Прилози

Балканска истраживачка регионална мрежа (БИРН) оценила је данас да је борба против корупције у Србији у 2013. била више реторичка, него практична и видљива.
У анализи о испуњавању предизборних обећања, БИРН наводи да правосуђе, посебно судови, остају слаба карика у процесуирању случајева корупције на свим нивоима, што, како истиче, представља велики проблем у сузбијању те појаве.
Наводи се да су у прошлој години усвојени Национална стратегија за борбу против корупције и Акциони план за њено спровођење, што је било једно од главних обећања у овој области и највеће системско достигнуће Владе Србије у прошлој години, али чија примена тек треба да покаже ефекте.
Почела је и примена новог Закона о јавним набавкама, али, према оцени БИРН-а, ипак је више обећања које Влада Србије није испунила.
Политички пласирана прича о ревизији спорних приватизација није дала своје ефекте у складу са обећањима и најавама.
Како се прецизира, још није усвојен закон о заштити узбуњивача, као ни закон о пореклу имовине.
Истиче се да мониторинг БИРН-а и даље показује релативно ограничене ефекте рада Владе у испуњавању предизборних обећања датих грађанима, које су сами издвојили као главне за лични и друштвени бољитак - економија, борба против корупције, здравство и просвета.
Како се наводи, просвета је област у којој Влада Србије у прошлој години није испунила ниједно предизборно обећање дато грађанима Србије пред изборе 2012. године, док је једино испуњено обећање у здравству било усвајање Закона о правима пацијената.

Бивши блиски сарадник потпредседника Српске напредне странке Горана Кнежевића, Иван Живков, оптужио је данас бившег министра пољопривреде да је
доносио одлуке у корист власника српских шећерана, а на штету конкуренције.
Живков је на интернет порталу www.goranknezevic.com навео да је Министарство пољопривреде у јесен 2012. године, када је Кнежевић био на његовом челу, забранило извоз шећерне репе из Србије, чиме је значајно олакшало посао домаћим шећеранама, јер су на тај начин остале без конкуренције у откупу шећерне репе од пољопривредника.
"Свакако је највећу корист имала МК група Миодрага Костића", навео је Живков на порталу који постоји шест година, регистрован је на његово име и раније је био намењен за демантовање оптужби против Кнежевића. Живков је навео да су поједине шећеране из Хрватске са српским пољопривредницима биле раније уговориле, а неке делом и авансно платиле шећерну репу по већој цени од оне коју је МК група плаћала, али до реализације посла није дошло због забране извоза шећерне репе из Србије па су највећу штету претрпели пољопривредници. Хрватска је тада упутила протестне ноте Србији, а хрватске шећеране су најавиле тужбе против Србије и захтев за накнаду штете, подсетио је Живков. Он је навео да је у мају 2013. године, првог дана 80.
Међународног пољопривредног сјама, домаћин бројним делегацијама из региона и света био министар пољопривреде Горан Кнежевић, а свечани ручак који је Министарство пољопривреде организовало за стотинак званица у једном новосадском ресторану наочиглед свих гостију платио је Миодраг Костић.

Директорка Канцеларије Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић протестовала је данас због негативне изјаве о Србима гувернера Њу Џерзија Криса Кристија.
Због поступка Кристија већ је реаговала српска дијаспора у САД и тражила од њега да се извини јер је Марка Соколића, градоначелника Форта Лија, назвао "идиотом" и "малим Србином".
- Не смемо да дозволимо да се свако презиме које се завршава на 'ић' идентификује са лошим и погрдним, и да као у овом случају, постане жртва предрасуда и предубеђења када је у питању српски народ - навела је Славка Драшковић. Према њеним речима, Србија и Срби су од рата деведесетих година изгубили медијску кампању а тиме и добро име и углед који су красили Србе и Србију.
- Овај инцидент говори да су и даље присутне предрасуде и увреде српског народа, а Срби су остали 'лоши момци'. Србији је потребна одлука, добра лоби фирма и помоћ српске дијаспоре како би информације о Србији и српском народу вратиле добро име Србије, као и што су биле пре распада бивше земље, а посебно у време формирања те бивше земље и завршетка Првог светског рата, чија се годишњица обележава - навела је она.
Славка Драшковић је пренела и протест српске дијаспоре у САД која је оценила да је због таквих испада понижавајуће бити Србин у Америци, иако је велики број Срба дао допринос америчкој култури и животу, међу којима Никола Тесла и Михајло Пупин. Славка Драшковић је казала да српска дијаспора са правом тражи извињење Кристија, али да се не могу изборити сами, без сарадње са матицом.

Његова светост патријарх српски Иринеј у Божићној посланици изразио је забринутост због чињенице да се питање ћирилице користи као параван за наставак прогона српског народа у Хрватској, за застрашивање Срба и њихово одвраћање од повратка на родна огњишта.
"Срећан и благословен Божић желимо и свој нашој браћи и сестрама у Далмацији, Хрватској, Славонији, Лици, на Кордуну и у Банији, који поново доживљавају, као и пре двадесет година, прогоне и страдања због свог имена, писма и језика", истакао је патријарх Иринеј у Божићној посланици, коју је прочитао у Српској патријаршији у Београду.
Патријарх је рекао да цели слободољубиви и правдољубиви свет стоји нем и запањен пред чињеницом да се брутално прогони ћирилица, писмо свете браће Ћирила и Методија.
"Молимо се Богомладенцу Христу да својом божанском љубављу испуни срца и душе оних који гаје нетрпељивост, па и мржњу према свему што је српско и православно. Човек и народ без љубави - шта је? Нека уместо мржње љубав завлада!", поручио је патријарх Иринеј.
Патријарх је указао да Срби прогнани са Косова и Метохије, из Далмације и целе Крајине, као и из БиХ, годинама Божић дочекују обесправљени, без права на повратак и на своју имовину.
"Богомладенац Христос био је и сам прогнаник у Египту, али када дође време и помреше они који тражише његов живот, врати се у своју отаџбину, у Назарет, у земљу отаца и праотаца. Молимо се Богомладенцу Христу да и наше прогнанике милошћу и добротом врати у земљу њихових отаца и праотаца и тако обрише сузе са лица њихових и утеши их", нагласио је патријарх српски.

Писмо гувернера Босне и Херцеговине Оскара Поћорека, упућено 28. маја 1913. године министру финансија Аустроугарске Леону Билинском, показује да су планови за Први светски рат постојали годину дана пре атентата у Сарајеву.
Писмо, које је Архив Србије обелоданио у недељу у Андрићевом институту у Вишеграду, преносимо у целини.
Фелдцојгмајстер (генерал-потпуковник) Поћорек
Сарајево 28. 5. 1913. године
Ваша екселенцијо,
Писмо од 22. овог месеца на коме Вам најлепше захваљујем, истом ми је прекјуче стигло због железничкога прекида од више дана.
Потпуно се слажем са мишљењем Ваше екселенције, да се ми ако не дође ипак већ сада до оружана сукоба - морамо свој главни задатак видети у томе да се систематски спремимо за кроз неколико година неминовни велики рат који ће бити вођен у до крајности тешким приликама.
Само је собом разумљиво, да се мора ићи за тим, да за време овог мирног - боље рећи припремног - периода створимо сношљив одношај са Србијом.
Али би била кобна заблуда, ако би се веровало, да бисмо - чак и по цену највеће предусретљивости у области спољашње и унутрашње политике - могли постићи, да од Србије начинимо поуздана пријатеља. Ако се - као што је по свој прилици случај - садашњи положај не искористи за то, да се Србија начини безопасном на тај начин, што би се сјединила са монархијом бар у облику једне трговинске, царинске и војне конвенције, мора се безусловно рачунати с тим, да ће се та држава у сваком будућем рату борити као отворен и огорчен противник на страни наших осталих непријатеља.

Полицијске акције "Гром" и "Гром 1" јесу озбиљне, али оне нису пресекле главне путеве дроге и без јаког правосуђа неће имати ефеката, оценили су криминолози.
"Они који су на високим положајима, они који држе пола Београда, или целу Шумадију, или целу Србију, они су недодирљиви за полицију и правосуђе. Овом акцијом они су покупили тај неки средњи слој вођа нарко група, али и то је добро, јер ако одсечете средину у трговини дрогом, она мора да падне", рекао је криминолог Добривоје Радовановић. Он је истакао да ће ова полицијска акција дати резултате ако настави да се спроводи, "изненада и у неједнаким временским интервалима како дилери не би схватили када ће и шта ће се дешавати".
Криминолог Златко Николић истакао је да овом акцијом нису пресечени канали ширења дроге и да ће се појавити "неки нови клинци у тој бранши", пошто се ради о великој количини новца.
"Имена још нису објављена из процесних разлога, али политичари не би издржали да се не похвале крупном зверком. Вође тих кланова су ван домета и према томе о пресецању једне од тих Хидриних глава не може да буде речи", оценио је Николић.
Како је на јуче одржаној конференцији изјавио потпредседник владе Александар Вучић, у акцији "Гром 1" ухапшени су велики дилери, односно међу ухапшенима има "значјаних имена, познатих шефова нарко мафије".
Николић и Радовановић слажу се да ће обе полициске акције ("Гром" и "Гром 1") имати прави ефекат, ако правосуђе не остане "инертно" и ако процесуира све ухапшене.
Ипак, они сумњају да су правосудни органи спремни да све те случајеве "изнесу до краја".

Србија би требало да од 21. јануара отпочне преговоре о уласку у Европску унију. Званични Београд је претходно, а нарочито у случају Хрватске, учинио све како би помогао комшијама у том процесу, па је за очекивање и да ће услуга бити враћена. Међутим, саговорници "Вести" не верују у то, већ тврде да ће се Србија веома брзо суочити са условљавањима не само Хрватске, већ и других земаља у региону.
Политички аналитичар и уредник Нове политичке мисли, Ђорђе Вукадиновић, апсолутно је сигуран да никакве искрености или добронамерности српских комшија неће бити.
- Тек ћемо са почетком преговора са ЕУ видети шта нас све чека и до каквих условљавања и уцена ће доћи, не само од Немачке, већ и од Хрватске, Мађарске, Румуније, па чак и Бугарске. Ниједна од тих земаља неће пропустити прилику да добије уступак у сваком од досадашњих спорних билатералних питања - изричит је Вукадиновић.
Чињеница да је Србија знатно допринела да Хрватска испуни неке од кључних услова ЕУ, по Вукадиновићу, неће значити и "враћање услуге".
- Веома брзо ће се отворити питање спорног дела границе, али и увоза њихових производа и отварања фирми у Србији. Истовремено, Мађари ће без сумње инсистирати на аутономији мађарске заједнице у Војводини, а Румунија је већ одавно потегла питање Влаха у источној Србији - закључује Вукадиновић.
И некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић није оптимиста.

Становници Торонта остали су у мраку, а највећи део источне Канаде je под ледом, пошто је тај део Канаде за викенд погодила олуја. Лед је потпуно парализовао путеве, а 11 људи је изгубило живот, преноси "Би-Би-Си".
Бенџамин Тал из канадске банке "CIBC" каже да олуја ипак није имала велики утицај на земљу у економском смислу.
- Ову олују не посматрамо као битан економски догађај. У најгорем слућају, она је одложила поједине економске активности планиране у наредним недељама - рекао је Тал.
Грађани Торонта, Квебека и Онтарија забележили су занимљиве фотографије ледених пејзажа. Они су сликали смрзнуте биљке и семафоре, али и децу која су се по улици кретала на клизаљкама.
Канадски метеоролози најављују ниске температуре и налете ветра до краја ове недеље.
Власти саветују грађанима да не излазе из кућа осим у хитним случајевима.
Блиц
Олуја је заледила и аутомобиле: ВИДЕО

Бивше југословенске државе потрошиле 40 милиона евра на оптужене за ратне злочине. Највише дали Хрвати, па Македонци - 9,5 милиона евра. На трећем месту Србија, док су БИХ и Косово издвојили по 640.000, односно 16-7500 евра за своје, пиште Телеграф.рс
Земље бивше Југославије потрошиле су скоро 40 милиона евра државног новца на подршку оптуженима за ратне злочине пред Хашким трибуналом, показују резултати најновијег истраживања Балканске истраживачке мреже.
Према званичним подацима у које је БИРН имао увид, Хрватска је потрошила више од 28 милиона евра само на трошкове одбране тројице генерала, Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака у Хагу.
Процењује се да је Македонија од 2006. до 2013. године потрошила 9,5 милиона евра на одбрану, подршку и лобирање за бившег министра унутрашњих послова Љубета Бошкоског и полицајца Јохана Тарчуловског, утврдио је БИРН.
Србија је од 2004. до 2013. године потрошила 1,7 милиона евра државног новца на приватне трошкове и докторске рачуне оптужених, као и путне трошкове њихових породица, уместо на њихову одбрану.
БИРН је у свом истраживању открио и да су од 26-ице оптуженика колико тренутно плаћа Београд њих 18 босански Срби с држављанством Србије, укључујући генерала Ратка Младића.
У Босни и Херцеговини је за помоћ оптуженима издвојено 640.000 евра, али се читав износ односи на помоћ Републике Српске окривљеним босанским Србима. Новац је додељен српским оптуженицима и преко Фондације “Помоћ”, иако јавно није обелодањено колико је средстава сакупљено и како су она потрошена.

Ружица Сокић, драмска уметница оригиналног глумачког дара, преминула је јуче у Београду, у 79 години, оставивши за собом изузетно богато уметничко дело. Рођена у Београду у породици Петра Сокића, трговца и сувласника предратног листа „Правда”, даровита Ружица још као девојчица учествује у Дечјој радио-драмској групи Радио Београд. Филмску каријеру је започела давне 1957. године у филму „Доктор”, а годину дана касније дипломирала је глуму на Академији за позоришну уметност у Београду. Прве позоришне улоге остварила је као чланица Савременог позоришта, убрзо (1961. године) прелази у Атеље 212 где ће бројним улогама потврдити дар рођене глумице.
Своју сценску илузију Ружица Сокић несебично је даривала публици како на матичној сцени Атељеа 212, тако и у готово свим београдским позориштима. Иза ње су многобројне позоришне улоге. Ружица Сокић их је, све подједнако волела. Присетимо се неких: Хани у представи „Ко се боји Вирџиније Вулф”, Глорија комаду „Тигар”, Милева у остварењу „Крмећи кас”, то јест Госпава у делу „Чудо у Шаргану”, и многе, многе друге.
„Глума је мој спас. Имала сам тешко детињство и бекство из реалног живота ме је спасило. Лоше сам се осећала. Била депресивна, очајна, меланхолична, тужна. Увек сам била уплашена. Страх је неумитни пратилац мог живота, али има у њему и нечег доброг. Он ме, понекад, тера да напрегнем сву снагу, машту и да се не предам, да се борим и да издржим до краја. Свест о несавршености је, у ствари, моја покретачка снага. Мислим да сам довољно пропатила да бих стекла право да кажем да се бавим уметношћу. Ја сам обична жена, ни по чему се ликом не издвајам од чиновнице, професорке, докторке, новинарке... Нисам гламурозна глумица...”, записала је Ружица Сокић у својој књизи „Страст за летењем”, коју су удруженим снагама 2010. године објавили издавачка кућа „Лагуна” и Атеље 212.