Оклевање је злочин пред револуцијом, рекао је Владимир Иљич Лењин, уочи преврата 1917. године. Иако је актуелна Четврта индустријска револуција сасвим другачија од поменуте бољшевичке, ни она не трпи премишљање и неодлучност. Ко јој се не придружи, нестаће са тржишне мапе света.
Да би се Србија укрцала на воз технолошке будућности, знане и као Индустрија 4.0, нужно је да наша предузећа дигитално трансформишу сва подручја свог пословања: пројектовање, производњу, маркетинг, управљање, продају.
Фирме које прате иновације имају креативне руководеће тимове, модерну, аутоматизовану производњу, надограђену палетом корисних апликација намењених потенцијалним купцима - могу да у возу Четврте индустријске револуције рачунају на место у купеу прве класе. Остали ће се, у најбољем случају, борити за стајање на једној нози у ходнику.
Истраживање које је у јуну ове године спровела Привредна комора Србије показало је да 60 одсто малих и средњих предузећа нема планове за дигиталну трансформацију, и не схватају због чега би тако нешто било корисно. А таква предузећа чине 99 одсто српске привреде. Зато се посегло за „апостолским” методом ширења учења: уз помоћ експерата Аустријске привредне коморе, у ПКС-у је организована обука за дигиталне консултанте. Њих двадесет двоје, који су добили сертификате крајем септембра, помагаће малим и средњим предузећима широм Србије у дигиталној трансформацији пословања. При том, копи-пејст није применљив: свако мора да полазној платформи удахне властиту креативност и оригиналност.
Важно упориште прегнућа названог Нова индустријализација Србије јесте и Машински факултет у Београду, неформални академски штаб покрета дигитализације у Србији. На Машинцу се последње три године одржава Технолошки самит САД-ЕУ-Јапан-Аустралија, чији је циљ да истражи потенцијалну улогу наше земље у новом светском индустријском поретку. У фокусу овогодишњег самита баш су била мала и средња предузећа. И није све остало на тродневном скупу у престоници. Примерено методологији ширења „револуционарног врења”, кренули су у теренски рад. Тако је средином прошле седмице у Горњем Милановцу одржан панел на тему Нова индустријализација Србије, једанаести у низу таквих скупова. Домаћин је била компанија „Металац”, један од националних лидера дигитализације, а осим представника академске заједнице, Привредне коморе, Министарства привреде, на панелу су били и челни људи фирми из Београда, Крагујевца, Ужица, Ниша, Пожеге...
- Ово је покушај да „вирус” ширимо на милион адреса, док не направимо систем за примену индустрије 4.0 - рекао је на отварању скупа проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета. Управо ће се на тој тачки и преломити судбина Четврте индустријске револуције у Србији – „партизанска” дигитализација, разуђена попут изолованих острва, мора да прерасте у покрет. Да се и медијски и институционално осветле и афирмишу примери добре праксе, да се њихови пелцери примене у предузећима где ће традиционална организација производње у блиској будућности постати јалова. Или, како је то на скупу у Горњем Милановцу ефектно сажео др Драган Ђуричин, професор Економског факултета: „Иновирај, аутоматизуј, дигитализуј, повежи се или – нестани!”
Када је реч о повезивању, на скупу у „Металцу” се чуло да на путовање возом Индустрије 4.0 привреда не може кренути без академске заједнице и државе. Трећи путник већ пословично касни на перон. Мада охрабрује што је ово прва револуција у историји Србије којој се држава не супротставља. Штавише, подржава „превратничке идеје”, барем декларативно. Али, јасне индустријске политике још нема.
Катарина Обрадовић Јовановић, помоћница министра привреде за сектор малих и средњих предузећа и предузетништва, каже да се држава определила за стратегију паметне специјализације. То значи да ће бити дефинисане области за које се процени да имају највећи потенцијал да подстакну економски развој и да се онда у те области усмере средства за истраживање и иновације.
- Не можемо да механички купимо идеје из других земаља, по систему „видела жаба да се коњи поткивају”. Хајде да кроз дијалог с привредом дефинишемо области у којима можемо да се такмичимо са светом, шта суштински можемо да досегнемо или себи прилагодимо - рекла је помоћница министра привреде.
Одабир ће нам „олакшати” Европска унија, јер је наша обавеза у оквиру преговарачког поглавља 20 да индустријску политику синхронизујемо с ЕУ. Тек када своја хтења ускладимо с потребама Уније, отвориће нам врата фондова.
А да би све речено било могуће, осим новца, потребни су и стручњаци. Не само врхунски школовани, већ и креативни. И вољни да раде у својој земљи. Јер, људи су ти који стварају технологију.
Дарко Пејовић, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026