Џошуа Бентон, који води Ниеманову новинарску лабораторију на Универзитету Харвард, рекао је за BBC, да су Фејсбук и Гугл заједно одговорни за око 80 одсто спољног саобраћаја са сајтова новинских организација, па су издавачи у праву што су забринути.

Међутим, он је такође рекао да Фејсбук има своје бриге.

"Они су у тешком положају јер корисници Фејсбука више воле постове од својих пријатеља и породице, али у исто време Фејсбук постаје апсолутно критичан извор саобраћаја за новинске организације, а Фејсбуком посао је да продаје огласе. Фејсбук је случајно постао главни дистрибутер вести на планети Земљи“, рекао је Бентон за BBC. 
Гуардиан: Класична игра Фејсбука

Ипак, први резулати су запањујући. Филип Струхарик, новинар словачког листа Денник Н., рекао је да је "промет" на страницама на Фејсбуку пао, у просеку, за 60 до 80 одсто. У тексту који је пренео и Гуардиан, Струхарик каже да шездесет највећих словачких медијских страница има 4 пута мање интеракција (лајкова, коментара, акција) него пре теста. Изгледа да је ефекат у Гватемали и Камбоџи исти, додао је Струхарик.

„Ово је највећи пад који смо икада видели. Фејсбук тестира радикално другачије садржај у шест земаља него у остатку света. У главним вестима сада су само пријатељи и спонзорисане поруке. Они који желе да виде своје постове на Фејсбук регуларној страници – морају да плате“, наводи словачки новинар и додаје да је „промет“ на неким страницама, само у првих неколико дана од увођења теста, пао за две трећине у односу на период пре.

Мати Литунен, виши истраживачки аналитичар Ендерс Аналисис, рекао је за Гуардиан  да су нова правила "класична Фејсбук игра“ прво је омогућио велики досег једног типа садржаја, а онда је рекао да корисници морају да плате за то.

Литтунен је рекао да су многи "премиум" издавачи подржали сувише снажно ослањање на друштвене медије. Ипак, каже да ће нове медијске компаније, које се ослањају на друштвене медије да дођу до промета и прихода, бити изразито рањене, можда и фатално.

Утицај на слободу медија

Нова правила коментарисао је и „Wired“, амерички магазин који се бави утицајем нових технологија на културу, политику и економију објавио текст под називом „Стварно лоша идеја Фејсбука да сакрије новинарство из вести“. За овај магазин говорио је Дзејн Сингер, професор новинарских иновација са „Сити јуниверзити“ из Лондона.

„Ово (нова правила фејсбука) је озбиљно лоша вест за мање новинске организације које нађу читаоце преко Фејсбука, али не могу себи приуштити да се оглашавају, као већи брендови. То ће их учинити практично невидљивим“, рекао је Сингер за „Wired“. 

Посебно узнемирава, пише „Wired“, избор Фејсбукових земаља за тестирање овог експеримента. Камбоџа се налази на дну Светског индекса слободе медија, а влада држи веома блиске везе са водећом медијском организацијом. У јулу 2016. године, Кем Леи, политички коментатор и вокални критичар владе, убијен је средином дана у кафићу у главном граду Пном Пену. Шри Ланка, Боливија и Гватемала су такође рангирани у доњој половини ранг листе слободе штампе.

„Много доброг новинарства обављају мање гладне организације“, каже Сингер. „Померајући своју политику тако да само странице које могу платити испред читалаца, Фејсбук ће подривати мање, независне организације. У Великој Британији би сличан потез био у рукама наших највећих медијских брендова. Изгледа да би то помогло организацијама попут Даили Маил-а које имају велико праћење.“

У блогу који брани експеримент, Адам Моссери, шеф вести за Фејсбук, објаснио је да је експеримент дизајниран тако да разради оно што људи желе да виде у својим изворима. "Циљ овог теста је да схвати да ли људи више воле да имају засебна места за лични и јавни садржај. Чућемо шта људи говоре о искуству да разумеју да ли је то идеја вредна даљег развоја ", написао је он.

Али Фејсбук је, пише новинар „Wired“, много више од места где људи одлазе да виде своје ангажоване фотографије од својих пријатеља.

„То је место где је 45 одсто Американаца прецизно добило барем неке наше вести. И у прошлости, Фејсбук је био сретан да промовише идеје онога ко је платио - без питања. Раније ове године признао је да су агенције које су подржале руске агенције вероватно потрошиле 100.000 долара на огласе на Фејсбуку. Ту су промовисане странице које имају поларизирајуће ставове о имиграцији, расама и геј правима. У септембру, истраживање ПроПублица открило је да оглашивачи на Фејсбуку омогућавају циљање корисника кроз антисемитске категорије огласа као што су Јеврејски хватачи“, наводи се у тексту.

"Било би грозно за демократију, ако би једини људи који су могли да пренесу своју поруку, били они који воде рат", додао је Сингер.

ДанасМарија Јанковић, Данас