Према истраживању, трошкови средњошколског образовања које је трајало четири године и окончано 2018. године износили су око 21.000 евра по ученику, а трошкови осмогодишњег основног образовања око 13.500 евра по ученику.

Подаци показују да је у школовање грађанина Србије од предшколског узраста, преко основне и четворогодишње средње до краја академских студија које су у просеку трајале пет година и окончане су 2018. године, било уложено око 34.000 евра по ученику.

На основу расположивих информација, долази се до грубе цифре од око 55.000 евра просечног трошка укупног школовања једног доктора, саопштено је из Медија центра Београд.

Када се помножи са бројем људи који одлази, трошкови варирају од 0,3 до 1,2 милијарде евра у једној години, што за Србију представља велики губитак.

"Поређења ради укупан извоз информационо-комуникационих услуга у 2018. години износио је 1,1 милијарду евра, док се извоз целокупног сектора пољопривреде у родним годинама креће око 900 милиона евра", наводи се у истраживању.

Добијени резулатати показују да је директно и индиректно, услед немогућности да се годишњи одлив становништва спречи њиховим запошљавањем, генерисан годишњи губитак од око 2,1 одсто БДП-а из 2018. године.

Услед емиграције младих људи, економија и целокупно друштво се, осим са негативним ефектима, суочавају и са позитивним.

На страни позитивних ефеката емиграционог тока, најзначајнији бенефит јесу дознаке, јер према висини учешћа дознака из иностранства у БДП-у, Србија се налази у самом врху европских земаља, тачније уз Албанију, на првом месту, са учешћем између пет и шест одсто БДП-а.

Ова средства, оцењује се у истраживању, имају важну улогу у националној економији, али као генератор будућег развоја или додатног раста моћи ће да се посматрају тек када инвестициона компонента буде била знатно јача.

У извештају се напомиње да не постоји ниједна организација у земљи, нити у иностранству која има прецизну евиденцију о мигрантима из Србије, те да се не може са сигурношћу говорити о старосној или образовној структури миграната.

У извештају о међународним миграцијама ОЕЦД процењује се да је из Србије од 2012. до 2016. године отишло око 245.000 људи.

Ово значи да је, према проценама ове организације, из Србије у земље чланице ОЕЦД у просеку годишње емигрирало око 49.000 људи, што обухвата и такозване привремене миграције.

Срна