„Како биткоин постаје све популарнији, захтеви за енергијом драматично повећавају. То значи да за две деценије само коришћење ове криптовалуте не рачунајући друге факторе може подићи температуру на Земљи у просеку за два степена”, опомиње овај истраживач. Поједини критичари, како пише „Форбс”, сумњају у овакву апокалиптичну рачуницу, јер је по њима тешко израчунати потрошњу енергије, пошто је мрежа „рударења” за биткоином дисперзована. Међутим, портал „Дигикономист”, који прати индекс потрошње енергије биткоина, показује да је достигао невероватних 73,12 терават-сати (један терават-сат има десет милиона мегават-сати). О коликој потрошњи електричне енергије је реч сликовито говори податак да „рудари” биткоина широм света потроше струје више него годишње једна Чешка (67,3 терават-сата) или Аустрија (72 терават-сата). Када је у питању поређење са Србијом (32,2 терават-сата), где такође има „биткоин рудара”, то је више него двоструко.

Али осим „рударења” и трговање криптовалутама троши пуно струје. Према последњим подацима, само једна биткоин трансакција „кошта” чак 819 киловат-сати електричне енергије.

Камило Мора не искључује могућност да ћемо у блиској будућности овладати технологијом која ће производити електричну енергију без емисије штетних гасова, али додаје да се ипак не треба коцкати с планетом. Према предвиђању Међународне енергетске агенције, између 55 и 65 одсто струје до 2040. године и даље ће долазити из фосилних горива – угља, гаса и нафте.

Трговање криптовалутама је прошле године изазвало праву хистерију широм света, налик „тулипоманији” када су Холанђани у 17. веку полудели за лалама које су стигле из Средње Азије, што је довело до вртоглавог раста цена луковица. Само један биткоин је прошле године достизао цену до 12.000 долара, а у априлу 2010. могао се купити за 0,003 америчка долара. У међувремену је цена биткоина пала и сада износи око 6.300 долара.

Али, како трговање криптовалутама троши толико електричне енергије?

Ова најпопуларнија криптовалута нема централну банку, реч је заправо о децентрализованој мрежи. Куповине биткоина генеришу огромне блокове података на рачунарској мрежи. То се може упоредити с неким компјутерским фолдером који у себи садржи компликовани математички проблем као кључ за откривање шифре. Биткоин рудар мора да поседује моћан процесор који је неопходан да софтверски открије ту шифру и тако верификује биткоин. Суштина је да цео тај компликовани рачунарски процес који се одвија преко интернета заправо троши незамисливе количине енергије. Портал „Дигикономист” процењује да ће ове године „рудари” у потрази за биткоином потрошити 3,67 милијарди долара на струју. А та количина електричне енергије била би довољна за снабдевање више од 6,7 милиона америчких домаћинстава.

Миленко Пешић, Политика