Баш бих волео да нам Вучић или неки геније којег је ангажовао (није му ваљда, применом мултипле мултиваријационе регресионе анализе, те бројке рачунао доктор економије Небојша Мегатренд Стефановић) објасни како је могуће да истим темпом као и зараде расту и пензије, ако ће се од 1. јануара 2020. њихово повећање обрачунавати по швајцарској формули. А то значи да се пензије убудуће увећавају за половину раста плата и половину раста потрошачких цена. Ако ће, као што власт тврди, инфлација бити два-три одсто годишње, онда би по том основу са садашњих 223 евра, пензије у 2025. могле да порасту на највише 243 евра. Уз раст плата од скоро 12 одсто годишње, што је услов да за шест година достигну 900 евра (и то ако курс евра остане исти као данас), пензије би 2025. могле да достигну највише 345 евра. Живи били па видели. И чисто да се зна, лично бих волео да за шест година, када би требало да будем пензионер, просечна пензија не буде ни 345, ни 440, већ 1.440 евра. И још нешто, ако за шест година може да их удвостручи, зашто је Влада у новембру 2014. смањила пензије и то уз образложење да би у супротном земља банкротирала?
У земљи чуда, међутим, све је могуће. Уосталом, јесте ли видели нови СНС спот, у коме Вучић четворо младих послужује чајем? Захваљујући њему, тим који је губио, забија гол у последњем минуту. Без њега гарантовано би изгубили. Он је рођени победник. Мада се у споту не види ништа. Ни ко игра, ни ко је дао гол. Скоро као у реалном животу. Многи ништа не виде, ништа не чују, али верују. Са тако снажном пропагандом, кога брига што су за седам година и четири месеца, колико је на власти коалиција СНС-а и СПС-а, плате порасле за 100 евра (у јуну 2012. биле су 368, а у октобру ове године 468 евра), док би у наредних шест требало да порасту за 430? Срећа па се многи пензионери и не сећају да су у јуну 2012. просечно примали 203 евра. Ове године просек им је већи за 20 евра, али ће зато за шест година имати 210-220 евра више него данас. Или власт игра на карту да се 2025. многи неће ни сећати шта им је обећано.
Ах, да. Срећна нова. Само да се зна, у Србији ће боље да се живи тек када земљом буду владале институције а не појединци. Ако премијерка не мисли да концепт „паметних градова“ и „интелигентног транспорта“ повери заменику градоначелника Горану Весићу. Када ђачка књижица буде важнија од партијске. Када знање буде прече од купљене дипломе. Када општи интереси буду важнији од интереса појединих министара, њихових очева и тетака. Када свако буде могао слободно да каже шта мисли уместо да иде по своје мишљење на Андрићев венац. Када се од новинара Милана Јовановића, под претњом принудне наплате, не буде тражило да плати порез на кућу која му је пре годину дана запаљена и то, како се сумња, по налогу бившег председника општине Драгољуба Симоновића. Када…
Милан Ћулибрк, НиН