Хашки трибунал осудио је Радована Караџића, бившег председника Републике Српске, на 40 година затвора због геноцида у Сребреници и ратних злочина од 1992. до 1995. године у БиХ, као што су депортације, прогони и истребљења, за опсаду Сарајева и узимање талаца УН. То је првостепена пресуда, али не и коначна реч трибунала, јер ће и Караџић, који је затражио ослобађајућу пресуду и тужилаштво, које је предлагало казну доживотног затвора, моћи на њу да уложе жалбу.
Одлуком већа којем је председавао корејски судија О Гон Квон, Караџић ће остати у притвору Хашког трибунала.
У готово двочасовном образложењу пресуде, судија Квон је рекао да је веће утврдило да Караџић није крив једино за геноцид под тачком један оптужнице, која се односи на злочине у седам босанских општина, али да јесте крив по свих осталих десет тачака, међу којима је и геноцид у Сребреници.
Оптужени је, према оцени суда, кључни учесник у том злочиначком подухвату, заједно са командантом Војске РС Ратком Младићем, коме трибунал суди по истој оптужници, а учесници су и Момчило Крајишник, Биљана Плавшић, Никола Кољевић, Мићо Станишић, Жељко Ражнатовић Аркан и Војислав Шешељ.
Судија је прецизирао да су докази показали да је 5.115 муслимана убијено у догађајима који се стављају на терет Караџићу, док за један од више случајева убијања заробљеника његова одговорност није утврђена.
„Оптужени је био једина особа у Републици Српској која је имала моћ да спречи убијање муслиманских мушкараца. Уместо да интервенише, оптужени је наредио да муслимански заробљеници, који су тада држани у Братунцу, буду пребачени у Зворник и друга места, где су убијени”, рекао је судија у до последњег места испуњеној највећој судници трибунала.
Караџић је пресуду саслушао мирно, намрштеног израза лица, повремено благо климајући главом.
Веће је, према речима Квона, уверено да су убиства у Сребреници почињена у складу са систематским и организованим планом босанског руководства да се убију сви војно способни мушкарци и дечаци.
После низа напада бошњачких Срба на оближња села 1993. године, муслиманско становништво је побегло у Сребреницу, која је проглашена заштићеном зоном. У марту 1995. године Караџић је издао директиву Дринском корпусу да створи услове тоталне несигурности и немогућности даљег опстанка у Сребреници. Затим су уследиле рестрикције хуманитарне помоћи, што је погоршало ионако лоше животне услове.
Караџић је 9. јула наредио заузимање Сребренице, а крајем дана 11. јула град је пао у руке босанских Срба, чије су снаге позвале све да напусте град.
– Младић се окренуо према ТВ камерама и изјавио: „И напокон дошао је тренутак да се Турцима осветимо на овом простору”. Већина мушкараца кренула је пешице према Тузли док су жене, деца и старији мушкарци отишли на север, у базу УН у Поточаре. Тада је Младић позвао представнике Унпрофора и муслимана на састанак у хотелу „Фонтана”. На једном од њих је представнику муслимана рекао, цитирам: „Хоћу јасан став да ли желите да останете, опстанете или нестанете, у вашим рукама је судбина вашег народа не само на овом простору”, навео је судија Квон.
Током ноћи, обезбеђен је велики број аутобуса да следећег дана дође по цивиле у Братунац. На последњем састанку, казао је Квон, Младић је одавао утисак да ће бити поштована жеља муслимана и да ће мушкарци проћи кроз поступак провере.
– Али, састанак је био пуки параван којим је требало прикрити чињеница да већ постоји план да се из Сребренице уклоне муслимански цивили – закључио је Квон. Он је додао да је Караџић све време добијао информације и био упознат са ситуацијом на терену.
По оптужбама за злочине у Сарајеву, судија О Гон Квон је навео да веће сматра да је оптужени крив, јер је подржавао и одобравао гранатирање Сарајева и снајперске нападе на цивиле и да је то користио као вид терора и притиска на руководство босанских муслимана и међународну заједницу ради остварења својих политичких циљева.
Од краја маја 1992. до октобра 1995. године Сарајево је, казао је Квон, било изложено гранатирању и снајперском деловању снага босанских Срба, односно Сарајевско-романијског корпуса.
– Јединице су држале положаје на брдима око Сарајева, окруживши га и држећи под опсадом. Намерно су гађали цивиле док су ишли по воду, ходали по граду и користили јавни превоз. Пуцало се на децу док су се играла испред својих кућа, шетала са родитељима, возила бицикле и ишла у школу. У граду је рањено и убијено на хиљаде цивила – рекао је судија.
Веће је такође закључило да је Караџић крив за узимање особља Уједињених нација као талаца, јер је подстицао и одобравао њихову отмицу, због чега сноси појединачну командну одговорност. „Дана 26. маја, после удара НАТО на Пале, снаге босанских Срба су заточиле припаднике Унпрофора на различитим локацијама које су биле мете ваздушних удара. Претили су им да ће их убити ако НАТО настави да бомбардује српске положаје”, рекао је судија.
Веће је, нагласио је Квон, приликом одмеравања казне имало у виду посебну тежину кривичних дела за која је утврдило да је оптужени одговоран. То су, указао је, најтежа кривична дела у међународном праву и укључују истребљење као злочин против човечности и геноцид.
Кад је реч о олакшавајућим околностима, оптужени је изнео доказе у вези са договором са Ричардом Холбруком, према коме се повукао са јавних и страначких функција што је подразумевало, по његовом мишљењу, да неће бити кривично гоњен пред овим судом. Веће сматра да одлука оптуженог из јула 1996. године, без обзира на разлоге због којих је донета, представља олакшавајућу околност. Веће је узело у обзир и аргументе оптуженог, изражавање жаљења, добро владање у притворској јединици и приватне околности.
– Молим вас, устаните – обратио се судија Караџићу, пре него што је саопштио одлуку о казни.
– Из разлога сажето изнетих у току овог заседања, пошто је саслушало све доказе тужбе и одбране, веће је утврдило да ви, Радоване Караџићу, нисте криви по тачки један за геноцид, а да сте криви по тачки два за геноцид, као и за прогон, истребљење, убиство као злочин против човечности, убиство као кршење закона и обичаја ратовања, депортације, нехумана дела, ширење терора, противправни напади на цивиле и узимање талаца. Веће вас осуђује на јединствену казну од 40 година затвора. Изволите сести – саопштио је судија.
Оптужени је, наставио је Квон, у притвору од 21. јула 2008. године и има право да му се то време урачуна у издржавање казне. Тиме је седница завршена и судско веће је напустило судницу. Караџић је још неко време остао у разговору са правним саветником Питером Робинсоном.
Николић: Пресуда не сме утицати на судбину Републике Српске
Председник Србије Томислав Николић изјавио је да пресуда Караџићу не сме да утиче на судбину Републике Српске и позвао све политичке представнике српског народа у Босни и Херцеговини да се боре за РС и свој народ.
– Србија ће у потпуности извршавати обавезе и користити своја права конституисана Дејтонским споразумом, посебно право да подржава Републику Српску и помогне јој да опстане – рекао је Николић, а наводи се у саопштењу Прес службе.
Председник Србије је казао да ова пресуда не може и не сме да утиче на судбину Републике Српске.
– Позивам све политичке представнике српског народа у Босни и Херцеговини, посебно у Републици Српској, да се заједничким ставом боре за своју републику и свој народ, чија судбина, овом пресудом може да буде доведена у питање – навео је Николић.
Танјуг
Соња Караџић: РС није геноцидна творевина
Кћерка Радована Караџића Соња Караџић-Јовичевић изјавила је да је Караџићева одбрана успешно доказала да Република Српска није геноцидна творевина.
– Прво полувреме је завршено, видели смо како. Република Српска дефинитивно није геноцидна творевина и то је највеће достигнуће одбране Радована Караџића у овој фази – рекла је она за телевизију БН. Она је нагласила да би због тога РС требало активно да учествује у жалбеном поступку.
– Не желим у овом тренутку да улазим у политичко образложење у ком је надробљено све и свашта што је срамота за ово судско веће, али желим да кажем да је јасно да правди још није дозвољено да врати повез на очи након две године силовања у Хашком трибуналу – рекла је Соња Караџић-Јовичевић.
Бан: Историјски дан за међународну кривичну правду
Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун поздравио је пресуду Радовану Караџићу као „историјски дан за међународну кривичну правду”. „Ова пресуда шаље снажан сигнал онима који су на положају да ће бити сматрани одговорним за своје акције и показује да бегунци не могу измаћи колективној решености међународне заједнице да обезбеди њихово суочавање са правдом у складу са законом”, навео је Бан у саопштењу.
РЕАГОВАЊА
Тужилаштво Хашког трибунала поздравило је пресуду претресног већа, а главни тужилац Серж Брамерц изјавио је да је правда задовољена.
– Ми смо задовољни да је претресно веће прихватило велики број доказа који су нам без сумње указали на личну одговорност Караџића за широк спектар злочина. Ово укључује злочине почињене у свим општинама у Босни и Херцеговини, као и током опсаде Сарајева и геноцид у Сребреници – наводи се у саопштењу тужилаштва после изрицања пресуде.
„Амнести интернешенел” сматра пресуду Радовану Караџићу „крупним кораком ка правди за жртве оружаног сукоба у Босни и Херцеговини”.
– Ова пресуда је потврдила командну одговорност Радована Караџића за најтеже кршење међународног права на европском тлу после Другог светског рата – рекао је Џон Далхаусен, директор „Амнести интернешенела” за Европу и централну Азију.
Председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић изјавио је да је пресуда делимична сатисфакција за породице жртава и нада да ће се са српског народа скинути терет колективне кривице. ЛДП је увек, поручио је, радио само на томе да се индивидуализује кривица за злочине и тако скине одговорност са целог народа.
Координаторка Рекома Наташа Кандић сматра да је пресуда Караџићу од 40 година праведна и за жртве али и за оптуженог. Она је оценила да је Караџић кажњен за дела за која је знао да су се догађала.
Ванредна седница владе Србије, чија ће једина тема бити пресуда Радовану Караџићу, биће одржана сутра, сазнаје Танјуг у влади
Амбасада САД је у саопштењу поводом пресуде Караџићу написала да пресуду трибунала сматрају „важним кораком ка утврђивању одговорности појединаца за страшне патње грађана Босне и Херцеговине”.
Председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права Мехо Омеровић изјавио је да је пресуда Караџићу очекивана и да представља само мали део задовољења правде. Наводећи да је осуђен човек који је био на најодговорнијој функцији и који је био упућен у све активности током рата, Омеровић је у изјави достављеној медијима оценио да је то и „осуда политике злочина и раздвајања народа која је, на жалост, успела и која је спроведена”.
– Рат, његови циљеви и последице још свима служе као покривач када треба избећи одговоре на питања о крађи и корупцији, о очајној економској ситуацији, великом броју социјално угрожених и незапослених. Од данас више ништа неће бити исто. Од данас имамо и званичне чињенице које је суд утврдио – рекао је Омеровић.
Питер Робинсон, један од чланова Правног тима саветника Радована Караџића, најавио је жалбу на пресуду Хашког трибунала, пренеле су стране агенције. Робинсон је рекао новинарима да је Караџић био запрепашћен што је проглашен кривим за организовање српских злочина широм БиХ током рата од 1992. до 1995. године.
Танјуг
Ауторска права Радио Оаза 2026