Дешавања

Славна глумица Неда Арнерић преминула је данас у 67. години. Снимила је више од 100 филмова, одиграла четрдесетак улога у позоришту, а за свој је рад добила велики број признања.

Рођена је 15. јула 1953. године у Књажевцу.

Улогом у филму „Сан” из 1966. године постала је прва дечја филмска звезда Југославије, а једна од њених најбриљантнијих улога била је у филму „Ко то тамо пева”. У каријери дугој готово пола века Неда Арнерић је остварила улоге које се памте у филмовима „Вишња на Ташмајдану”, „Ужичка република”, „Сутјеска”, „Валтер брани Сарајево”, „Варљиво лето '68”...После велике популарности шездесетих и седамдесетих година прошлога века уследиле су улоге у у „Три карте за Холивуд” и телевизијској серији „Полицајац са Петловог брда”, које су јој донеле славу и деведесетих.
За улогу Делфине у филму „Исправи се, Делфина” 1977. је добила „Сребрну арену” на Филмском фестивалу у Пули и награду Награда „Царица Теодора” на глумачком Фестивалу у Нишу.„Златну арену” добила је на Филмском фестивалу у Пули (1988) за улогу у филму „Халоа -Празник курви” редитеља Лордана Зафрановића, а добила је награду „Павле Вуисић” за животно дело.

Република Српска обележава Дан Републике - 9. јануар.
Обележавању ће присуствовати председница Републике Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премијер Радован Вишковић, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, и премијерка Србије Ана Брнабић.

Бадњи дан најављује један од највећих хришћанских празника Божић. Он представља последњи и најстрожи дан божићног поста, а уједно представља и велику срећу јер је то дан пре Христовог рођења.
Бадњи дан је име добио по Бадњаку, храстовом дрвету, које се на тај дан сече и пали. Многи обичаји везани за овај дан су пагански, али је црква покушала да им прида хришћанска обележја. Обичаји за Бадњи дан су се вековима преносили.

Прослављени светски режисер Емир Кустурица истакао је да се експлозија осећања са црногорских планина, из градских солитера, станова, приградских кућа, спустила на улице, а Црна Гора је претворена у позорницу највећих хришћанских литија које су до сада виђене.

- Десило се оно чега су се глобалисти највише прибојавали, и то у време када у свету већ увелико траје сукоб цивилизација које је историчар Хантингтон предвидио још деведесетих.

Како су их доносили Вавилонци, а како ми?

У јурњави по радњама за сниженим производима, под притиском обавеза које смо временом одлагали, костантно одговарајући на питање „Где ћеш за Нову?“ или пак украшавајући дом лампионима, неки од нас одвојиће време и осмислити одлуке. Оне које, према неким истраживањима, најчешће прекршимо - новогодишње.

Према подацима Америчке асоцијације психолога, чак 93 одсто грађана донесе новогодишње одлуке. Најчешће су то оне, које бар једном недељно, прођу кроз наше мисли - смршаћу, престаћу са пушењем, почињем да вежбам, почећу здравије да се храним…

Само три дана пре истека календарске 2019, председник Александар Вучић обрадовао је нацију, или бар оне који још верују у све што каже. Елем, обећао им је да ће 2025. плата бити 900, а пензија 430-440 евра. Приде је рекао да је 99 одсто сигуран да ће баш тако бити. 
Ех, кад би све неверне Томе веровале у то бар један одсто, и њима би било лепше. Јер, како ономад записа Десанка Максимовић, срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај да. 

Не бих да кварим празнично расположење, па бих Деда Мраза замолио, ако може, да нам испуни бар ово обећање. Мада ме искрено оно више асоцира на 1. април него на 1. јануар. И некако ми се чини да више људи верује у Деда Мразова него у Вучићева обећања. 
Могуће да је председникова рачуница плод „вештачке интелигенције“, чији ће развој, како је најавила премијерка Ана Брнабић, бити један од приоритета Владе. У супротном, власт намерно вређа интелигенцију грађана, јер сви до сада познати економетријски модели не нуде одговор на питање како је могуће да уз раст бруто домаћег производа у наредних шест година за 26,4 одсто (просечно четири одсто годишње), примања становништва могу да порасту за 93 одсто - плате са 465 евра (толико ће отприлике бити просек у овој години) на 900, а пензије са 223 на 430-440 евра. Само својеврстан економски перпетуум мобиле могао би да гарантује да примања запослених расту 3,5 пута брже од вредности онога што стварају.

Избио је прави "рат" Немачке, али и Европске уније са Вашингтоном због америчких санкција европским компанијама и одговорним званичницима ако се усуде да доврше гасовод Северни ток 2, што ће осетно погоршати ионако нарушено савезништво Америке и кључних држава ЕУ, посебно Немачке, пишу водећи листови у Западној Европи.

Када је „најкраћи дан у години“, ко га слави и зашто

На северној хемисфери, зима је званично стигла.

За оне који живе северно од екватора, зимски солстициј, илити краткодневица, обележава 24-часовни период са најмање сати дневног светла у години, због чега је популаран као најдужа ноћ или најкраћи - и често најмрачнији - дан.

У Никшићу је одржан скуп у организацији Митрополије црногорско приморске, на коме је изражено противљење усвајању Предлога закона о слободи вероисповести. У Никшић су, са Острога, донесене и мошти Светог Василија Острошког. Поједини верници нису успели да дођу до Никшића, аутобуси су са граничног прелаза враћени у РС. Свештенство Епархије милешевске је такође могло само до границе. Инцидената на скупу није било. Митрополија позвала власт да склопи уговор са СПЦ којим би се равноправно и по суштински историјским условима регулисала питања.

Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Николу, заштитника путника, морепловаца, деце. Свети Никола је најчешћа крсна слава, а у народу се за данашњи дан каже: Ко не слави, на славу иде.

Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.

Процењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина, како се каже, иде у госте. Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава.

Свети Никола је слава непроменљивог датума - 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.

Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године затим грађани Барија су у част Светом Николи подигли велелепну цркву.