Прилози

Српска православна црква у Црној Гори укључила се у анти-НАТО кампању, као домаћин скупа противника чланства Црне Горе у том војном савезу, који је организован у храму Христовог васкрсења у Подгорици.

На трибини којој је присуствовало неколико стотина људи, један од главних говорника владика будимљанско-никшићки Јоаникије оценио је да ће улазак Црне Горе у НАТО "имати нежељење" последице.

"Никад Црна Гора и Црногорци нису имали заштиту и помоћ, нити нас је ико са Запада бранио. Никад до сада се то није догодило. Једини ко нас је бранио, помагао и штитио то је била братска Русија", рекао је Јоаникије. Према његовим речима, НАТО пројекат није у складу са вољом народа и, како је рекао, "силне паре" се троше како би се подигла подршка народа за чланство.

"Ако се на такав насилнички начин, путем куповине људских душа и користећи народну несрећу, притисцима и манипулацијама подиже поверење, онда је јасно свима да то добра донети неће ни Црној Гори ни НАТО пакту", поручио је Јоаникије.

На трибини је приказан филм о бомбардовању СР Југославије 1999. године, а говорници су при помињању Русије, у контексту "братске" државе, поздрављани аплаузима и овацијама присутних.

Окупљенима су се обратили и челници Демократског фронта (ДФ) Андрија Мандић и Милан Кнежевић.

Трибину у храму Христовог васкрсења у Подгорици организовали су покрет "Не у рат, не у НАТО" из Подгорице и Евроазијски безбедносни форум из Београда.

Црна Гора је почетком децембра позвана да се придружи НАТО савезу. Тренутна подршка чланству је 47 процената. Антикампању у Црној Гори предводе опозициони ДФ, поједина удружења, а прикључила се и Српска православна црква.

Фронт је најавио нове анти-НАТО протесте и искључив је у ставу да о чланству треба организовати референдум, што је став и званичне Москве.

Власт у Црној Гори је против плебисцита који је не обавезује уставом, јер сматра да се чланством у НАТО земља "не одриче нити једног дела суверенитета", као што је то случај са Европском унијом.

Агенције

Два епархијска савета која међусобно оспоравају легитимност један другоме, патријарх Иринеј као администратор, умировљени владика Георгије који понавља да није у расколу, али и да неће да иде из Канаде, и „расколничка групација Марка Радосављевића“ (световно име рашчињеног епископа рашко-призренског Артемија). Такво је тренутно стање у Епархији канадској.

Изгледа тешко размрсиво, мада за све постоје званичне одлуке највишег црквеног тела Светог архијерејског сабора, донете на истом заседању у мају прошле године. А по њима, патријарх Иринеј управља Епархијом канадском до избора новог епископа, владика Георгије је разрешен управљања том епархијом и дужан да преда власт администратору, а њихов некадашњи сабрат, владика Артемије, избачен је из црквене заједнице и враћен у ред световњака.

Имајући у виду овакво стање, не чуди што је поглавар СПЦ већ трећи пут у посети канадској епархији. Овог викенда он је председавао Скупштини Епархије канадске у манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону, којој су присуствовали свештеници, свештеномонаси и мирјани – представници и делегати свих парохија и црквеношколских општина Епархије канадске... ДАЉЕ

Јелена Чалија, Политика 

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Требињу да је судски процес против лидера Савеза за бољу будућност Фахрудина Радончића "правосудна политичка фарса".

Милорад Додик је оценио да ће се на крају процеса, који се у државном правосуђу БиХ води против Радончића, као и његовог страначког колеге Бакира Даутбашића, испоставити да они нису криви, што ће, како је навео, бити "коначна амнестија од било какве одговорности за оно што им се сада приписује". Како су пренели бањалучки медији, председник РС тврди да је реч о сценарију да се "Радончић проведе кроз поступак, на чијем ће крају бити проглашен невиним, чиме ће бити опрана бошњачка политичка номенклатура".

Сматра да о томе говори и чињеница да је против Радончића подигнута оптужница за ометање рада правосудних органа, а да се "заобилазе све оне ствари о којима је говорено у јавности, попут разних убистава".

Додик сматра да се подизањем оптужнице против Радончића и различитим процесима, у чијем су центру политичари, настоји ојачати улога Тужилаштва и Суда БиХ, које су за њега вануставне и вандејтонске институције.

Истакао је да "Срби никада не смеју да прихвате Суд и Тужилаштво у овом облику".

"Оно што сада видимо јесте да се то намеће као најважнији орган у БиХ. Њима је најважније да се види да тамо долазе неки привредници", рекао је Додик, додавши да државно правосуђе на тај начин жели "улити страх од Сарајева", посебно ако у државно правосуђе "скрушено долазе и неки политичари".

У Тужилаштву БиХ је пре неколико дана саслушан Миленко Чичић, власник лакташке фирме "Калдера компани". Чичић је Додиков дугогодишњи пријатељ и особа коју медији сматрају тајкуном, који је огромне послове добио у време владавине Додиковог СНСД-а.

Додик је оценио да је РС "најстабилнији део БиХ, али и региона", истичући да овај босанско-херцеговачки ентитет остаје привржен Дејтонском споразуму, али да ће, ако дејтонски Устав БиХ не буде поштован, Република Српска "сигурно размишљати о важним питањима свог статуса".

Премијер Вучић очекује да ће Србија тек од 2017. почети да смањује обавезе према свету

Јавни дуг Србије на крају 2015. достигао је 24,8 милијарди евра или 75,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је јуче Министарство финансија. У поређењу са претходном 2014. годином, јавни дуг је повећан за око две милијарде евра. На крају 2014. јавни дуг је износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у. Крајем 2000. године јавни дуг је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП.

Дуг државе ће расти до краја 2016. године, записано је у Стратегији управљања јавним дугом. Према јучерашњој изјави премијера Вучића раст дуга биће заустављен 2017, када консолидујемо домаће финансије, а са почетком 2018. почео би да опада, да би на крају 2018. био око 74,5 одсто вредности свега створеног у тој години.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто. Та горња граница задужености државе прекорачена је крајем 2011, кад је јавни дуг достигао 14,7 милијарди евра.

– Србија је високо задужена земља јер је само 22,3 одсто укупног задужења државе, укључујући и дуг градова и општина, у динарима – указује Млађен Ковачевић, члан академије економских наука. – Поготову што 75 одсто нашег извоза остварују стране компаније, тако да држава тешко долази до девиза, а на нове кредите у девизама плаћамо високу камату од четири-пет одсто. На другој страни, такође високо задужене Италија и Ирска, чланице ЕУ и „еврозоне” нове кредите добијају по камати мањој од два одсто.

Аутори часописа „Макроекономске анализе и трендови” Економског института указују да управљање државном касом и њеним текућим рачуном у наредним годинама неће бити лако.

– Платни биланс у наредним годинама постаје врло осетљив – упозорава уредник МАТ-а Стојан Стаменковић. – Ако се покрену инвестиције може се очекивати повећање увоза, а истовремено се не може са сигурношћу рачунати на очекивани раст извоза у неким носећим областима, као што је извоз бакра, челика и аутомобила. При том долазе критичне године за отплату у којима доспевају „евробондови”, односно кредити узети у доларима од 2017. до 2021. Неизвесно је да ли ће бити раста страних инвестиција јер се са сигурношћу не зна какви ће бити услови кредитирања у годинама које долазе.

За разлику од Француза, премијер Србије Александар Вучић и његови министри се и даље праве Енглези. Овде нико не размишља о ванредном економском стању. Додуше, нема се ни времена за то. Има пречих послова

Председник Француске Франсоа Оланд је прошле недеље увео ванредно економско стање и у годишњем обраћању пословним лидерима представио низ мера за бржи опоравак и смањење хроничне незапослености. За разлику од Француза, премијер Србије Александар Вучић и његови министри се и даље праве Енглези.

Овде нико не размишља о ванредном економском стању. Додуше, нема се ни времена за то. Има пречих послова, јер је пала одлука да се иде на ванредне парламентарне изборе. Искрено, ако баш нешто већ мора да буде ванредно, а нико од званичника не мисли да је зрело за ванредно економско стање, онда боље и ванредни избори, него право ванредно стање. Мада има и оних који мисле да је Србија већ две и по деценије, са мањим прекидима, у својеврсном ванредном стању. Па онда није било ни потребе за некаквим ванредним економским стањем.

Српски премијер и чланови његовог кабинета очито не мисле да је наша земља суочена са бар делом проблема који оптерећују посрнулу економију Француске, у којој је, ако неко не зна, ванредно стање уведено због стопе незапослености нешто веће од 10 одсто и уз бруто домаћи производ од тричавих 42.500 долара по становнику! Хм, па зар у Србији званична стопа незапослености није 16,7 одсто, а БДП по глави тек нешто већи од 5.000 долара? И ко је ту онда у горој позицији? 

Ах, да, заборавих да је то код нас сасвим редовно стање. Ма какви редовно, то је супер стање, јер је 2012. стопа незапослености била чак 23,9 одсто, а БДП по становнику за 270 евра мањи него сада. Мада је тешко објаснити како је коалиција напредњака и социјалиста успела да за четири године смањи стопу незапослености за чак 7,2 процентна поена, а да у исто време БДП повећа за килавих 0,6 одсто. Нешто ту једноставно не штима. Или је одговор, ипак, логичан – они који су у међувремену партијски запослени ионако ништа не раде. 

„Осећање дубоке туге и жаљења изазивају и они, који свесно или несвесно, ових дана доприносе изливу нетрпељивости према српском народу, као и продубљивању јаза између Хрвата и Срба који су неминовно упућени једни на друге”, саопштио је митрополит загребачко-љубљански Порфирије.

Митрополит се, како наводи, „саопштењем за јавност огласио поводом медијских напада појединаца и удружења на Српску православну цркву, њено свештенство и верни народ у Хрватској”. У једном од тих недавних медијских напада, водитељ емисије „Марков трг” на загребачкој ТВ З1 Марко Јурич поручио је „драгим Загрепчанима који шећу Цветним тргом” у строгом центру хрватске престонице да се пазе „четничког викара” који у њој столује. Телевизија је добила тродневну забрану емитовања због говора мржње, а водитељ Јурич подршку више од 5.000 људи који су уз повике „За дом спремни” бранили његову „слободу говора” демонстрирајући у уторак централним улицама Загреба.

„Повод, али не мотив и узрок, за бруталне, последњих година незапамћене нападе и позиве на линч Српске православне цркве и српског народа у Хрватској, пронађен је у видео-снимку насталом пре више година, током моје посете верницима у Чикагу, где као гост нисам био у прилици да утичем на све околности. Због свих оних који су се на било који начин осетили погођеним или увређеним, нарочито после злоупотребе и манипулације садржајем тог снимка од неких медија, изражавам своје искрено и дубоко људско жаљење”, наводи у саопштењу митрополит Порфирије.

На снимку о коме говори, види се неколико свештених лица, међу којима је и митрополит Порфирије, како певају песму „Шта се оно на Динари сјаји (Ђујићева кокарда на глави)”. Хрватски медији „открили” су тај снимак у априлу прошле године. Митрополит је тада објашњавао да „смета радикалима у Србији и јастребовима из СПЦ” и да је очекивао дискредитацију пошто је осудио паљење хрватске заставе у Београду.

Српска православна црква данас слави дан свог утемељивача. Од половине 19. века Савиндан се слави као школска слава. Свети Сава је слављен и као заштитник заната.

У српским православним храмовима на данашњи дан се прославља спомен оснивача Српске православне цркве. Свети Сава је своју отаџбину препородио и просветио, био учитељ побожности и честитости.

Свети Сава је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко. Када се замонашио на Светој гори узео је име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.

Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, свети Сава је основао манастир Хиландар и изградио још 14 манастира, због чега је остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој гори. Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову.

Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији.

Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и исте године прослављан у Крагујевцу и Београду.

У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати.

Зачетник српске средњовековне књижевности

Свети Сава је написао манастирске типике - Карејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове, Законоправило, што је превод Јустинијанове Шесте новеле. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.

Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.

Побила се двојица сељака, Херцеговаца (Србин и Хрват, наравно), после жучне свађе око тога које писмо је боље и лепше: ћирилица или латиница. Било је то у другој половини 19. века, о чему су писале тадашње новине. Поента овог догађаја је у томе што се на суду испоставило да су обојица – неписмени.

Наравоученије би могло да буде да је дубински узрок сукоба заправо незнање, необразованост.

Да ли је?

Учени Хрвати, како смо могли видети у „Јутарњем листу” пре неки дан, не супротстављају латиницу и ћирилицу, већ, присвајају ћирилицу. То је, веле, хрватска ћирилица. Њом су „писани неки од најважнијих докумената хрватске историје”, што изгледа није знао Анте Павелић када ју је дошавши на власт одмах укинуо. Као што, у наше време, не знају ни разбијачи двојезичних табли у Вуковару. Потоњи тврде да то чине зато што је то писмо агресора на Вуковар. (Званично писмо ЈНА, на коју мисле, било је латиница.)

„Јасно је”, каже Жељко Јозић, директор Хрватског института за језик, „да су ћирилица и глагољица стара хрватска писма, а да су Хрвати били трописмена нација и писали глагољицом, ћирилицом и латиницом”. Очекујем да му се супротставе такође учене колеге које тврде да су Хрвати пореклом из Ирана, па би требало додати и персијско писмо пахлеви. Дакле, нису трописмена, већ четворописмена нација са тенденцијом даљњег откривања запретене прошлости.

Према тренутној анкети коју је регионална ТВ Н1 спровела на свом порталу већина испитаника изјаснила се за враћање ћирилице у хрватско школство. За то је и председник ХДЗ Томислав Карамарко, мада не и да буде обавезан предмет.

Узнемиравајуће промене на тржишту рада, укључујући све већи број робота и развој вештачке интелигенције, довешће до губитка од 5,1 милион радних места у наредних пет година у 15 водећих економија света, наведено је у објављеној анализи Светског економског форума (ВЕФ) у Давосу.

Према пројекцијама ВЕФ-а, који од данас до 23. јануара организује годишњи састанак у швајцарском зимском одмаралишту Давосу, могућ је укупан губитак од 7,1 милион радних места, што ће делимично бити неутралисано отварањем два милиона нових радних позиција, пренела је агенција Ројтерс.

Како наводи британска агенција, петнаест светских економија, обухваћених овим анкетом, чини скоро 65 одсто глобалне радне снаге.

У извештају ВЕФ-а, под називом „Будућност запошљавања”, указано је на изазове које намећу модерне технологије, с обзиром на чињеницу да аутоматизују све већи број људских послова и од њих праве вишак.

Губитак радних места ће, према извештају, уследити у готово свакој индустријској грани, при чему ће највећи губици вероватно бити регистровани у сектору здравствене заштите, после чега следе енергетски и финансијски сектор.

Жене ће, такође, бити највећи губитници, јер су њихови послови углавном у областима које су у паду, као што су продаја, канцеларијски и административни послови, наводи се у извештају.

Међународна организација рада (МОР), као део Уједињених нација, већ је прогнозирала скок глобалне незапослености за 11 милиона људи до 2020. године, подсетио је Ројтерс.

У Вишем суду у Београду настављено је суђење по тужби редитеља Емира Кустурице, који је двојицу новинара - Зорана Јанића и Мирослава Бојчића - тужио због текста "Новогодишња бајка за убице", објављеног на сајту Пешчаника 2011.

Кустурица се у њему доводи у везу са Веселином Вукотићем, ког аутори називају плаћеним убицом с међународне потернице, којег штити држава Србија.

Позивајући се на извор из Безбедносно-информативне агенције Јанић и Бојчић у "Новогодишњој бајци за убице" Кустурицу наводе као главног човека за везу Веселина Вукотића са Србијом, у време док се скривао у Шпанији и Француској:

"...Као нераздвојни пријатељи, били су на сталној телефонској вези, а редовно су се и виђали (ни један ни други нису то крили). По тврдњама појединих извора из редова Службе, Кустурица је обављао улогу курира између СДБ Србије (Станишића) и Вукотића, преносећи овоме поруке, а често и новац".

Уследила је тужба. Због, како у њој наводи Кустурица, повреде угледа и части и нанетог душевног бола. Аутори текста мисле, међутим, да се иза тога крије нешто друго.

"Да се застраше медији, да се предупреди свако будуће истраживачко новинарство, а пре свега је циљ да се открију извори", тврди аутор текста, новинар Зоран Јанић.

Још када је покретао тужбу, Кустурица је у изјави медијима рекао да то чини из радозналости, да би, каже, видео како неко може да поткрепи такве оптужбе и који су докази. На саслушању пред судом, крајем прошле године, негирао је везе са Вукотићем. 
"Могуће је да сам упознао Веселина Вукотића, али не својом вољом, јер са њим нисам ни пријатељ ни познаник", рекао тада Кустурица.