Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Дешавања

Страница: 1 ... 88 89 90 91 92 ... 105

Некада изузетно популаран, а сада скоро и заборављен, програм за пуштање музике „Винамп“ се гаси. Сајт и сервис за развијање нових верзија од 20. децембра више неће радити, а компјутерски носталгичари ће дотад моћи да скину последњу верзију.
После више од 15 година, чувени програм Винамп одлази у историју. Објављено је да ће сајт и сервис за скидање нових верзија бити угашени 20. децембра.
Подсећања ради, Винамп је осмишљен и званично објављен 1997. године, а неколико година после тога био је убедљиво најпопуларнији програм за пуштање музике.
Нажалост, 1999. године купила га је компанија „АОЛ“ за 80 милиона долара, одкад почиње лагани, али сигурни пад.
Не прилагођавајући се нових трендовима, посебно када су у питању верзије за паметне телефоне, Винамп је последњих година код већине љубитеља музике изашао из употребе. Иако су 2010. и 2011. године избачене верзије за „Андроид“ и „Мек“ било је то прекасно.

Наставак...

Председник Србије Томислав Николић позвао је данас, поводом Дана Српске академије науке и уметности /САНУ/, академике и научну заједницу да снагом научне истине докажу да су Србија и српски народ жртве, а не кривци у ратовима.
Николић је у поруци, коју је прочитао његов саветник Оливер Антић, упозорио на опасност да српски народ буде оптужен "на правди Бога" и на тенденцију појединих моћних држава и организација, да се кроз идеју помирења народа окриви само једна нација и скине одговорност за злочине њих самих.
"Не сме са се дозволи помирење преко неистина, путем нечасних намера", навео је Николић у поруци, додајући да помирење међу народима треба да се оствари прихватањем националних разлика, културом и образовањем и историјским књигама у помирљивом духу. Он истиче да по ко зна који пут постоје поједини покушаји у свету да српски народ буде приказан као узрок недаћа које су задесле друге народе и да се ревидра истина о Првом светском рату.
Николић је истакао да српски академци својим ауторитетом у свету могу да бране тезу да су корени рата много дубљи и да сежу и више од 120 година пре Сарајевског атентата 1914. године.
Николић је упозорио о да покушаји ревизије Првог светског рата представљају припрему за ревизију и Другог светског рата.

Наставак...

Ко је све и како черупао Србију последњих 13 година?
„Новости“ истражују: Паре нестајале кроз приватизације, „мувања“ са јавним набавкама, злоупотребу државних кредита, урушавање банака...
Пљачкашке приватизације, „мувања“ са јавним набакама, злоупотреба повољних државних кредита, пустошење робних резерви, урушавање банака, уништавање друштвених предузећа због атрактивних локација, утаја пореза... Списак начина на које је последњих деценија черупана Србија је подужи, а износи невероватни. Према проценама истражних органа, на овај или онај начин, земља је само у последњих 13 година ојађена за око 100 милијарди евра!
Ишло се од баналне крађе државне имовине, као што је сеча шуме, до намерног урушавања вредности фабрика и продаје у бесцење.
Отимање земље
- Држава је оштећена за милијарде евра само у приватизацијама пољопривредних комбината по Војводини. Ту су „Агрокомбинат“ у Суботици, „Зобнатица“, пољопривредна предузећа и задруге у Фекетићу, Ловћенцу, Кикинди, Оџацима, Раткову, Милетићеву, Брестовцу, Змајеву, Бачком Добром Пољу, Тителу, „Агрорума“... Агенција за приватизацију је одредила да предмет продаје не сме да буде пољопривредно земљиште, али је у неким комбинатима, после смишљених стечаја, земља пребацивана на приватна лица - каже наш извор близак истражним органима.

Наставак...

Анализом медијa истраживачи из Беча откривају два дуговечна мита - са једне стране стоји аустријски "Рим", са друге српски "Пијемонт", а у средини неколико ратова. Простор комуникације две земље је до те мере био митолошки изрован да су Аустрија и Србија увек бирале сукоб, а не сарадњу, каже један од аутора студије.
Већ годину дана мали тим истраживача бечког Института за дунавски простор и централну Европу ради на пројекту студије "Аустријски и српски митови 1914-2014". Књига под тим насловом појавиће се тек на јесен идуће године. Налази студије су стога још обавијени "тајном", али су њени аутори - Силвија Нађиван, Волфганг Пенсолд и Ева Тамара Тиц пристали да за РТС открију неке детаље.
Свако ко је очекивао на десетине категоријално обрађених митова који последњих сто година имају медијску промоцију кружећи по аустријском и српском јавном и политичком простору, биће разочаран: Реч је о само два мита. Само два, али зато дуговечна, жилава и отпорна - са једне стране аустријски мит који се ослања на политичку традицију Светог римског царства немачког народа, а са друге српски мит националног уједињења који вуче корене из романтизма 19. века.
Укратко, са једне стране стоји аустријски "Рим", са друге српски "Пијемонт", а у средини неколико ратова.

Наставак...

Нека Бранка Прпа припреми свој стомак за „Равну гору”
Баш као госпођа Прпа о мојој серији, на сличан начин је поводом романа „Нож” Вука Драшковића 1982. на партијским пленумима говорио народни херој Владо Шегрт: „Ја ту књигу нијесам читао, али тражим да се она забрани.”
Да се не ради о тексту који је објавила „Политика” не бих реаговао. Тим пре што ми не пада на памет да оспоравам право било коме, публици, гледаоцима, стручној јавности  – да коментаришу, куде, да замерају, критикују, анализирају, па и да ако смо заслужили –  хвале серију „Равна гора” чији сам аутор. Без обзира на то што у тексту под називом „Почеле полемике о серији Равна гора”, којије објављен 11. новембра у „Политици”, превладавају похвале изречене од највећег живог српског драмског писца академика Душана Ковачевића и највећег живог српског песника академика Матије Бећковића, због којих бихморао бити спокојан и задовољан – ипак, морам да се огласим. То чиним и у име преко 200 мојих колега глумаца и преко 500 филмских радника, аутора, сарадника и страдалника који су последње две године под немогућим условима и у огромној финансијској оскудици – изгарали радећи ТВ серију „Равна гора”, како би била најбоља, како би личила на светску продукцију. Макар толико – да не допустим да неко блати и скрнави огроман напор и најбоље намере – а да притоме, како сам каже – није видео ни делић „Равне горе”.   

Наставак...

Наша земља као победник дочекала дугоочекивано примирје Првог светског рата 1918. године. Олако и на брзину жртвовани српски интереси. Жртве међу српским војницима, које су падале од "братске ватре", заташкане
У железничком вагону у Компијењу, код Париза, 11. новембра 1918. Немачка је капитулирала и потписала примирје са силама Антанте. На Западу се од 1919. овај датум обележава као "Дан сећања", а Србија га од прошле године слави као државни празник "Дан примирја".
Српска застава враћена је међу победничке у железнички вагон у Компијењу тек 2009. јер државе Антанте нису дозвољавале да се ту истакне југословенска, а нарочито не комунистичка застава са петокраком, пошто су победници у Великом рату били Срби. Међутим, показало се да је и мир био погубан за Србију која је у тадашњем ратном вихору изгубила око 26 одсто становништва. Изгубила је половину радно способних мушкараца. А, од 707.000 мобилисаних војника вратило око 160.000. Од тифуса који је харао оболело је око милион становника и највећи број је умро.
Последњим погинулим војником у Великом рату на Западу се сматра канадски редов Џорџ Лоренс Прајс, кога је немачки снајпериста устрелио два минута пре опште обуставе ватре. Али жртве међу српским војницима падале су и после 11. новембра упркос потписаном примирју. Наиме, Мађарска је водила рат још два дана покушавајући да окупира Војводину и Барању. Српски 45-дневни јуриш од Солунског фронта до Београда се наставио јер су народна већа са бивших аустроугарских територија очајнички позивала у помоћ.

Наставак...

Двојица високих званичника Демократске партије Косова Хашима Тачија и још пет бивших припадника ОВК оптужени су због ратних злочина почињених у логору Ликовац 1998. године, потврдио је Еулекс.
Бивши главни командант ОВК и амбасадор Косова у Албанији Сулејман Селими, познат и по ратном надимку Султан и Сами Љуштаку, ратни командант Дренице и градоначелник Србице, оптужени су да су током 1998. године починили ратне злочине у том логору.
Еулексов тужилац Маурицио Салустро је Љуштакуа, Сабита Геција и Сахита Јашарија оптужио за убиство, док су Селими, Хисни Тачи, Зећир и Јахир Демаку оптужени за мучење затвореника у логору Ликовац.
Према документима из ранијих фаза истраге, логор Ликовац је био "под контролом" Сулејмана Селимија, који је учествовао у мучењу и премлаћивању неколико албанских цивила.
Бивши главнокомандујући ОВК Сулејман Селими сумњичи се за ратне злочине против цивилног становништва. Селими, који је на функцији косовског амбасадора у Тирани био од 2009. до 2011.године, био је раније командант косовских безбједносних снага, а прије тога је био високо позициониран у косовском заштитном корпусу, насталом по распуштању ОВК 1999.године.

Наставак...

Парадоксално, али већима српских листа које су се учествовале на локалним косовским изборима жели да, ако освоји општинску власт, буде у заједници српских општина, мада мало ко од њихових челних људи зна тачно о чему се ради.
Међу малобројним обавештенијим политичарима је носилац Грађанске иницијативе „Српска“ Владета Костић, мада ни он не зна докле се стигло са статутом будуће заједнице српских општина на КиМ. Ова документ, према званичној верзији, припрема управљачки тим за заједницу који је именовала Влада Србије.
- Заједница српских општина је институција која треба да се формира од 10 локаних самоуправа са већинским српским становништвом на КиМ. Она ће бити дефинисана уставним законом који ће донети Скупштина Србије и законима који важе на Косову. Заједницу општина треба да признају не само Београд и Приштина, него и међународна заједница - објашњава за Данас Владета Костић.
Према његовим речима, сарадња у будућој заједници општина зависиће од будућих одборника и српских листа које буду освојиле власт у локалним самоуправама. Он у тој заједници пре свега види све оне „који желе да раде у интересу Србије, јер је заједица општина једина институција која може Србима да помогне да преживе на КиМ“.

Наставак...

Без узимања у обзир ове слике све актуелне полемике и анализе о почетку Првог светског рата више се не могу сматрати потпуним, каже Небојша Грујичић, уредник недељника „Време”
Вођа Трећег рајха Адолф Хитлер, у друштву двојице официра, посматра мермерну таблу на којој је урезан ћирилични натпис: „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу на Видов-дан 15. (28.) јуна 1914”.
Неко би у први мах посумњао да је реч о фотомонтажи направљеној у јеку актуелних полемика око узрока Првог светског рата, уочи стогодишњице сукоба који је променио свет. Уосталом, зар је могуће да се после толико деценија појави важан тренутак историје замрзнут у времену, када смо убеђени да су нам све важне фотографије из тог периода одавно познате?
Могуће је. Редакција недељника „Време” направила је спектакуларан успех проналажењем ове фотографије чија је аутентичност потврђена. Снимљена је 20. априла 1941. године, на Хитлеров 52. рођендан, у командном возу који се у том тренутку налазио у Штајерској, у Аустрији, недалеко од у Априлском рату тек поражене Краљевине Југославије. Спомен-плоча скинута је три дана раније, приликом уласка немачких трупа у Сарајево, одакле је однета фиреру и предата као рођендански поклон. Пратећи текст у „Времену”, крцат чињеницама, написао је Мухарем Баздуљ, који је на овом подухвату радио заједно са Небојшом Грујичићем, уредником културе у овом недељнику.

Наставак...

Српски језик је данас на читавом штокавском подручју изложен тоталној деструкцији, уз помоћ свих могућих псеудонационалних и псеудонаучних критеријума, међу којима је најпогубнија теорија о двоазбучности, оценила је лингвиста Мирјана Влаисављевић. Она је рекла да водећи лингвисти у српској псеудонационалној филологији, под плаштом обновљене србистике, чине све да одраде оно што "није могла да одради сербо-кроатистика за 150 година".
Она је истакла да се уз помоћ теорије о двоазбучности инсистира на равноправности ћирилице и латинице, што представља глупост, јер је, како истиче, у ћирилици сачуван српски генетски код.
Према њеним речима, платформу обновљене србистике су наметнули неименовани политички центри.
"Ако кажем да је самопроглашени вођа србистике Милош Ковачевић добио награду енглеске и америчке владе и проглашен интелектуалцем 21. века, то значи да је он своје знање о језику ставио у службу немилосрдног атлантизма којем је једини циљ уништити српство и православље на Балкану", нагласила је Влаисављевићева.
Она је додала да је други водећи србиста, Радмило Маројевић, у публикацији "Слово о српском језику" инсистирао на очувању догмата о двоазбучности, а тиме и "недирнутој величини Вука Караџића, који је учинио све да одради аустрофилски програм за јужнословенске просторе".

Наставак...
Страница: 1 ... 88 89 90 91 92 ... 105