Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Дешавања

Страница: 1 ... 88 89 90 91 92 ... 103

Спомен-плоча писцу и сликару Моми Капору откривена је данас на кући у којој је становао, у Небојшиној улици у Београду. Постављање спомен-плоче део је фестивала "Момин круг", који је у част уметника организовала фондација која носи његово име.
"Момин круг" започет је јуче код скулптуре "Дафне" на Ади Циганлији, а данас су Капорови пријатељи, поштаваоци и новинари након откривање спомен плоче кренули у обилазак места у Београду које је уметник волео. Спомен-плочу открили су председница Задужбине "Момо Капор" Љиљана Капор и председник општине Врачар Бранимир Кузмановић. Љиљана Капор захвалила је општини Врачар и навела да је Момо са девет година дошао у Београд, а да је последњих 15 година живео у кући на Неимару.
"Не постоји нико ко је боље писао, лепше цртао и више волео Београд од Моме Капора", рекла је списатељица Мирјана Бобић Мојсиловић.
Председник општине Врачар Бранимир Кузмановић оценио је да је "Момин круг" од изузетног значаја за град, јер подсећа на однос и љубав коју је Капор гајио према Београду.
"Фестивал 'Момин круг' нас сваке године подсети на шарм, умеће, таленат и наклоност Моме Капора према Београду и Београђанима", рекао је Кузмановић. Према његовим речима, Момо Капор је један од симбола града.

Наставак...

У новом роману Вука Драшковића „Тамо далеко“, у издању „Лагуне“ кроз животну судбину главног јунака Видана Максимовића и његове снове огледа се судбина српског народа 20. вијека, од Првог светског рата до бомбардовања НАТО пакта 1999. године.
Драшковић каже да му је било тешко и болно да напише овај роман, а целу историју српског народа сажео је на 160 страна књиге. Сматра да је проживљена стварност невероватнија од сваке фантастике.
„Кад помислим шта смо све доживели и шта све памтимо, то је највеће сновиђење и кошмар. Ништа страшније није могло да се доживи“, наводи Драшковић.
Писац оцењује да „ваљак смрти“ какав је прешао пеко српског народа у 20 веку није прешао преко ни једног другог народ у Европи. Пад Берлинског зида и крах комунизма Срби нису разумели, а резултат је дошао кроз трагичну цену те стратегије где се тренутно налазимо.
Драшковић сматра да је све оно што је српска војска добила почетком 20. века на његовом крају изгубљено. Посебно тешко пада губитак Косова и Метохије које политичари настоје да претворе у победу.
„Онда су се ухватили за игубљено Косово које више није у Србији и закукали да нам је то што смо изгублили и што немамо заправо све што имамо. Страшно!“, каже Драшковић.

Наставак...

Аустријски Стандард детаљно је описао последње догађаје у Вуковару, закључивши у једном дијелу чланка да су Хрвати уствари и даље ментално у рату.
Аустријски Стандард последњих је дана детаљно пратио догађања у Вуковару у којима "стотине људи протестује против табли на ћирилици за српску мањину". Наглашава се став опозиције у Хрватској којој је први аргумент против ћирилице рат 1991. године када је Вуковар био под окупацијом Србије. Аустријски медиј примећује да се протести догађају у време када је раздобље рата, али и "хладног мира" иза Србије и Хрватске, и да долази у време када ове две земље воде "активну политику помирења".
У коментару Аделхајд Велфла наглашава се да део Хрвата у Вуковару верује да ћирилица уствари представља претњу Хрватској и су уверени да су праву, јер су "бранили Вуковар".
"Они су и даље ментално у рату. И вероватно ће у томе и даље да остану. Али, није проблем у томе што ратни ветерани и чланови породица жртава ратних злочина имају проблема са сећањем него је проблем што политичке елите немају конзенсус да се та сећања одвоје од људских права и да се политика идентитета и права мањина не сме више водити преко разграничења против Срба", наводи се у коментару.

Наставак...

Непозната слика, акт "Купачица", дело Саве Шумановића, које се од 1927. године налази у музеју "Ежен Буден" у Француској, откривена је после 85 година.
Наша јавност сада може да види ово уметничко дело, које је француска влада највероватније откупила на Јесењем салону 1926. и проследила је музеју у Онфлеру, преноси "Политика".
Причу о открићу "Купачице" и фотографије те слике проследио је Галерији слика "Сава Шумановић", стални сарадник галерије из Француске Вукадин Милашиновић.
"Политика" наводи и да сазнање да се у музеју "Ежена Будена" у Онфлеру још од 1927. године налази једна Шумановићева слика представља веома значајно откриће за нашу националну историју уметности.
Досадашња сазнања о животу и раду у Паризу једног од најзначајнијих српских уметника прве половине двадесетог века, почивала су на штурој причи о откупу једне слике са Јесењег салона 1926. године и аутобиографског текста који је уметник написао као предговор каталога своје последње самосталне изложбе у Београду 1939, подсећа београдски лист.
Танјуг

Када кажемо смена полова, да, мислимо управо на то: северни ће постати јужни и обратно. Према НАСА-иним подацима северни је већ променио поларитет док јужни касни. Неке интернет странице најавиле су да би ова смена могла да изазвове катаклизмичне појаве на Земљи. Међутим, стручњаци тврде да она неће имати озбиљнијих последица осим што ће свемирско време постати мало турбулентније.
Имамо среће што се полови мењају на Сунцу, ко зна шта би било да се мењају на Земљи
Ова смена полова дешава се на отприлике сваких 11 година на врхунцу циклуса Сунчевих активности. Она не изазива повећање броја или снаге Сунчевих зрака, короналних избачаја масе или олуја.
Из наше перспективе последице ће бити благе и углавном повољне, а не катастрофичне. На пример, неки медији су најавили да би смена могла негативно да утиче на климу и појача интензитет опасних космичких зрака.
Стручњаци напротив тврде да ће она повећати деформацију тзв. струјне површине која се протеже од Сунчевог екватора према споља у свемир што ће имати благотворан утицај. Ова струјна површина настаје индукцијом струје коју ствара ротација Сунчевог магнетног поља.

Наставак...

Амерички "Њујоркер" објавио причу о животу и каријери Новака Ђоковића на девет страна. Спортиста, забављач, хуманитарац, патриота и породичан човек, најпозантији Србин на свету - човек који никога не оставља равнодушним.
Амерички часопис "Њујоркер" Ђоковића описује као забавног момка који има "шашав смисао за хумор". Пре неколико година био је познат по имитацијама - Рафаела Надала, како намешта свој шортс, Роџера Федерера, како се шепури по основној линији. Прошле године, на егзибицији у Братислави, напунио је мајицу пешкирима и направио замишљену сукњу, алудирајући на Серену Вилијамс.
Говори течно пет језика. Недавно је, после меча, из торбе извадио афро-перику и плесао уз "Гет Луцкy". Верује 100 посто у животну филозофију - "Привлачиш ствари онако како размишљаш. Ти си онакав какве су ти мисли".
Новак је најбољи тенисер света већ 85 недеља. Осим Вимблдона, освојио је још 36 АТП титула, укључујући три Аустралијен опена заредом и један Ју-Ес опен. У 2011. години постигао је нешто што многи сматрају најбољом сезоном у историји тениса, забележивши 70 победа у 76 мечева. Забележио је 41 победу у низу. Није поражен пре полуфинала на гренд слемовима у последње три године.

Новак је тенисом почео да се бави случајно. Отац је био скијаш, породица је спортски настројена, али рекет није био део њиховог репертоара, нарочито не у Србији, где доминирају колективни спортови. Из неког разлога, влада је одлучила да изгради спортски комплекс на Копаонику, где су Новакови родитељи држали ресторан. Новак је често обилазио тениски комплекс, док га Јелена Генчић није позвала да се прикључи њеној клиници.
"Златни дечко", "највећи таленат после Монике", само су неке од реченица које је Јелена Генчић изговорила о Новаку, после само неколико дана тренирања. Касније, Генчићева је постала Новаков ментор, охрабрујући га да чита поезију и слуша класичну музику.
Када је имао шест година, Новак је рекао својим родитељима да му је циљ да једнога дана буде најбољи тенисер на свету. Када је имао 11 година, НАТО је почео бомбардовање Србије. Током 78 дана, Ђоковић је тренирао тенис, играјући на окрњеним теренима без мреже. "Често смо одлазили на бомбардована места, мислећи ако су бомбардовали јуче, вероватно неће данас", написао је у својим мемоарима Ђоковић.
У годинама после рата, породица се борила да помогне Новакове амбиције. "Живели смо као подстанари 17 година, станодавци су нас избацили из стана. Породица је разматрала да се пресели у Немачку или Британију. Ипак, одлучили смо да останемо са нашим народом", изјавио је Срђан Ђоковић, Новаков отац.
Ипак, како би се тениски развијао, Ђоковић је морао да напусти земљу, па је на наговор Јелене Генчић, породица продала злато и узела паре на позајмицу од зеленаша, како би Новак отишао на тениску академију у Минхен.

Наставак...

Председник Владе Ивица Дачић уручио је пасоше Србије талентованим спортистима из Републике Српске, који ће на основу Споразума о специјалним и паралелним везама и могућности двојног држављанства стећи право да на спортским такмичењима наступају за Србију. Ово је још једна потврда специјалних веза и односа Србије и Републике Српске и у складу је са спровођењем споразума о двојном држављанству, истакли су председници влада Србије и Републике Српске Ивица Дачић и Жељка Цвијановић на заједничкој конференцији за новинаре после уручења пасоша.
Пасоше је добило осморо спортиста: кик боксер Денис Марјановић, кајакаш Дарко Савић, атлетичарка Биљана Цвијановић, Марија Китић (стрељаштво), стонотенисерка Миљана Антонић, теквондисткиња Маја Стојковић, џудисткиња Александра Самарџић и боксер Сандро Полетан. Пасоши ће накнадно бити уручени скијашици Жани Новаковић и рукометашу Велибору Мањићу који нису могли доћи због обавеза на такмичењима.
Дачић је том приликом изјавио да је ствар личног опредељења спортиста за коју ће репрезентацију наступати, али да суштина није у томе. Желимо да Србија и Република Српска имају што ближу сарадњу и то ће се наставити и после реконструкције Владе, рекао је премијер, најавивши да ће се следећа заједничка седница две владе одржати најесен у Србији.

Наставак...

Србија је добила новог спортског хероја. Са, за нашу атлетику рекордних, 48 секунди и пет стотинки Емир Бекрић је освојио бронзану медаљу у трци на 400 метара са препонама на Светском првенству у Русији, али и срца земљака, који до чудесне московске ноћи нису знали и(ли) довољно марили за двадесетдвогодишњег Београђанина челичне воље, разоружавајућег осмеха, заразног оптимизма и атипичне спортске пожртвованости.
Није Емирко Свемирко, како му његови најближи пријатељи одувек тепају, а аферама и разноразним полусветом опседнути медији сада нападно ласкају, само тих пола и кусур минута крчио пут у историју домаће и континенталне "краљице спортова". То је почео пре тачно 13 година, када је као једини Европљанин и белац у узбудљивој трци на стадиону Лужњики са старијом сестром Сеном ушао у свет овог базичног спорта. И запао за око својој атлетској мајци Мири Стојановић, која је у талентованом одбојкашу и џудисти, тркачу на дуге стазе, скакачу у даљ и вис "намирисала" препонаша о којем бруји атлетска планета. Као и њен штићеник, тиха, скромна, необично обична и атлетици слепо одана тренерска легенда АК Нови Београд дуго и истрајно је правила владара тартан стаза.

Наставак...

Канада је сигурно била другачија пре 50 година. Стогодишњица државе се приближавала, нова национална застава је била у пројекту, а новчаница од једног долара је и даље билау оптицају.
Да ли се време променило? Да ли нас сећање добро служи? Да ли су оне страшне приче о времену истина?
Климатске промене су врућа тема (намерна игра речи). Само изговарање речи "климатске промене" или "глобално загревање" су готово сигурни, да се искажу чврсти ставови, а можда чак и политичка дебата. Постоје многе прогнозе широм света о будућности климе на земљи, са радовима врхунских светских научника - климатолога који раде са несавршеним изворима података и са много претпоставки, али сви они често указује да се у нашој будућности очекује топлије време.
Међутим, овај чланак има фокус на нечему другом. Одговори на које се овде гледа само су у прошлост, и остају у нашем дворишту. Питање је: Да ли се у Канади клима већ променила?
Прецизније, да ли су канадски велики градови видели промену у својим временским трендовима од 1960? Хајде да сузите наше истраживање на само четири највећа града Канаде: Торонто, Монтреал, Ванкувер и Калгари...
Цео текст са више информација, упоредних графикона ОВДЕ
Rob Davis, Meteorologist

Богдан Букумирић, дечак који је преживео осам метака и линчовање разуларених Албанаца у центру Пећи. Неко је у мене крвнички пуцао док нисам као покошен пао
- Хладна је Бистрица, Богдане, боље ти сачекај још који дан...
Очи четрнаестогодишњака се растужише. Отац то примети, па му рече:
- Добро, иди, Богдане, али немој дуго да будеш у води!
- Био је то последњи трептај мог дечаштва и безбрижности. Сат даље од тих очевих речи, моје детињство је нестало. Када сам следећи пут из сна отворио очи, и даље сам имао 14 година, али онај дечак у мени је нестао. Заменио га је забринути, тужни, неснађени одрастао човек.
Богдан Букумирић је био једна од мета лудачких рафала албанских теорориста. Жртва истих оних рафала испаљених у децу која су се у свом родном Гораждевцу код Пећи купала на Бистрици. Меци су били кобни по његове другове Ивана Јововића и Панта Дакића. Богдан, иако осам пута погођен, чудом је преживео. Међутим, време није зацелило ране...
Споро са Богданових усана излазе речи. Он заусти, па одустане. Реч па уздахне. Ипак, миц по миц, полако смо се враћали на тај крвави 13. август 2003. године. У Гораждевац.

Наставак...
Страница: 1 ... 88 89 90 91 92 ... 103