У ери друштвених мрежа и експанзије лажних вести, укинуто је двадесетчетворочасовно ограничење дозволе за пецање лаковерних на мамац лажних вести.

Ипак, први априлски дан сачувао је важну привилегију - само тада су забава и смех примарни циљ подвала, смицалица и обмана. И само тог дана су творци дезинформација дужни да признају превару.

О томе када је и зашто овај обичај укотвљен баш на 1. април, постоје различите теорије. Неки му приписују библијско порекло, други га повезују са древним цивилизацијама. Трећи сматрају да је у питању рецидив епохе пре увођења грегоријанског календара 1582. У то доба, већи део Европе празновао је Благовести као почетак нове године, а светковина би потрајала све до 1. априла. Према тој теорији, они који су прихватили нови календар тог дана су збијали шале на рачун поклоника старог рачунања времена.

И без чврстих историјских корена, крошња првог априла прекрила је читаву планету. Овај датум се често назива и светским даном шале, иако га ниједна држава није уврстила у календар празника.

Обичаји се разликују од земље до земље, али и од региона до региона. У Француској и на француским говорним подручјима у Швајцарској и Канади, као и у деловима Италије и Белгије, штос је да се некоме неопажено на леђа прикачи папир сa нацртаном рибом.

У фламанском делу Белгије, деца се труде да на превару закључају родитеље или наставнике, који ослобођење морају да им плате слаткишима. Житељи Велике Британије једни друге обилато часте подвалама, с тим да „ловостај” наступа у подне 1. априла.

Онај ко би после тога покушао некакву смицалицу био би жигосан епитетом „априлски глупак”. У Немачкој, први април се сматра несрећним датумом. Предање каже да је на тај дан рођен Христов издајник Јуда, па је сврха међусобних превара и обмана „терање малера”.

Када је реч о Србији, обичај збијања првоаприлских пошалица „примио” се тек почетком 20. века, и то у градовима, док је на селу још дуго био непознаница. Етнолог Станоје Мијатовић (1868-1946) записао је:
„На тај дан по варошком обичају бива опште варање са узвиком априлилили”, уз бележење занимљивог веровања да „не ваља варати бојаџије 1. априла, јер ће те године пређа и материја лоше примати боју.”

Првоаприлске смицалице биле су и у свету и код нас „ситни обрт”, све док овај празник нису пригрлили медији. Од тридесетих година прошлог века, пригодни првоаприлски садржаји постали су стандард у америчкој и европској штампи. Изазову сондирања лаковерности публике подлегао је и BBC, који се сматра телевизијским еталоном озбиљности.

У емисији „Панорама”, емитованој 1. априла 1957. објављен је прилог о томе како су у Швајцарској, услед изузетно благе зиме, шпагете изврсно родиле. Вест је била поткрепљена сликом насмејаних „Швајцараца” који беру тестенину сa дрвета.

Убрзо су сви телефони BBC-ја били загушени позивима гледалаца који су се распитивали где се могу набавити саднице шпагета. Помама није минула ни после више пута у програму поновљеног разјашњења о чему се ради.

Многи социолози и теоретичари јавног (дез)информисања сматрају да је овај телевизијски првоаприлски првенац остао непревазиђен, упркос потоњим вишедеценијским напорима уредничких тимова широм света да га свргну сa трона.

На нашим просторима, сматра се да је 1. април у медије ушао преко насловне странице „Политике експрес” из 1964. године. Овај лист је објавио да Драгослав Шекуларац из Црвене звезде прелази у Партизан, сa назнаком стране на којој је опширнији текст о томе. А на тој спортској страници је само писало: „Априлилили...”

Едикт дворске луде

Историчар Џозеф Боскин је 1983. обелоданио резултате свог истраживања о пореклу слављења 1. априла. Текст овог професора универзитета у Бостону објавила је агенција Асошијетед прес.

Боскин је открио да је празник шале установљен у доба римског цара Константина, а да заслуге припадају његовој дворској луди, по имену Кугел. Тај весељак је цару предложио да му на један дан препусти вођење империје.

Константин је пристао, а Кугел је свој „мандат” искористио да изда едикт по којем се први април проглашава за дан шале у Римском царству. Неколико дана пошто је безброј медија објавило ово откриће, позивајући се на угледну америчку агенцију, огласио се професор Боскин, признавши да је читаву причу измислио и потурио Асошијетед пресу као - првоаприлску шалу!

Дарко Пејовић, Политика