жели да заштити њихова људска права. Хашке судије су закључиле да је Туђманова „права намера била да се Срби отерају, али да им се истовремено остави утисак да могу да остану”.
Замислите сада да је Карла дел Понте у доказном материјалу против Слободана Милошевића имала нешто иоле слично Брионским транскриптима! Како би се брзо завршило његово суђење, а кривица сматрала доказаном. Овако су Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу продефиловале стотине и стотине сведока оптужбе који уживо никад нису ни видели ни чули Слободана Милошевића, а у одсуству директних доказа о његовој одговорности за планирање или наређивање злочина, тужилаштво је за предумишљај, односно ратни план етничког чишћења, прогласило и његову полуреченицу са Газиместана 1989. године, ону о „оружаним биткама које још нису искључене”.

Како нема више тих старих песама што смо их звали шлагери, са нежним текстовима: „Драги, што судбина нам спрема, да ли срећу или тужан крај!” Зашто нема више у кафанама циганске музике?! Шта би фалило „Мадери” да има један оркестар виолина, па да то слушају не само кафански гости него и сиротиња из парка?! Данас и Скадарлија зна да ћути без музике, иако су њене кафанеодмах после рата отвориле врата буржујским песмама и шлагерима. У Скадарлији је свирао оркестар Паје Николића, певала његова жена Софка, одмах после ње Дивна Костић. Софка је певала „Се заљуби едно моме”. Гост Скадарлије је у то време био галантни син Тита и официр Црвене армије, који је певао и, на одређеном молу песме, бацао чаше једном руком. Другу је био изгубио док је ратовао у Русији.
Олга Јанчевецка, сада већ знана у целом свету, појавила се као певачица са песмом „До свиданија, мој друг, до свиданија”, али је вешто осетила власт па је стихове „У овом свету није ново мрети, па ни сам живот није...” преправила у „У овом животу није ново мрети па изградити живот, то је права ствар”.
Ја сам у Скадарлију долазио са Вицком Распором. Дивна Костић је очијукала, на моју жалост, са Вицком и певала му, као Хрвату: „За сваку добру реч кај рећи си ми знала.”
Мало касније, у кафани „Гранд” појавио се са песмама из Војводине Звонко Богдан. Он је певао чувену песму из Мађарске „Тужна је недеља, мада је цвеће свуд”. По тој песми ја сам много година касније написао роман за Драшка Ређепас насловом песме – ,,Тужна је недеља”. Да бих написао роман морао сам да нађем причу о тој песми.

Компанија из Абу Дабија "Етихад", према данас потписаном споразуму о стратешком партенрству, преузима 49 одсто удела у "Јат ервејзу", а држава ће, са 51 одсто удела, остати већински власник националног авиопревозника који мења име у "Ер Србија". Споразум су потписали први потпредседник Владе Србије Александар Вучић и председник "Етихада" Џејмс Хоган, а свечаности су присуствовали и премијер Србије Ивица Дачић и министар финансија и економије Млађан Динкић.
Александар Вучић је, на церемонији потписивања уговора, захвалио страним партнерима на поверењу у српске пилоте, механичаре, нашу памет, летачку традицију и спремност да савладамо лекцију. На нама је да то поверење оправдамо, каже Вучић.
Захвалио је и људима из Владе Србије који су заслужни за склапање овог уговора, међу којима је и досадашњи министар финансија и економије Млађан Динкић.
Посебну захвалност, како је истакао, дугујемо шеику Мухамеду, чија је "визија и жеља да Србија буде јача, модернија и успешнија, помогла да се дође до оваквог пројекта". Надам се да ће "Ер Србија" летети дуго, високо и сигурно на сопственим крилима, нагласио је вицепремијер Вучић.
Поручио је и да је данас велики и важан дан за Србију, јер ће српски авион бити постављен на писту за узлетање, а уговор са "Етихадом" омогућиће Србији технолошко и пословно окружење у којем ће 30 милиона путника добити поузданог превозника до значајних дестинације Европе и света. Како је рекао, коначно ћемо моћи да кажемо да смо лидери региону, а да то не звучи патетично и да нам се нико због тога не руга.
Председник "Етихада" Џејмс Хоган најавио је да ће у компанију "Ер Србија" бити "упумпано" 40 милиона евра.

Хрватске оптужнице против Срба служе за одвраћање од повратка, а последњи случај хапшења Срба у Трпињи, у источној Славонији, шаље недвосмислену поруку и претњу Србима у Републици Хрватској да могу бити приведени у сваком тренутку под различитим изговорима.
Овакав став део је општег мишљења учесника јучерашње седнице скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону, сазване како би се анализирао положај Срба у Хрватској након уласка ове државе у Европску унију.
Због тога се од државе Србије очекује да код суседне Хрватске инсистира на ревизији оптужница, али и, како је предложио председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта, и да два тужилаштва потпишу споразум који би омогућио уступање доказа у случајевима оптужених за ратне злочине, како би Србима могло да се суди у Србији, и обрнуто.
На седници су се чути и ставови да је Србима сада горе него у време владавине Туђманове Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), али да су осим власти у Загребу за то заслужни и недовољно активни и превише окренути својим личним интересима политички представници Срба.
- Наши се више баве својим позицијама у власти, а не правима Срба у Хрватској. Министар који је Србин неће да нас прими пуне две године како бисмо му изложили план да свака општина у којој су Срби већина треба да буде део оперативних програма европских фондова. Док нас он прими, ти фондови ће већ заршити конкурсе. За законе који нас у старту дискириминишу гласају и неки Срби - навео је Вељко Џакула из Српског демокраског форума.