Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године један је од највећих злочина немачке војске током Другог светског рата. У акцији одмазде у једном дану, за само седам сати, Немци су убили неколико хиљада мушкараца, жена и деце. Повод за стрељање били су немачки губици 16. октобра 1941. године, када је у борби са партизанима и четницима у околини Крагујевца погинуло десет и рањено 26 немачких војника.

После 75 година од овог злочина „Пошта Србије” је на дан страдања пустила у оптицај марку „Сећање на жртве Другог светског рата – Крагујевац 1941. година”. За мотив је изабран „Споменик бола и пркоса” (Анте Гржетић, 1959), док је мотив на вињети и коверти „Споменик стрељаним ђацима и професорима” (Миодраг Живковић, 1963). У позадини марке и коверте приказан је текст Обзнане, којом је немачка месна команда Крагујевца објавила стрељање становника Крагујевца октобра 1941. године. Стручну сарадњу пружила је Јелена Давидовић, музејски саветник Спомен-парка Крагујевачки октобар, а графичка обрада је дело Надежде Скочајић, креатора марака.

Номинална вредност марке је 23 динара и штампана је техником вишебојног офсета у Заводу за израду новчаница у тиражу од 25.000 у табачићима од по осам комада са вињетом у средини.

Одмазда немачких снага почела је 19. октобра у селима Маршићу, Мечковцу (Илићеву) и Грошници; за сваког убијеног немачког војника стрељано је 100, а за сваког рањеног 50 талаца. Према досадашњим подацима тога дана је стрељано 415 људи, а 21 особа је успела да преживи.

Већ 20. октобра је више хиљада грађана Крагујевца ухапшено и затворено у топовске шупе на периферији града; међу њима и више стотина ђака крагујевачких средњих школа. Увече, око 18 сати, изведена је на стрељање група од 123 људи, затвореника из крагујевачког затвора, комуниста, националиста и Јевреја. Био је ово само увод у трагедију која ће почети 21. октобра у седам сати ујутро. Из топовских шупа куљале су реке људи које су Немци одводили на стрељање. До два сата поподне све је било готово. У долинама Ердоглијског и Сушичког потока лежало је убијено неколико хиљада људи, међу којима око 300 крагујевачких младића и ђака средњих школа и 23 детета, узраста од 12 до 15 година, махом Рома, чистача ципела.

Вишедеценијским истраживањем овог злочина у Музеју 21. октобар сакупљени су подаци за 2.264 стрељана лица и 31 преживелог. Мајор Паул Кениг, који је руководио стрељањем, надмашио је у суровости и чудовишну наредбу генерала Франца Бемеа – 100 за једног, према којој је за губитке које су имали требало да стреља 2.300 људи. Он је у три дана извео на стрељање 2.854 особе. Игром судбине 62 особе су преживеле. После рата простор на коме је извршено стрељање претворен је у меморијални комплекс посвећен жртвама, а 1976. подигнут је и музеј. Споменик стрељаним ученицима и професорима постао је симбол крагујевачке трагедије и града Крагујевца.

Р. С., Политика