Од 1983. године у Србији се казаљке на часовницима померају за један сат унапред у марту, да би се затим на јесен вратиле уназад. Ипак, такву одлуку је донело мање од 40 одсто држава, а многе за тим немају ни потребу, објављено је на сајту РТС-а у тексту о историјату летњег рачунања времена. За рано устајање, између осталих, залагао се и Британац Вилијам Вилит (1856–1915), градитељ и љубитељ голфа и боравка у природи.
"Једно летње јутро 1905, док је уживао у јутарњем јахању пред доручак, схватио је да јако мало људи ужива у, како је сматрао, најлепшем делу летњег дана и тако је добио идеју да би померање казаљке сата унапред омогућило свима да уживају у сјајним и прелепим јутрима. Сем тога, вечерње шетње (и остали послови) вршиле би се задана", наводи се у тексту "Кратка историја Летњег рачунања времена" на порталу Астрономија. Годину дана после Вилитове смрти, усред Првог светског рата, његова идеја је реализована.
Главни разлог била је уштеда енергетских ресурса, како би могли да се користе за потребе ратовања. У Европи тај потез прва је повукла Немачка 30. априла, а месец дана касније Велика Британија и многе друге земље. Наредне, 1917. године, и Русија је померила казаљке, а САД 1918.
Фармерски лоби је убрзо после рата издејствовао да се укине летње рачунање времена у САД, а председник Вудро Вилсон је поручио да се земља после "ратног" поново враћа "божјем времену".
У СССР-у је летње рачунање времена уведено 1981. године. Та пракса је, ипак, трајала „само” 30 година, јер је 2011. Русија престала да користи сезонско време. У Западној Европи седамдесетих година постало је уобичајено да се прелази на летње рачунање времена, а 1996. проширило се на целу ЕУ, која је 2002. увела и прецизну процедуру.
Казаљке су се у Србији у почетку померале крајем марта, а на старо враћале у септембру. Како би ускладила своје законодавство са прописима Уније, и наша земља је почела последње недеље октобра да се враћа на тзв. зимско рачунање времена - тако ћемо у недељу спавати сат времена дуже, наводи РТС.
Седамдесетак посланика Европског парламента је пре неколико дана предложило да се промена времена укине јер уместо да донесе уштеде и помогне људима у функционисању има штетне ефектe.
Осим негативног утицаја на људски биоритам, померање казаљки на сату, истичу европосланици, доводи и до већег броја саобраћајних несрећа, више поремећаја у породицама, као и пада продуктивности на радном месту. Иако је један од основних циљева померања казаљки био уштеда енергије, тај циљ, показала су истраживања, никада није испуњен.
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026