Дешавања

Чланови куршумлијског удружења „Коста Пећанац” које се бави неговањем и очувањем српске традиције и сродно удружење „Кајмакчалан” из Београда боравили су недељу дана у Македонији, где су на 2.521 метар надморске висине, на Кајмакчалану, чистили и сређивали запуштена српска гробља погинулих војника у Првом светском рату. Иако нема званичних података колико тачно има гробаља, Миле Копривица, председник куршумлијског удружења и један од иницијатора акције, тврди да су српска гробља на Кајмакчалану расута на преко 90 локација, а да се на овом простору још увек могу пронаћи неоткривени гробови зарасли у трње и коров.

- Гробови су зарасли у траву, често су прекривени шибљем, а неретко су и потпуно урушени - започиње причу Копривица, који је и сам потомак славних предака. У прилог тој чињеници наглашава да је на највећем гробљу настрадалих Срба у селу Скочивир пронашао претка Тодора Р. Копривицу пореклом из села Вукојевац у куршумлијској општини. 

Више пута годишње теоретичари завере "предвиђају" смак света, а све су чешћа веровања да ће Земљи пресудити планета Нибиру која ће нас ударити 24. септембра, тачније у недељу.

Поводом тога, морала је да се огласи и НАСА званичним саопштењем у којем објашњава (још једном) да планета Икџ или Нибиру не постоји и самим тим не представља опасност по Земљу.

"Велики број људи наводно предвиђа да ће се 24. септембра догодити судар Земље и извесне планете Нибиру. Та планета не постоји, самим тим не може ни да удару у Земљу. У питању су интернет завере и преваре за које не постоји чињенична основа. Да таква планета постоји и да заиста хрли ка Земљи, била би примећена пре више од деценије и до сада би већ била видљива голим оком на небу. Нема доказа, ни научне основе за ова тврђења", наводи НАСА.

Иначе, планета Нибиру је већ неколико пута требало да „удари" у Земљу - од 2003. до 2012. њен удар је најављиван неколико пута, а ово није први пут да је НАСА морала да реагује по овом питању.

Агенције

Легендарни тренер Душан Ивковић опростио се вечерас у Пиреју од кошарке у друштву највећих звезда европске кошарке.

У дворани „Мира и пријатељства” одиграна је хуманитарна утакмица између Олимпијакоса и тима „Дудиних звезда”.

За тим који је Ивковић предводио са клупе играли су Милош Теодосић, Никос Зизис, Стефан Марковић, Богдан Богдановић, Костас Слукас, Чеди Осман, Никола Калинић, Перо Антић, Дарио Шарић, Виктор Хријапа, Кајл Хајнс, Бобан Марјановић и Томас Ертел.

Утакмици су присуствовале и легенде европске кошарке Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић, Жарко Паспаљ, Теодорос Папалукас, Драган Тарлаћ, Јури Здовц, Дражен Далипагић, Зоран Чутура, Ненад Крстић, Дино Рађа, Милан Томић...

Поред терена били су и Новак Ђоковић, Жељко Обрадовић, Димитрис Итудис, Дејан Томашевић, Мирослав Берић... 
Публика у хали је великим аплаузом поздравила легендарног Дуду када је изашао на терен. Стао је на центар, а врло брзо су му се придружили Панајотис Фасулас и Василис Спанулис који су на терен изнели два највећа клупска трофеја које је Ивковић освојио - пехаре Евролиге из 1997. и 2012.

На међународном салону аутомобила у Франкфурту произвођачи су представили возила с ниском емисијом и технолошке стратегије за које се надају да ће им донети профит наредних година када се очекују дубинске промене у ауто индустрији.

Немачки Фолксваген изложио је ревидирану верзију свог електричног теренског возила „ID Crozz” пошто је саопштио да ће до 2030. године понудити електричне или хибридне верзије свих својих 300 модела и да ће до 2025. године понудити 80 нових електричних аутомобила. Компанија планира да уложи 20 милијарди евра у унапређење постројења, изградњу две нове платформе за електрична возила и за обуку радника.

Фолксваген је навео да би, зависно од развоја на тржишту, у 2025. години могао да прода три милиона чисто електричних возила. Дајмлеров „Мерцедес-бенц” представио је данас у Франкфурту електрично возило у оквиру свог бренда „ЕQА”, са два електрична мотора који могу да постижу различите перформансе током вожње, зависно од начина вожње који возач изабере.

Легедна домаће кинематографије Љубиша Самарџић  преминуо је у петак у 81. години живота.

Љубиша Самарџић потиче из рударске породице. Живот га није мазио, а талентовани глумац, који је освојио срца телевизисјке публике бројним улогама, корачао је уздигнуте главе чак и у њатежим моментима.

"Ја сам у ствари човек из рударске породице, који сматра да је тај рударски хлеб заиста тежак. Знам да сам као дете упамтио нешто веома значајно, а то је поштовање човека по сваку цену и пожртвовање за свакога. Увек сам у игру уносио срце и искреност, желећи по сваку цену да ми се то врати. На срећу, та моја искреност је била пресудна да имам велики, огроман кредибилитет аутора и код колега", говори познати уметник. 

Ипак најтежи животни ударац доживео је када је остао без сина Драгана, који је преминуо у 34. години од леукемије. Због губитка сина његов живот је изгубио смисао на тренутак, међутим уз помоћ супруге Мире која га је подигла са дна, успео је да се избори и крене даље.

"Од кад смо формирали породичну продукцију пре двадесет и кусур година, наш Гага је обављао веома деликатне продукционе послове. После његовог одласка продукција је остала без главе. Мајка у прво време није могла ништа да ради, јер је његов одлазак требало издржати. Када је Гага одлазио, мислио сам да нећу моћи да издржим и да ће ми ускоро доћи крај, али ме је Мира тргнула и натерала да радим јер ћу у томе, како је рекла, наћи смисао опстанка.

Упркос томе што је најплаћенији српски фудбалер, репрезентативац и играч „Манчестер jунајтеда“, Немања Матић не заборавља родни крај и село Врело код Уба. Помогао је у обнови цркве, школе, изградњи фудбалског стадиона, а мештанима плаћа и дугове. Међутим, о томе не жели да прича а, како кажу мештани, љути се и када они о томе говоре.

У Врелу код Уба, прича о селу почиње и завршава се, о њиховом миљенику, великом добротвору и добром комшији – светској фудбалској звезди Немањи Матићу. За мештане Врела, Немања, као и да није отишао у иностранство и постао тако славан.

„Дође ту, вози бицикл. Јавља се свима. Никад није прошао да се не јави и мом унуку. Њему свира, јавља се, дечко је баш на свом месту“, каже Милета Милосављевић из Врела код Уба.

Виолета Јаковљевић каже и да долази у школу. „Долази редовно у школу да обиђе децу, да се игра са њимa“, рекла је Виолета.

Поштујући Немањину скромност, мештани Врела не желе пуно да причају о свему што је учинио, али ипак поносно показују на радове у црквеној порти и на црквеном торњу, који се реконструише захваљујући познатом фудбалеру.

Србија је у међународним арбитражама последњих година изгубила више од 130 милиона долара, показује рачуница „Политике”. После одлуке Међународног арбитражног суда у Женеви према којој наша држава грчком „Митилинеосу” мора да плати 40 милиона долара, недвосмислено се намеће закључак да наша земља лако губи арбитраже.

Последња у низу, која ових дана стиже на наплату, заправо је епилог уговора који је РТБ „Бор” потписао још 1998. године, за време власти Слободана Милошевића, а који није испоштован.

У случају Милан Панић против „Галенике”, држава је такође извукла дебљи крај и компанији ИЦН плаћена је одштета од 28 милиона долара.

...таксиста Гујону дао 20 евра „за браћу”

Да се добро добрим враћа уверио се и најпознатији француски хуманитарац, Арно Гујон, који већ 13 година помаже Србима у енклавама на Косову и својим делима инспирише друге.

Један од оних који су препознали његов рад био је и београдски таксиста, који Гујону у среду није наплатио вожњу и још му је дао 20 евра, што га је, како каже изненадило и показало да хуманост у Србији и даље постоји.

„Пријатно сам се изненадио када сам ушао у такси. Таксиста ме је препознао и онда смо разговарали о КиМ. Рекао ми је да је пореклом из Пријепоља, али да је већ био пар пута на Косову и Метохији, где је обишао српске светиње и села. На крају вожње када сам извадио новчаницу да му платим, он ми каже: Не, не, не долази у обзир и онда је извадио 20 евра и дао ми их је рекавши „за нашу браћу доле”, препричава Гујон несвакидашњи гест.

Нешто слично се, каже, догодило и када је водио децу из енклава на КиМ на море, када му је пришла једна Српкиња из Канаде и дала 100 евра да малишанима купи сладолед.

„Има много хуманих људи и драго ми је што сам то илустровао и показао да хуманост и даље постоји и да је она много присутна у Србији”, каже Гујон сложивши се са констатацијом да се ланац хуманости и доброте може покренути личним примером.

По трпељивости Срби нису најгори већ први међу народима. То је документовано пошто је Непрофитна међународна организација „Проџект имплицит”, у сарадњи са чувеним и најстаријим америчким универзитетом Харвард из савезне државе Масачусетс између 2002. и 2015. године спровела истраживање о расизму у Европи, анкетирајући чак 288.076 белаца са Старог континента.

И, ових дана саопштила: „Резултатима се понајвише могу похвалити Исланд и Србија”.

Вест је, због своје доброте, прошла некако мимо великих звона, а да је рђава дигла би се, јамачно, општа галама са јадиковкама у закључку.

- За попустљивост и трпељивост нашег народа, што се данас назива толеранцијом, знало се и пре истраживања. Али, да би остварила своје циљеве, НАТО империја је Србе прогласила шовинистичким лудацима, спремним да побију све око себе. Толики холивудски филмови су тобож доказ за ову тезу империје која се, на Балкану, ослања на кобајаги толерантне Хрвате и Албанце. Империји су, у ружењу Срба, највише помагали домаћи НВО јуришници и јуришнице. Али, Срби су у врху толерантних народа Европе. Важно је да ту истину чувамо, и да народ настави путем Светог Саве, путем хришћанског родољубља, које је увек и истинско човекољубље - каже за „Политику” др Владимир Димитријевић, професор у чачанској Гимназији, књижевник и православни мислилац.

Став је поткрепио низом навода, почев од Николаја Велимировића.

"Знате за ИСИС који уништава културну баштину. Али да ли знате да се ово дешава у Европи?" 

Овако почиње трејлер за филм Бориса Малагурског "Косово: Моменат у цивилизацији" који говори о УНЕСКО-вој баштини у Србији, али и податку да је од 1999. године до данас преко 150 српских манастира и цркава уништено од рукеу албанских екстремиста. 

Актери филма тврде да је сврха овог уништавања да се избрише траг српске етничке заједнице на Косову, а аутор филма каже да је сама најава филма изазвала буру у албанским медијима, који ову вест преносе као ударну.

"Иако филм још није готов, одјеци већ превазилазе моја очекивања. Албански портали панично преносе вест да "Србија пореди Косово са ИСИС-ом", због мог поређења уништавања наших цркава и манастира на Косовуи Метохији са својевременим уништавањем светске културне баштине у Палмири од стране ИСИС-а.