Прилози

Укупни обим дуга у свету премашио је 100 билиона (100 хиљада милијарди) долара, показали су подаци Банке за међународна поравнања (БМП) објављени у њеном тромесечном извештају.
Од средине 2007. године, када су се појавили први знаци предстојеће кризе, до средине 2013. године, светски дуг је повећан више од 40 одсто, са 70 билиона долара, јер су од финансијске кризе државе активно позајмљивале средства да би извукле привреде из рецесије, а компаније су користиле ниске каматне стопе.
У том периоду укупна капитализација на светским берзама пала је за 3,85 билиона долара, на 53,8 билиона, пренела је агенција Блумберг.
Имајући у виду значајан раст државне потрошње последних година, владе (централне, регионалне и локалне) биле су највећи емитенти дуга, указују аналитичари БМП.
Вредност дужничких хартија САД у оптицају скочила је на рекордних 12 билиона долара, са 4,5 билиона долара 2007. године. Компаније су за то време емитовале обвезнице укупне вредности више од 21 билион долара.
Према подацима Банке Америке Мерил Линч, приноси свих облика дужничких хартија, укључујући државне, корпоративне и хипотекарне обвезнице, у просеку износе два одсто, у односу на више од 4,8 одсто 2007. године.
Међутим, раст укупног светског дуга није смањио потражњу хартија са фиксним приносом. Банка Америке Мерил Линч процењује да је принос на тржиштима обвезница у свету од 2007. године био 31 одсто. Улагања у дужничке обавезе држава донела су инвеститорима 27 одсто, а у корпоративне хартије 40 одсто.
Танјуг

Као што амерички политичари пред бираче излазе с маштовитим еуфемизмима којима покушавају да прикрију мрачна поглавља, њихове српске колеге се труде да смелим метафорама засене неутемељеност својих понуда
Упловљавање у последњу недељу кампање за ванредне парламентарне и београдске изборе никако неће значити „мирно море” на српској политичкој сцени. Грађани већ инстинктивно осећају да је завршница кључни тренутак битке за гласове у којој ће најубојитије оружје бити политички језик, феномен који своје пуно испуњење доживљава у тренуцима када су улози највиши. Језичке бравуре, провокације, метафоре, еуфемизми, најразличитији спектар поређења извлаче се из арсенала где су тактички чувани за сам финиш трке. Не треба међутим имати илузију да је кампања за изборе, или само њен завршетак, једини период када су грађани изложени политичком језику којим им политичари у обландама сервирају слатка обећања. Реч је о далеко свеобухватнијем феномену који постоји откако је људских заједница, а о његовим методама су исписани томови.
Широј публици је ипак вероватно најпознатија „дијагноза” коју је још 1946. изнео Џорџ Орвел у есеју „Политика и енглески језик”.
„У наше време, политички језик је у великој мери одбрана неодбрањивог. Ситуације попут британске владавине Индијом, руских чистки и депортација, бацања атомских бомби на Јапан могле би да се бране једино аргументима који су брутални за већину људи и који се не слажу с прокламованим циљевима политичара. Због тога у политичком језику морају да доминирају еуфемизми, нелогичности и неодређености.”
У том смислу Србија не заостаје за светом. Баш као што амерички политичари пред своје потенцијалне бираче излазе с маштовитим еуфемизмима којима покушавају да прикрију мрачна поглавља своје политике, српски политичари смелим метафорама покушавају да засене неутемељеност својих обећања.

Лидер ГИ СДП Оливер Ивановић који је почео штрајк глађу истакао је у писму које је објавила ''Политика'' да се у приштинском затвору не осећа безбедно.

Ивановић, који је почео штрајк глађу јер му је по трећи пут одбијеног захтева да буде премештен у притворску јединицу у Косовској Митровици, додао је и да се против њега води политички и потпуно бесмислени поступак.

Такав поступак би унапред био осуђен на неуспех пред било којом правном институцијом, тога су, по свему судећи, свесни и у тужилаштву, али је очигледна намера да се на овај начин исцрпљујем, обесхрабрим и на крају сломим, навео је Ивановић у писму након што је јуче усмено обавештен да му је одбијен и трећи захтев да буде премештен у притворску јединицу у Косовској Митровици.

"Иако за тако нешто имам законске основе, правне, људске и економске разлоге који би морали бити више него довољни за сваку истински правну институцију ил иза хумане људе чини ми се да правду и хуманост очекујем на погрешном месту", написао је Ивановић који каже да се само тако може објаснити упорно одбијање његовог премештаја у место боравка близу породице. Он је навео и да је његова породица изложена малтретирању и путовањима до Приштине, што више није ни за њих безбедно.

''Сва та одбијања, осим кршења закона, представљају и кршење мојих људих права!", поручио је он.

Ивановић је навео и да због сасвим основаног осећања небезбедности у окружењу које је сто одсто албанско не користи ни право на излазак у шетњу у затвореном, док на телевизијским програмима које гледа може да види само албанске програме.

Због свега што преживљава, а што сматра крајње нехуманим и нељудским односом, Ивановић је, како је навео, одлучио је да ступи у штрајк глађу.

"Много ми значи ваша подршка, као и све оно што ради Влада Србије, али то очигледно, није довољно, па морам да се определим за овај вид протеста и да скренем пажњу на неправду која ми се чини", објаснио је Ивановић.

Коалиција удружења изјеглица у Србији саопштила је да рок за подношење захјева за стамбено збрињавање на подручју посебне државне помоћи у Хрватској, односно Крајине, истиче 31. марта ове године. Бивши носиоци станарског права из Хрватске, који желе да поднесу захтев за стамбено збрињавање, то могу да учине лично или путем поште Канцеларији државне управе у надлежној жупанији.

Потребну документацију могу да доставе накнадно пошто добију обавештење од надлежне Канцеларије.

Ако подносилац захтева живи у Србији или некој другој држави потребно је да именује опуномоћеника у Хрватској који ће да прими пошту. Бивши носиоци станарског права који су у претходном периоду поднели захтев за стамбено збрињавање не морају то поново да чине и они ће добити преко свог опуномоћеника списак докумената која морају да доставе да би могли да добију стан.

Лица која су у поступку обнове не морају да подносе захтев за стамбено збрињавање.

Коалиција у саопштењу напомиње да је хрватски програм стамбеног збрињавања дискриминаторски према око 40.000 протераних Срба којима је насилно одузето станарско право из неколико разлога. Додаје се да протерани Срби не сму да имају у власништву или сувласништву другу усељиву кућу или стан на подручју Хрватске, Србије или других бивших југословенских република и да ту имовину нису продали после 8. октобра 1991. године, а забрањено им је и отуђење куће или стана у року од 10 година од дана потписивања уговора. Од протераних Срба се тражи се уверење о некажњавању надлежног општинског суда за све пунолетне чланове породице, а временски рок подношења захтева је ограничен.

Држављани Србије који живе у Канади неће гласати на ванредним парламентарним изборима 16. марта, објављено је на српској интернет листи у канадској престоници Отави.То је први пут од 2004. године када су канадски Срби први пут гласали на изборима у матичној држави.

Због веома малог броја пријављених бирача, ниједно од три предвиђена бирачка места у Канади (амбасада у Отави, генерални конзулат у Торонту и почасни конзулат у Ванкуверу) неће бити отворено.

Саопштења о неиспуњењу услова за отварање бирачких места објављена су и на сајтовима амбасаде у Отави и конзулата у Торонту.

Министарство правде и државне управе Србије обавестило је да ће сви бирачи који су се пријавили да гласају у иностранству бити аутоматски враћени на бирачки списак општине у Србији у којој имају пријављено пребивалиште.

Тако ће и припадници дијаспоре у Канади своје бирачко право моћи да остваре само гласајући 16. марта лично у Србији.

Да би бирачко место било отворено било је потребно да се, најкасније до 22. фебруара, за упис у бирачки списак пријави најмање 100 бирача. Гласање се обавља лично на бирачком месту уз поседовање пасоша или личне карте Републике Србије.

Припадници српске дијаспоре у Канади на време су обавештени о начину и условима гласања, а разлога за мало интересовање за ванредне парламентарне изборе има више: од непоседовања српског држављанства (многи Срби - избеглице из република бивше Југославије), преко бирачке апатије до, у Канади веома ограничавајућих могућности обавезног личног гласања због великих удаљености.

Нови закон о држављанству Канаде доноси неке новине. Министар за држављанство и имиграцију Крис Александер је, представљајући их, рекао да треба знати да држављанство није право, већ привилегија.

Особе са сталном дозволом боравка које желе да добију држављанство мораће да обезбеде физичко присуство у Канади током четири од укупно шест година, пре подношења захтева за држављанство.

Такође, да би испунили услов за пријаву, кандидати ће морати да буду у Канади током 183 дана сваке од поменуте четири године, као и да попуне порески образац на доходак.

Влада пак, са своје стране, добија могућност да одбије или одузме држављанство особама са двојним држављанством, које су оптужене или осуђене за озбиљне злочине као што је тероризам, велеиздаја или шпијунирање, и које су урадиле нешто против безбедности и у другим земљама, а не само у Канади.

Повећавају се казне за преваре смишљене са циљем да се дође до држављанства, и моћи ће да иду до сто хиљада долара, или до пет година затвора.

Министру се даје овлашћење да може да одузме држављанство и тиме практично убрза решавање поступка у таквим случајевима.

Уместо кабинета, што је до сада важило, сада ресорни министар добија право и да по основу саосећања, или заслуга, одобри давање држављанства особама које иначе не испуњавају све услове по редовном поступку.

По новом закону, сви од 14 до 65, уместо од досадашњих 18 до 54, година старости ће морати да полажу тест знања и пруже доказе о познавању језика.

Конгрес Бошњака Северне Америке позвао је своје чланове "све Бошњаке у САД и Канади, да учествују на демонстрацијама пред Конзулатом БиХ, заказаним за четвртак, 27. фебруара, на којим ће се захтевати оставка генералног конзула у Чикагу, Бране Пећанца, саветника Амбасаде БиХ у Вашингтону Маринка Аврамовића и почети бојкот услуга које пружају ова дипломатска представништва".

У Чикагу, у којем живи највећа српска заједница ван матице и која има више од

400.000 становника, 9. јануара прослављен је Дан Републике Српске. Његово обележавање одјекнуло је међу бошњачким структурама у БиХ, који су одмах затражили смену генералног конзула Бране Пећанца, али синхронизовано и међу бројним удружењима Бошњака у Чикагу који су се одмах огласили са истим захтевом. Бошњачка заједница најавила је да више неће да користи услуге конзулата, док Пећанац не буде смењен, а за 27. фебруар заказане су демонстрације, на које се Бошњаци позивају путем званичних сајтова удружења и друштвених мрежа.

"Конгрес Бошњака Северне Америке у више јавних писама Председништву БиХ и Министарству послова БиХ тражио је смену генералног конзула Бранка Пећанца и саветника амбасаде БиХ у Вашингтону, Маринка Аврамовића због неприхватљивог и увредљивог организовања и излагања на прослави 9. јануара Дана РС у Чикагу.

Генерални конзул Бранко Пећанац и његови саговорници су говорили о рату у БиХ и описали процес стварања ентитета Република Српска као рат за "крст часни и слободу златну", као и да је прослава овог ентитета, прослава српског народа и њихове религије. Господин Пећанац је рекао да му је велика част што се борио и стварао са српским народом, српском војском, српском полицијом, Републику Српску. На овом скупу су се јавно величали и упућивале молитве за креаторе геноцидног ентитета, Радована Караџића и Ратка Младића, којим се тренутно суди у Међународном кривичном трибуналу за подручије бивше Југославије за геноцид и злочине против човјечности", наводи се у позиву.

Какве ће последице имати велики процес на савремену историју и односе две државе

Петнаест година после подношења хрватске тужбе и четири године после подношења српске контратужбе, Србија и Хрватска ће пред Међународним судом правде, али и лицем целокупне светске јавности, суочити своје аргументе у покушају да докажу да је друга страна починила геноцид током ратних сукоба деведесетих година прошлог века. Главна расправа пред судом УН, која ће трајати током читавог марта, само је завршетак дугог процеса у коме су две државе, што у међусобним тужбама што у одговорима на тужбе, Суду доставиле хиљаде страна материјала, доказа, историјских докумената, сведочења…

У последњој деценији су се у Србији и Хрватској мењале владе, чији су званичници дирљиво говорили о помирењу, сарадњи или добросуседским односима, али тај низ лепих изјава није помогао да се одустане од процеса у којем се две земље међусобно оптужују за најтеже злочине. Зато се и процес, који почиње 3. марта, може описати као један од завршних рачуна српско-хрватских односа.

Ово није прво појављивање супарничких страна пред хашким судијама. Адвокати две државе први пут су се суочили 2008. године када је рочиште било заказано због тога што је Србија оспоравала надлежност Суда са образложењем да у тренутку подношења хрватске тужбе 1999. године СРЈ није приступила Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Подсетимо, СРЈ је, у новембру 2000. године, примљена у УН, а Конвенцији је приступила годину дана касније. У покушају да оспоре надлежност Суда у Хагу, заступници СЦГ (која је била правна наследница СРЈ), на тој расправи 2008. године, подсетили су да се Суд четири године раније, 2004. године, прогласио ненадлежним по тужби СРЈ против земаља НАТО-а пошто је установио да је СРЈ, управо зато што јој је оспораван државни континуитет, 1. новембра 2000. године поново примљена у УН.

Aмерички официр који је због лепе Српкиње променио веру и доселио се у Србију, а уочи бомбардовања носио помоћ нашим збеговима на Космету, сахрањен на војничком гробљу у Сарасоти по православном обреду

Као ветеран америчких оружаних снага Никола (Роберт) Тејлор добио је вечну кућу на војничком гробљу у Сарасоти (Флорида). Упокојио се 23. децембра прошле године и дан касније сахрањен је по православном обреду.

– Тата је био диван и племенит човек који се никада није жалио и из своје скромности желео је да буде сахрањен на најједноставнији начин. Опело су обавила двојица српских свештеника, отац Драган из цркве Св. Ђорђа у Клирвотеру и отац Љубиша из богомоље Св. Петке у Орланду. Тата је унапред спремио покров, који је донео са Свете горе и свуда га носио са собом, желећи да, ма где се упокојио, буде сахрањен под њим – каже за „Политику” Милена Тејлор, Николина снаха.

Тако је са овог света испраћен амерички официр који је због лепе Српкиње променио веру. Крајем прошлог века узео је за руку и преселио се у Србију уочи бомбардовања, а затим носио помоћ нашим збеговима на Космету. Тако је заслужио поштовање свих пријатеља из нове, напаћене отаџбине а Миленин супруг, Тејлоров средњи син Марк (53), све то објаснио нам је током сусрета 2009. године у Чачку кратком реченицом: „Тата је у души Србин”.

Тејлор је као ветеринар са службом у Америчкој војсци 1956. године постављен за контролора квалитета меса које је фабрика „Јухор” из тадашњег Светозарева испоручивала трупама САД на Старом континенту. У Београду је упознао студенткињу Катарину Вранић и сместа га је освојила. Рођена је у Горњем Милановцу, док је везу са Чачком наследила по оцу, официру Краљевске војске и логорашу из Оснабрика и с Голог отока. Венчали су се новембра исте године у америчкој амбасади у Београду, сведок им је био аташе из посланства.

– Нисмо могли да нађемо кума и старог свата. Нина због очеве судбине и чињенице да се удаје за Американца, а ја сам тада у Југославији на раду имао само једног земљака, који је био у неком бродоградилишту у Ријеци – приповедао нам је Никола 2003. године, возећи својом „ладом нивом” помоћ за Србе у Косовској Витини.

Србија ће данас бројним манифестацијама обележити Дан државности у спомен на подизање Првог српског устанка и доношење Сретењског устава.

Председник Србије Томислав Николић положиће венац на Гроб незнаног јунака на Авали, а потом ће, како је најављено, уручити ордење заслужним личностима и институцијама.

Премијер Ивица Дачић положиће венац у Цркви светог Ђорђа на Опленцу, задужбини породице Карађорђевић.

Прослава Дана државности почела је у суботу почасном артиљеријском паљбом са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа са Савске терасе Београдске тврђаве, отварањем изложбе у Народној библиотеци Србије „Завештања и дарови - легати као културна добра од великог значаја”, као и изложбе у „Први светски рат у документима Архива Србије”.

Отварајући изложбу у Народној библиотеци Србије, премијер Дачић је поручио да у наредним деценијама треба учинити напор „не само на јачању државе и тражењу новог места на светској мапи, већ и на просвећењу, јер без тога нема напретка”.

Дачић је нагласио да изложба „Завештања и дарови - легати као културна добра од великог значаја” шаље порука да су легати „један од стубова државности и модерно доба наставља њима да се бави”.

На изложби, отвореној у Архиву Србије поводом националног празника, представљено је 35 најважнијих докумената о историји Првог светског рата, међу којима су оригинал ултиматума који је Аустроугарска упутила Краљевини Србији, оригинал одговора Србије и, вероватно најважнији документ у свету из тог доба - објава рата Аустроугарске Србији.

Програмом обележавања Дана државности предвиђен је низ културних манифестација у Аранђеловцу и Орашцу, месту у којем се Карађорђе састао са устаницима, организује и Фонд „Први српски устанак”.

На Сретење 1804. године, започела је Српска револуција, која је означила почетак ослобађања балканских народа од Турске.

Иако је успех револуције био променљив, на крају је - деценијама доцније, захваљујући мудрости Књаза Милоша Обреновића - крунисана успехом.

Сви други национално револуционарни покрети балканских народа против Турске били су плод угледања на Србе, укључујући и грчки устанак 1821. године.