Прилози

Инциденти у Вуковару у вези са ћирилицом индуковани су од Хрватске демократске заједнице и Католичке цркве, које ову ситуацију одржавају да би постигле своје циљеве, оценио је хрватски књижевник и лексикограф Велимир Висковић.
Он сматра да је на делу спрега ХДЗ-а и Католичке цркве, а да је стварни циљ "деснице" да мобилизује гласачко тело на мржњи према Србима и на тај начин се врати на власт.
Висковић је за "Вечерње новости" рекао да је интерес Католичке цркве да врати утицај на политичкој сцени Хрватске, јер јој се, како је нагласио, не свиђају промене које воде ка секуларизацији земље.
"Тако се ствара снажна интересна спрега између ХДЗ-а и Католичке цркве и све оно што се догађа око ћирилице и двојезичних натписа је као средство притиска на садашњу власт, као покушај да се она прикаже анационалном", рекао је Висковић. Он је оцијенио да су тензије у великој мери испровоциране социјалним фрустрацијама и да се то незадовољство исказује у некој форми националног сукоба.
Висковић је подсетио да ћирилицом нису писали само Толстој, Достојевски или Никола Тесла, као син православног свештеника, већ и Хрвати источно од реке Крке, и да треба да се разбије мит да је реч о неком непријатељском писму.
Он је нагласио да Срби у Хрватској говоре исти језик као Хрвати и да чак најекспониранији представник српске заједнице Милорад Пуповац говори "најнегованији, ортоепски најисправнију и најчистију хрватску варијанту".
"Он ће, евентуално, допустити себи употребу неког лексема који није најчишћи хрватски. Главна разлика је у писму, али и у Србији се, поготово у ери компјутеризације, све више користи латиница", закључио је Висковић.

Хрватски новинар Домагој Маргетић жестоко оптужио лидера УРС: Динкић сакрио од Владе да је пронашао новац на Кипру. Криминалистичкој полицији у Београду дао исказ и сва документа
Млађан Динкић је опрао део новца са тајних рачуна Србије на Кипру кроз такозвану операцију Мобтел - изјавио је у петак хрватски истраживачки новинар Домагој Маргетић.
- Динкић је од оф-шор фирме у већинском власништву Мартина Шлафа откупио, у име Владе Србије, 30 одсто удела у компанији "Мобтел", пре продаје "Мобтела" компанији "Теленор", која није ни на који начин повезана са овим случајем. Купопродајни уговор потписан је 4. априла 2006. године, а сва државна документа датирана на тај дан и даље носе ознаку државне тајне.
Проблем је што је, према Маргетићу, Шлафова фирма тај удео у "Мобтелу" претходно стекла управо српским новцем који води порекло са тајних кипарских рачуна. Маргетић на конференцији за новинаре "Антикорупцијске лиге Балкана" рекао да је криминалистичкој полицији у Београду дао исказ и сва документа која указују да је Динкић сакрио од владе да је новац изношен из Србије деведесетих година на Кипар заправо пронађен, а да је потом учествовао у његовом "прању".
Према наводима Маргетића, српски новац на тајним рачунима на Кипру, (а било га је између 1,1 и 11 милијарди долара), пребациван је на тајне рачуне приватних фондација код аустријске Хипо групе и повезаних особа.

По трећи пут у распону од једног века, Србија некоме смета. Да ли ће победнице дозволити ревизије историје измишљањем терористичког акта као разлога за почетак Првог светског рата? Ми немамо право да останемо неми, макар се та лаж оличила у једном једином гласу.
У последње време чују се гласови оних који Први светски рат стављају у контекст данашњег времена, говорећи о Видовданском атентату као о терористичком акту. Не можемо на то остати равнодушни.По свему судећи, на делу је нови покушај да се Србија неправедно и неосновано прогласи априорним кривцем, који је више пута у историји узроковао светске недаће. Отвара се простор да стварни кривци оперу савест и крваве руке и скину кривицу са својих плећа.
По трећи пут у распону од једног века, Србија некоме смета.Да ли ће победнице дозволити покушаје ревизије историје, измишљањем терористичког акта као разлога за почетак Првог светског рата? Да ли су жртве праведне борбе за слободу узалудне? Ми немамо право да останемо неми, макар се та лаж оличила у једном једином гласу.
Катастрофи Првог светског рата претходила су стремљења појединих државника да се прегазе други народи, што се види по презиру испољеном према „малим” народима током анексионе и сарајевске кризе. Балканско подручје уплетено је у борбу европских сила за поновну расподелу колонија.
Велико је питање како би Европа изгледала данас да је Србија остала у вазалном односу према Аустроугарској, какав је имала у време владавине краља Милана. Сетимо се неповољних спољнотрговинских аранжмана и железничке конвенције, прихватања окупације Босне и катастрофалног тајног споразума краља са Бечом.

Посмртни остаци Милунке Савић, хероине из балканских ратова и Првог светског рата која се борила у српској војсци, пренети су данас у Алеју великана на београдском Новом гробљу.
Потпуковник Иван Мијатовић, начелник Војног музеја, каже да је Милунка српска "хероина која је за живота поређена са Јованком Орлеанком".
"Међутим, морало је да прође 40 година од њене смрти да бисмо данас, на један свечани начин испратили њене посмртне остатке тамо где је заиста и заслужила, у Алеју великана на Новом гробљу", рекао је Мијатовић, гостујући у Дневнику РТС-а.
Милунка Савић је носилац Карађорђеве звезде са мачевима, али и француске Легије части 4. и 5. степена.
"Милунка Савић не само да је пуно одликована, она је и најодликованија жена, према нашим сазнањима, у свету. Носилац је и Обилићеве медаље за храброст, а француски орден легије части, француски ратни крст, говори да је она била цењена као војник", истакао је Мијатовић.
"Ушла је и у ред Витезова легије части и то довољно говори о значају", каже Мијатовић и наглашава да сваки војник који на својим грудима носи једно од таквих одликовања, може са поносом да каже да је то заслужио у рату.
Мијатовић је рекао и да ће време показати зашто Милунка није пре 40 година сахрањена у Алеји великана.
"Данас, на иницијативу Историјског музеја Србије, и уз помоћ потомака Милунке Савић и уз помоћ Града Београда, Градског завода за заштиту споменика културе, СПЦ, Министарства одбране, и под покровитељством председника Србије, посмртни остаци су тамо где је заслужила", закључио је Мијатовић.

Србија била као Иран данас, Принцип терориста
Србија из времена Првог светског рата била је нешто налик на данашњи Иран, где делови власти спонзоришу терористичке активности, а Гаврило Принцип је био фанатик који се послужио терористичким насиљем за остваривање својих циљева, рекла је у Вашингтону канадска историчарка Маргарет Мекмилан.
Она је на промоцији своје књиге "Спречавање новог Великог рата: Лекције из 1914", говорила и о Србији из тог доба и њеној улози у рату.
"Први човек војне безбедности Србије пуковник Апис, био је веома добро упућен у то шта завереници припремају у Босни. Оружје за атентат прошверцовано је из Србије уз помоћ српских граничара", рекла је Мекмилан на трибини у Брукингс институцији. Према њеним речима, председник тадашње српске владе Никола Пашић "можда је нешто и сумњао, али одлучио је да не зна шта се дешава".
На питање дописника Танјуга да ли зна да је вођи нацистичке Њемачке Адолфу Хитлеру за рођендан 1942. донета спомен - плоча посвећена Гаврилу Принципу из Сарајева коју су немачки окупатори скинули као ратни трофеј, историчарка је одговорила да је чула за то.
"Да, јуче су ми рекли за ту слику", казала је Мекмилан.
Она је, ипак, Принципа назвала терористом, рекавши да су то људи који користе насиље да постигну своје циљеве, а атентатор из Сарајева, према њеним речима, "није хтео да чека да се ствари реше дипломатским, или уставним путем".
"У својој књизи сам га описала као човека из данашњег египатског друштва, који је дошао из руралне и традиционалне средине. Он је веровао у своје идеје и био је фанатик", навела је Мекмилан.

Проглашењем Вуковара местом посебног пијетета и прогоном ћирилице Србима у Хрватској поручено је да се могу или потпуно асимиловати или напустити Хрватску.
То је рекао председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир. Он је рекао да је у непосредном контакту са Србима у Хрватској, конкретно у Грачацу у Лици, видео да они живе у атмосфери неизвесности и да су свесни тога да је једини начин да остану у Хрватској, а да их нико не дира, да се “потпуно интегришу”, значи асимилују, пише бањалучки портал “Независне.цом”.
Будимир је нагласио да је Вуковар само изговор за прогон Срба и наставак прљаве игре која траје годинама.
"Јер да није тако, због чега би неко јуче скинуо двојезичну плочу са зграде где се налази Савет српске националне мањине у Винковцима? Једноставно не можемо веровати да се прљава игра Хрватске наставља и сада када је члан ЕУ', рекао је Будимир.
Коментаришући изјаву хрватског председника Иве Јосиповића да је оправдано да се Вуковар прогласи местом посебног пијетета, “али не у оним деловима у којима би то било у супротности са Уставним законом”, Будимир сматра да је реч о још једном вештом маневру првог човека Хрватске.
"Он би, као врстан правник, требао знати да Уставни закон о националним мањинама има већу снагу од сваког статута. Ово је прљава игра и наставак приче која траје деценијама”, оценио је Будимир.

Циљ ових промена јесте да се избегне притисак на родитеље да се одмах, по рођењу, изјасне о полу детета, без могућности да сачекају његов даљи развој
У Немачкој данас ступају на снагу промене закона о персоналним подацима, које дају могућност за „трећи пол”, то јест право матичару да новорођенчету, чији се пол не може безусловно и несумњиво дефинисати, у књиге рођених не упишу пол.
Ове промене се односе на све случајеве такозваног интерсексуалитета, то јест хермафродита, према подацима немачког Министарства унутрашњих послова.
Циљ ових промена јесте да се избегне притисак на родитеље да се одмах, по рођењу, изјасне о полу детета, без могућности да сачекају његов даљи развој, као и патње погођених особа, које, рецимо, током живота изаберу промену пола и одлуче се за супротни од уписаног у књиге рођених.
Медији указују да се тиме неће радити о стварању „трећег пола”, већ пружању могућности да се особа чији је полни идентитет нејасан, у току сазревања одлучи за жељени пол.
Групе интерсексуалацавећ дуже времена траже да се донесу одлучујуће мере како би се избегла дискриминација и како би свој статус и правно и друштвено осигурали.
У многим ваневропским земљама, међу којима је и Аустралија, интерсексуалност је у међувремену правно дефинисана и призната, а у Немачкој се, међутим, према наводима Министарства унутрашњих послова, које преносе медији, не жели стварање „трећег пола”, јер је та категорија некомпатибилна са немачким правним системом.

Односи Србије и Русије се добро развијају, али има проблема са српске стране које треба решити, изјавио је данас председник Србије Томислав Николић на почетку разговора са председником Русије Владимиром Путином у Кремљу.
Путин је на то одговорио да те проблеме не треба драматизовати и да ће они бити решени онако како се то решава међу пријатељима.
У разговору двојице председника није прецизирано о којим се проблемима у економским односима Србије и Русије ради, али је Николић рекао да они долазе некад због несналажења, а некад зато сто ццланови владе нису довољно пажљиви кад доносе одлуке. Николић је казао да постоји проблем задужености Србијагаса.
То јавно предузеће је укључено у спровођење енергетског споразума Србије и Русије, који поред продаје НИС-а руском Гаспрому, укључује и заједничко учешће у изградњи гасовода Јужни ток и складишта гаса у Банатском Двору.
Руски председник је навео да је НИС од јануара до септембар у буџет Србије уплатио 690 милиона евра.
"То је 10 одсто укупног буџета, што затвара уста великим противницима те инвестиције", казао је Николић. Он је додао да је Влада донела закључке који морају да се промене, јер не одговарају ономе што је договорено са руским партнерима.
"Русија, као и сваки инвеститор у свету, нада се да ће њене инвестиције у Србији имати повољне услове. Без обзира на наше посебне односе, не тражимо посебан третман", рекао је Путин, подсећајући да је у Србију ушло више од милијарду долара.

Огромно српско богатство на Косову и Метохији распродаје се у бесцијење, а Американци користе заслуге из времена бомбардовања да би за мале паре дошли до највреднијих предузећа - упозорава "Глас Русије".
У српском државном власништву на територији покрајине је око 24 и по хиљаде хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта, више од 1,4 милиона квадратних метара службених зграда, 145.000 квадрата пословних и 25.000 квадрата стамбених зграда, 4.000 квадрата у зградама посебне намене и 750.000 квадратних метара других грађевинских објеката.
Највреднији су комбинат "Трепча" и 30 рудника, жељезничка инфраструктура, аеродром "Слатина", "Телеком", енергетски систем, објекти Нафтне индустрије Србије и Војске, здравствене установе, школе и зграде установа за културу.
Србија већ скоро 15 година не управља својом имовином на Космету, али је зато приморана да редовно плаћа кредите и камате које је због објеката и пројеката на КиМ својевремено добила од разних иностраних банака и финансијских институција.
Само вредност имовине “Железница Србије” на Косову и Метохији прелази 206 милиона евра, док је Нафтна индустрија Србије до НАТО бомбардовања у власништву имала 31 објекат, који су одлуком Унмика узурпирани и дати на управљање новом предузећу "Косово-петрол".
И "Телекому Србија" узурпирана је огромна имовина, а створени су и огромни метеријални губици усЛед уништавања базних станица и друге телекомуникационе опреме.

Хрватски председник Иво Јосиповић нашао се на удару хрватских медија после недавне посете Србији због, како се тврди, релативизације става о повлачењу хрватске тужбе за геноцид против Србије. Јосиповића, а претходно и премијера Зорана Милановића, критикују да су их на сусрет са председником Србије Томиславом Николићем, односно Ивицом Дачићем, натерали масони.
Ријечки "Нови лист" пише да Јосиповић упада из грешке у грешку, тј. да је у року од само пет дана позивао стране завађене око ћирилице да седну за сто и нађу компромис, а онда се у Београду, заједно са Николићем, супротно одлуци Загреба, фактички залагао за повлачење хрватске тужбе за геноцид. Констатујући да је апсолутно немогуће разумети шта то председник ради, лист пише да би професор Јосиповић без пардона на испиту срушио председника Јосиповића ако би му дошао на Правни факултет и покушао да објасни тезу да се и о примени закона који су на снази треба договарати.
"Компромис око двојезичних табли у Вуковару требало би ваљда да изгледа тако да оне садрже само латиницу, а да се испод ње остави празан простор све док бранитељи не закључе да је сазрело време и за српско писмо", пише лист који сматра да су Јосиповићеви чудни ставови о ћирилици и карактеру закона "штеточински за цело друштво".
Са друге стране, указује се да изјавама у Београду Јосиповић можда није проузроковао такву штету, али се "понашао онако како председник у парламентарној демократији никако не би смео". Знао је, додаје се, да влада неће да повуче тужбу за геноцид, али је свеједно тврдио да коначна одлука није донета и још је "говорио да се слаже са Николићем који је описивао мрачне последице поступка пред Међународним судом правде".