Прилози

О Шери Брајдсон, која потиче из једне од најбогатијих породица у Канади и која је управо проглашена најбогатијом женом у овој земљи, врло се мало зна.
Богатство једне од првих Канађанки која је ушла на међународну ранг листу најбогатијих процењује се на 6,5 милијарди долара, али је она драгоцена за своју државу због посвећености организацијама које помажу женама и аутохтоном домородачком становништву.
Рођака Дејвида К. Р. Томпсона, наследника медијске империје “Томпсон”, коју је основао њен деда Рој Томсон, има 23 одсто дела у компанији из Вудбриџа која управља породичним богатством, али живи далеко од очију јавности, којој је остало непознато да ли она има породицу и колико има година.
- Већина људи није чула за њу. Они који читају новине знају за име Томпсон и да су у питању богаташи, али иначе не знају никакве детаље о њима - каже Тревор Кол, аутор романа о овој породици.
Једино дете Ирме Томсон, ћерке Роја Томсона, држи се, додуше, подаље од јавности, али у њеном родном граду у Викторији и изван њега није непознат њен допринос хуманитарном раду.
Заједно са својим братом Дејвидом Томпсоном (други на листи најбогатијих у Канади, Шери је трећа), унука првог барона од Флит стрита Роја Томпсона је 2006. године спасла  последњем тренутку збирку уметничких дела припадника урођеничког народа Шимшијан, која за њих представља светињу.
Њих двоје су на “Сотбијевој” аукцији платили 5,5 милиона долара за збирку из Дандаса (канадска провинција Онтарио), након што је одбијен захтев Краљевског музеја Британске Колумбије да је откупи. Поврх свега, финансирали су организовање изложби широм земље како би сви могли да виде ова уметничка дела.

Висока представница Европске уније Кетрин Ештон је данас владама чланица ЕУ доставила извештај о Србији у којем наглашава да власти у Београду заслужују да у јануару почну преговоре о чланству у ЕУ, јер су испуниле све услове, посебно кад је реч о примени априлског споразума о сређивању односа са Приштином.
То су поврдили званичници ЕУ у Бриселу, који су истакли да ће вечерас о Србији најпре бити вођена расправа у равни амбасадора сталних представника земаља ЕУ, а потом ће "политички" и шефови дипломатија Уније размотрити предлог "преговарачког оквира" и утврђивање датума за почетак преговора са Србијом.
Према дипломатским изворима неких чланица ЕУ, Кетрин Ештон је посебно указала на низ договора у дијалогу Београд-Приштина од којих су многи успешно спроведени попут интегрисаног управљања прелазима, полиције, царинске службе.
А нарочито је истакнуто одржавање локалних избора што је, наводи се у извештају, од битне важности за формирање заједнице српских општина и укључивање такође севера Косова са српском већином у јединствени систем институција Приштине. У извештају који ће висока представница Ештон сутра поподне образложити шефовима дипломатија ЕУ, јер они тада треба да усвоје "преговарачки оквир" и утврде и датум почетка преговора с Београдом, наводи се да није све довршено, али јесте у току и тражи времена.
Према дипломатама у ЕУ, доста посла је, како каже Кетрин Ештон, остало још око налажења решења за правосуђе, "нарочито кад је у питању суд на подручју Митровице". Могло би се рећи, додали су ови извори, да је висока представница Ештон ипак задовољна и настојањима власти у Београду и Приштини да, упркос још увек постојећим разликама, нађу решења и за правосуђе.

„Пошта Србије” објавила је крајем новембра пригодну марку поводом 125 година од рођења краља Александра Првог Карађорђевића, првог краља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Ликовно решење портрета краља Александра, са монограмом у позадини, дело је сликара Бобана Савића, креатора марака из Србијамарке. Марка је штампана техником вишебојног офсета у тиражу од 45.000 комада. Продајни табачић се састоји од осам марака и централне вињете, на којој је приказан монограм краља, заједно са натписом „125 година од рођења Александра Првог Карађорђевића”.
Рођен на Цетињу 16. децембра 1888. године, Александар је био други син краља Петра Првог и кнегиње Зорке. Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Школовање је наставио у војној школи у Санкт Петербургу, а затим у Београду, када је његов отац, краљ Петар Први дошао на престо 1903. године. Његов брат, принц Ђорђе, одрекао се права на престо 1909, па је Александар постао престолонаследник.
У Првом балканском рату (1912), Александар је био заповедник Прве армије и водио битке на Куманову и Битољу, а потом и битку на Брегалници 1913. у Другом балканском рату. У Првом светском рату био је врховни заповедник српске војске у биткама на Церу и Колубари 1914, кад је српска војска поразила војску Аустроугарске монархије. Након окупације 1915, заједно са српском војском повлачио се преко Албаније.
Када се краљ Петар Први због болести, 24. јуна 1914. повукао с престола, Александар је постао регент. Под његовом врховном командом, српска војска је извршила пробој Солунског фронта и извојевала велику победу на Кајмакчалану.

Осим што тврди да се у Србији на слободи налази много више од 300 ратних злочинаца, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић хвали се да је захваљујући 'његовом" тужилаштву Београд за дупло мање времена од Хага процесуирао готово исти број осумњичених. Најављује још већу ефикасност јер ће ускоро почети да се бави свим оним случајевима које хашко тужилаштво није стигло.
- За деценију рада Тужилаштва, оптужена је 161 особа, а процесуирано 400 људи у разним фазама поступка. Онолико колико је Хаг за 20 година, ми смо за 10 година то учинили - похвалио се Вукчевић.
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку каже да је невероватан покушај Вукчевића да се Тужилаштво "идентификује" са оним у Хагу.
- Они то чине и реториком и делима јер од свих тих људи које су процесуирали, словима и бројком, само је један Хрват, Вељко Марић, осуђен за злочине над Србима. Све остале истраге које је ово тужилаштво водило у неспорним злочинима, попут убиства Срба у Вуковару много пре почетка рата, напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву или у Тузли, завршене су катастрофом, односно ослобађањем криваца. То исто смо гледали и у Хашком трибуналу - оцењује Миливоје Иванишевић.
Један од најпризнатијих српских стручњака из области ратног права, некадашњи председник Војног суда Ђорђе Трифуновић слаже са овом оценом. Он каже да треба поставити питање шта је Вукчевић конкретно предузео како би се процесуирали ратни злочини над Србима или припадницима бивше ЈНА.

Ксенија Буњак (29) докторанд је на Архитектонском факултету у Београду и једна од 25 најбољих младих научника на свету за ову годину, према одлуци Министарства за образовање и истраживање Републике Немачке. Она је једна од „зелених талената”, истраживача у области одрживог развоја, прва из Србије која је добила ову престижну награду и једна од двоје награђених научника из Европе. Када није на факултету обилази села Србије и смишља како да их претвори у еколошка, а успут разговара са мештанима и саветује им шта да промене у кућама како би што боље искористили енергију или светлост, а што мање платили рачун за струју.
– Драж читавог посла јесте да се помогне људима. Највише волимо да видимо, када се вратимо у неко село, да су нас људи послушали и на пример променили прозоре или намену просторије како би имали више светла или боље грејање – прича Ксенија, која је недавно са колегом Младеном Пешићем почела пројекат „Атлас српских села”.
Ове године је покренула и невладину организацију ЕАТ, са идејом да подигне свет грађана о екологији. Говори шест језика, једно време је живела у Данској док је истраживала за докторат, а 2007. године је еколошки пројектовала у Шпанији, што је одредило њен даљи професионални пут.
– Моја идеја о формирању еколошких села, заправо модел по којем је могуће да се реконструише село у еколошко јесте оно што је пресудило да добијем награду немачког Министарства образовања. Идеја је да са колегама са Електротехничког факултета направимо компјутерски програм који ће моћи да примењују било где у свету – укуцају карактеристике одређеног села, климатске, географске и добију модел по којем може да се уради најбоља архитектонска интервенција – прича Ксенија док седи у нашој редакцији.

Српске владе, по правилу странчарске, понекад су чак наступале против Демократске партије Срба у Македонији
У региону је стање идеално. Сви су у Европској унији или надомак ње, а Србија је „фактор стабилности”. У Хрватској већина грађана верује да је српска култура извор злочина. Усташки фашисти, према томе, били су борци за слободу и правду, истина на погрешној страни, али нико није савршен. У савременој Хрватској, међутим, има и грађана и политичара који не желе да разуларена руља разних фашисоидних и верски затуцаних фанатика одређује како ће бити тумачен закон. Да улица и разни потомци „државотворних” „јасеновачких месара” замене државни сабор. Међутим, разлика у односу према Србима, рецимо вођства владајућег СДП Хрватске и екстремиста који сакупљају потписе за стављање српске културе ван закона, лежи само у углу гледања. Први би их гонили у планини, а други би могли и да их истрпе, али у Националном парку. За све наведено није крив хрватски народ, већ његова идентитетски нестабилна и мржњом затрована елита. Наравно, много су несхватљиво и неопростиво криве и савремене владе СР Немачке.
Европом лута члан председништва Босне и Херцеговине и објашњава како је ислам у ову земљу дошао пре хришћанства. Поручује и да је у Србији сазрела генерација политичара спремна да „прихвати суверену Босну”. Пошто две деценије имамо дипломатске односе, то само може да значи прихватање недемократског и противуставног рушења равноправности српског народа и укидања Републике Српске.
У Македонији су, међутим, прилике другачије. У својим замршеним, себичним, чудним и често бесмисленим плановима, Слободан Милошевић се одрекао Срба у Македонији. Срби су уочи 1912. чинили петину становништва Вардарске Македоније, данас једва да чине између два и пет одсто.

Српски академик Василије Крестић рекао је Срни да га не изненађује талас подршке усташким поклицима у Хрватској и да се то може очекивати од хрватског друштва таквог какво је.
"Само ми не смемо бити изненађени него морамо коначно да будемо свесни с ким имамо посла и зашто је то тако, а не прихватати то здраво за готово. Морамо нећи начин да се томе свему супротставимо", поручио је Крестић. Напомињући да се Срби апсолутно не супротстављају на адекватан начин изливима усташтва који долазе из Хрватске, Крестић је нагласио да се српски народ мири са тим, прихвата то као своју судбину.
"Ми се њима извињавамо, уместо да им кажемо – господо доста је, немојте више тако!", сматра Крестић. Он је рекао да ни Србија ни Хрватска немају шансу да докажу геноцид једна против друге пред Међународним судом правде у Хагу, наглашавајући да се Србија понижава пред Хрватском.
"Мислим да ни једни ни други немају шансе, али је зло то што из Србије само што не моле Хрвате да одустану од тужбе, то је просто увредљиво. То је понижавајуће!", закључио је Крестић.
Хрватски фудбалски репрезентативац Јосип Шимунић шокирао је недавно европску и свјетску јавност скандирањем усташког поздрава "За дом спремни", после победе над репрезентацијом Исланда, којом се Хрватска пласирала на Светско првенство у фудбалу у Бразилу наредне године. Исту паролу узвикивали су и навијачи у Сплиту, уз друге усташке повике.
Срна

Хрватски фудбалски репрезентативац Јосипи Шимунић, након проусташког иступа послије утакмице Хрватска - Исланд добија масовну подршку хрватске јавности, саиграча...
Подршу Шимунићу дају и хрватски репрезентативци који правдају његов усклик "За дом спремни", који је био службени поздрав у усташкој НДХ, у којој су важили расни закони, отварани концентрациони логори и у којој је начињен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.
"Не разумем се у законе, али сви који познајемо Џоа (Шимунића) знамо да воли Хрватску и само је хтео да прослави пут у Бразил. Ништа лоше није мислио и зато се надам да казне неће бити", рекао је хрватски везни играч Иван Ракитић.
Шимунић је добио подршку и на "Фејбуку", где је отворена страница под именом "Подршка Јосипу Шимунићу", а у свега четири сата прикупљено је више од 20 хиљада потписа. Већ сада је тај број повећан на 100 хиљада.
У анкети "Јутарњег листа" више од половине читалаца сматра да "За дом спремни" није споран и да је реч о "старом хрватском поздраву".
Ћутање ЕУ на масовну појаву ломљења табли исписаних на једном мањинском језику у њеној новој чланици, већ после само неколико месеци, резултирало је појавом нескривеног клицања фашизму у Републици Хрватској - наводи "Глас Русије".
А с обзиром да инстутуције ЕУ и њени званичници чак и сада ћуте пред нацистичким поздравима у тамошњој јавности, онда то, нажалост, значи само једно – да је у демократској Европи дозвољено јавно пропагирати највеће зло које човечанство памти у својој историји.

шта је сa 30.000 људи који су клицали заједно сa њим?
Хрватски новинар и писац Борис Дежуловић осврнуо се у тексту у "Јутарњем листу" на скандалозно понашање фудбалског репрезентативца Јосипа Шимунића на утакмици сa Исландом, који је одлазак на Светско првенство поздравио усташким покличом "За дом спремни".
"Један наоко и наухо неважан детаљ лијепо објашњава цијелу причу: не онај кад је негдје средином другог полувремена утакмице Хрватска - Исланд читав максимирски стадион кренуо у већ традиционално усташко скандирање , једна трибина гласно: 'за дом!', а друга још гласније: 'спремни!' - тај је детаљ прилично важан - већ онај кад је неколико тренутака касније егзалтирани коментатор ХТВ-а Драго Ћосић изволио примијетити пред цијелим аудиторијем како је 'угодно чути складно навијање максимирске публике'", пише Дежуловић.
"Нико од присутних није то чуо ни видио као проблем: нико од тридесетак хиљада људи у Максимиру, нико од двадесетак саиграча и чланова 'стручног штаба', нико у почасној ложи, нико у телевизијском студију, нико од стотина полицајаца, нико од новинара", пише Дежуловић.
Он напомиње да су новинари ту чињеницу споменули "као нешто због чега ће нас ситничави свјетски моћници опет зајебавати", уз нескривено одобравање дочекавши Џоово објашњење како је “то одувијек желио да направи”, а “ако то некоме смета, то је његов проблем”.
"Да би неко, међутим, негирао политички контекст једног нацистичког - дакле, по дефиницији политичког - поздрава, морао би бити јако, јако глуп. Отприлике као кад би негирао политички контекст нацртаног кукастог крста, или, ако баш хоћете, тетовираног Драже Михаиловића. Који други контекст поздрава 'за дом!' постоји? Ако је Џо заиста хтио да изрази 'љубав према домовини', а не 'мржњу и деструкцију', зашто је изабрао поздрав који значи само и једино 'мржњу и деструкцију', и баш ништа друго? Зато што је глупи стопер?", пита се Дежуловић.

За Босну и Херцеговину постоје два правца − конфедерација с надлежностима предвиђеним Дејтоном или распад на три етничке територијалне јединице, наводи се у документу “Дејтонска структура БиХ и правни положај Републике Српске” који је објавио Кабинет председника РС Милорада Додика.
У обимном документу се наводи да је много пута указано да је БиХ “неуспешна држава”, као и да “не постоји већинска идентификација са садашњом БиХ због нерешних међунационалних сукоба испољених у грађанском рату”.
У документу се даље наводи да Република Српска као републички празник обележава 21. новембар, као дан када је 1995. године у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса.
На тај начин се, како стоји у документу, показује значај тог датума и исказује опредељење за поштовање Дејтонског споразума као међународног уговора којим је не само завршен рат у БиХ, већ и одређено постојање и систем функционисања БиХ као сложене државе.
У документу је анализирана изворна дејтонска структура БиХ и истакнута значајна овлашћења ентитета.
Истиче се да је Дејтон предвидео само десет надлежности институција БиХ, као и да је изричито наведено да све друге надлежности које нису набројане као надлежност БиХ, спадају у домен ентитета − Републике Српске и Федерације БиХ.
У поглављу, које третира питања референдум, подсећа се да у федералном законодавству САД референдум не постоји, али да има широку примену унутар америчких држава.