Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Бивше југословенске државе потрошиле 40 милиона евра на оптужене за ратне злочине. Највише дали Хрвати, па Македонци - 9,5 милиона евра. На трећем месту Србија, док су БИХ и Косово издвојили по 640.000, односно 16-7500 евра за своје, пиште Телеграф.рс
Земље бивше Југославије потрошиле су скоро 40 милиона евра државног новца на подршку оптуженима за ратне злочине пред Хашким трибуналом, показују резултати најновијег истраживања Балканске истраживачке мреже.
Према званичним подацима у које је БИРН имао увид, Хрватска је потрошила више од 28 милиона евра само на трошкове одбране тројице генерала, Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака у Хагу.
Процењује се да је Македонија од 2006. до 2013. године потрошила 9,5 милиона евра на одбрану, подршку и лобирање за бившег министра унутрашњих послова Љубета Бошкоског и полицајца Јохана Тарчуловског, утврдио је БИРН.
Србија је од 2004. до 2013. године потрошила 1,7 милиона евра државног новца на приватне трошкове и докторске рачуне оптужених, као и путне трошкове њихових породица, уместо на њихову одбрану.
БИРН је у свом истраживању открио и да су од 26-ице оптуженика колико тренутно плаћа Београд њих 18 босански Срби с држављанством Србије, укључујући генерала Ратка Младића.
У Босни и Херцеговини је за помоћ оптуженима издвојено 640.000 евра, али се читав износ односи на помоћ Републике Српске окривљеним босанским Србима. Новац је додељен српским оптуженицима и преко Фондације “Помоћ”, иако јавно није обелодањено колико је средстава сакупљено и како су она потрошена.

Други политички ентитет у БиХ, Федерација БиХ, није издвојила ништа за помоћ бошњачким или хрватским оптуженицима, тврде званичници.
Косово није пружила никакву новчану помоћ шесторици својих оптуженика за ратне злочине, саопштили су званичници БИРН-у, са изузетком 16.750 евра, колико је коштао свечани дочек оптужених који су пуштени на слободу.
Међутим, сакупљено је више од 1,5 милиона евра за помоћ двојици истакнутих бивших припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК), данас политичара, Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја, сакупљених преко јавног позива за уплаћивање фондовима сумњивог порекла.
Ови фондови никада нису јавно положили рачун донаторима за оно што су добили или потрошили. БИРН је успео да дође до делимичног износа уз помоћ докумената из Хашког трибунала и суђења за корупцију у Приштини у вези са наводним нерегуларним вођењем фонда за Харадинаја.
У БиХ, на Косову и у Србији, БИРН је до података за ово истраживање дошао преко захтева за информацијама од јавног значаја.
Македонија је одбила да пружи било какву информацију о томе колико је платила за помоћ својим хашким оптуженицима, а БИРН-ова процена колико је потрошено заснива се на интервјуима и анонимним сусретима са широким дијапазоном службених и легалних извора у земљи.
Хрватска није желела да открива ништа више од већ познате своте од 28 милиона евра потрошених на одбрану генерала, упркос томе што је обавезна да то учини према Закону о доступности информација од јавног значаја.
Задужбина за истину о Домовинском рату, нетранспарентни приватни фонд основан да помогне генералима и оправда њихова дела почињена током рата, такође није објавио своје финансије, иако је један од његових заговарача изјавио да је само током прве године рада сакупљено 1,1 милиона евра.
Листа тачних износа које су бивше југословенске државе дале на своје хашке оптуженике изгледа овако: Босна и Херцеговина: 640.000 евра, Хрватска: 28.145.610 евра, Косово: 16.750 евра, Македонија: 9.480.000 евра, Србија: 1.700.000 евра.
ДоЛ