Дешавања

Снимак пуцњаве америчких трупа на цивиле у Ираку, катастрофални услови у затвору у Гвантанаму и мејлови из кабинета Хилари Клинтон који су утицали на изборе у САД - ово су нека од највећих светских открића које је последњих година објавио Викиликс.

У Србији и другим земљама Балкана, Џулијан Асанж је синоним и за друге откривене дипломатске афере - више од 800 њих.

Како су западне силе тражиле независност Косова од Русије, да ли је Влада Србије скривала ратног злочинца и како је СПЦ требало да приближи Србију Европи – ово су само неке од најбитнијих открића Викиликса о Србији.

1. Дипломатија - лоби за независно Косово и Србију ближе ЕУ

„Оно што је извесно јесте да Русима не сме бити дозвољено да верују да ће претња ветом деловати јер би они то искористили.“

Ово је само једна од дипломатских депеши о Србији и независности Косова, коју је 2010. године објавио Викиликс.

У питању је депеша америчког амбасадора у Француској Крега Стејплтона, написана 12. децембра 2006. године, а односи се на детаље о томе како су западне силе свим дипломатским средствима покушавале да издејствују независност Косова и за то добију подршку Русије.

Саветник француског председника је тада говорио и о плановима Француске да убеди ЕУ да Србији понуди ССП без обзира на неиспуњену обавезу пуне сарадње са Хашким трибуналом, додајући да се брине због експлицитне претње тадашњег руског председника Владимира Путина да ће уложити вето на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација о Косову и Метохији.

Високо у Јуничким планинама, на око 1.000 метара надморске висине и око 30 километара од Ђаковице, налазила се караула „Кошаре”. Око 500 метара изнад ње била је југословенско-албанска граница. Сама зграда карауле изграђена је седамдесетих година 20. века, када и друге карауле на тој граници. Уочи почетка НАТО агресије у њој је боравило око 130 војника, младића на одслужењу војног рока, осим командира и његовог заменика, који су били подофицири.

На данашњи дан пре двадесет година почела је битка на Кошарама, која ће постати савремени еп о патриотизму, храбрости и одлучности у одбрани земље. У тој борби погинуло је 108 војника из више јединица тадашње Војске Југославије. Али, шта се у ствари дешавало на Кошарама?

Укратко, пошто се испоставило да ВЈ неће бити уништена под налетима авијације НАТО-а за неколико дана, а ни снаге ОВК које су се налазиле на Космету неће успети да потисну војску и полицију Србије, покренута је офанзива, може се рећи и копнена интервенција, коју су подржали војска Албаније, добровољци и ангажовани плаћеници, сви под окриљем НАТО-а.

Националне организације Срба из региона затражиле су данас активнији однос матице Србије и њених инситуција према Србим у региону, а којих је, према проценама између три и четири милиона заједно са онима који живе у Републици Српској.

Канада се у просеку загрева два пута брже од остатка света, показао је нови научни извештај. Извештај канадске владе о клими упозорио је и да су промене већ очигледне у многим деловима земље и да се предвиђа њихово интензивирање, наводи BBC.

Овај датум се често назива и светским даном шале, иако га ниједна држава није уврстила у календар празника

Први април је остварио оно о чему је Осми март одувек сањао - да не буде једнодневни, већ целогодишњи „празник”. 

Србија се већ дужи период суочава са озбиљним демографским проблемима, а трошкови одласка младих коштају државу и до 1,2 милијарде евра годишње, показало је истраживање "Трошкови емиграције младих из Србије", које је спровео Институт за развој и иновације (ИРИ), уз подршку Вестминстер фондације за демократију. У истраживању, које је представљено у Београду на скупу о емиграцијама младих и утицају актуелног емиграционог тренда на привреду Србије, наводи се да се најдиректнији трошкови одласка младих огледају у губитку уложених средстава у образовање.

Да ли је путујућа изложба Историјског музеја Србије са поклон сликама Биљане Вилимон и Владимира Величковића и музејском документацијом о НАТО агресији на СР Југославију, чији је међународни живот започео 23. марта у Српском културном центру у Паризу, привремено „скинута“ да се војни аташеи држава које су бомбардовале Србију и Црну Гору не би непријатно осећали на скупу о овом догађају?

Службеница Српског културног центра Наташа Пејин, захваљујући којој је овај скандал доспео у јавност, директор Историјског музеја Србије Душица Бојић и сликар Владимир Величковић немају дилеме да је реч о неочекиваном и срамном догађају, док директор Центра Радослав Лале Павловић у изјави за Данас тврди да „изложба није скинута и да се налази у приземљу и галерији првог спрата Центра“.

Такође се не зна ни ко је одговоран за ово привремено склањање изложбе која је, како се прича, јуче враћена на место. Незванично се помиње Амбасада Србије у Француској, која „случај“ пребацује на Министарство спољних послова, које до закључења овог издања нашег листа није одговорило на „Данасова“ питања. 
О догађајима у Српском културном центру у Паризу јавност је сазнала преко друштвених мрежа, захваљујући Наташи Пејин, која је обнародовала да је 26. марта “ зидове галерије Културног центра Србије затекла празне - Изложба „Србија 1999. - 20 година после - Док су падале бомбе“, Биљане Вилимон и Владе Величковића, била је склоњена, платна Биљане Вилимон уролована, документарне фотографије које су део изложбе такође, док је слика Владе Величковића остала у приземљу галерије“. 

Двадесет година од НАТО интервенције на тадашњу СРЈ и 11 година од једнострано проглашене косовске независности, којом управљају бивши припадници ОВК, Косово није постало држава онаквом каквом су је замишљали они који су похитали да је признају попут Париза, Берлина и Вашингтона, пише француски магазин "Фигаро".

Грчки капетан Маринос Рицудис, који је 1999. године одбио да бомбардује Србију, добио је мурал са својим ликом на Дорћолу.

Иља Аризанов, Зоран Радосављевић и Слободан Перић су пилоти који су 24. и 26. марта 1999. бранили небо над Југославијом. Њихове приче документовала је Слађана Зарић у филму "Нико није рекао нећу". Ниједан од ових пилота "мигова 29" више није међу живима.