Главно обележје је Бадњак који се сече тог јутра, а храст за Словене представља свето дрво. Многи од обичаја су временом заборављени, а такође се и разликују од места до места, али постоје и они који су свима заједнички или слични. На пример ложење бадњака је повезано са огњем и огњиштем и то је средишњи елемент овог празника.
Симбол је рађања новог сунца, а млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а варнице које би избиле из пламена најављивале би род и принос.
Одлазак у бадњаке
Одлазак у сечу бадњака испраћен је пуцњима из пушака и прангија. Раном зором, мушкарци крећу, а најчешће отац и син, да пронађу и донесу кући бадњак. Зависно од краја бирају се различити бадњаци, па тако у источној Србији биран је цер, а западној храст или буква.
Број бадњака такође зависи од краја у којем се сече, негде се сече један, два или три бадњака, али постоје и места у којима се сече чак девет. Постоји и правило да се доноси онолико бадњака колико има мушких чланова у породици. Углавном се секла једна грана дрвета која се цела доносила кући па се онда делила на више делова.
Пре сечења дрвету се назове „добро јутро“ и честита му се празник и моли се да подари породици срећу и здравље. Потм се дрво посипа житом, а у неким крајевима обичај је да му се дарује колач који је посебно умешен за ту прилику. Дрво се такође не сме додирнути рукама, па онај који сече дрво мора носити рукавице.
Правило је да се дрво засеца са источне стране јер мора пасти на исток. Такође би га требало оборити са највише три ударца, а уколико не падне после тога онда се кида рукама, како се дрво не би мучило.
Први ивер који се одваја од бадњака је такође имао одређену моћ. Пазило се да он не падне на земљу, па зато у бадњаке иде још један мушкарац који би требало да ухвати овај ивер. Веровало се да би се стављањем првог ивера у карлицу помогло да се скупља кајмак дебео као ивер, или ако се стави на кошнице, пчелама неће моћи нико да науди. Такође се стављао и у воду коју су пили оболели ради оздрављења.
Када домаћин донесе бадњаке, прислони их на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште.
Док су мушкарци још у шуми у кући се сакрију троношци, вретена и кудеље, игле и метле.
После доношења бадњака коље се божићна печеница, а то је обично прасе или ређе јагње. То је жртва за ново лето што је остало још од старог култа приношења жртве за рађање новог Бога.
Бадње вече
Највећи број ритуала обавља се током вечери. У току дана домаћица је већ у неко сито ставила различите врсте житарица, сувог воћа и јабука и све се то поставља у врху стола на којем се вечера. У неким крајевима се сито ставља испод стола, а у неким поред огништа. Тим житом се посипа бадњак, слама и полажајник.
Пред вече домаћин уноси бадњак у кућу , куцајући на врата, а остали укућани га питају „Ко је?“. Он им одговара да бадњак долази у кућу и поздравља укућане са „Срећно вам Бадње вече“, на шта му они одговарају „Бог ти добро дао и среће имао“, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.
Док носи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а остали укућани иду за њим и опонашају звук пилића. Он обилази сваки угао дома бацајући у сваки по један орах што се сматра жртвом прецима. Преостали ораси и лешници се стављају у сламу испод стола и најчешће се једу са медом, док орахе из углова нико не узима.
После уношења бадњака, домаћин уноси и сламу коју растреса свуда по кући, а највише на место где ће бити постављена вечера. И док носи сламу, домаћин квоца, а остали пијућу. Преко ње се ставља столњак, јер се вечера на поду, а столице су изнете из куће и седи се на слами.
Трећег дана Божића, ова слама се односи у обор, шталу или амбар, а њоме су се обавијале и воћке како би боље родиле.
Бадњак се целива, маже медом и ставља на огњиште. Према предању, када се стави на огњиште према њему се понаша као према живом бићу: кити се зеленим гранама, љуби, полива вином и житом. Понегде се засечени крај бадњака маже медом који чобани лижу говорећи: „Како ми за бадњаком тако овца за јагањцима, крава за телцима…“
Обичај налагања бадњака на ватру је веома стар. Деца гранчицама распаљују ватру изазивајући варнице изговарајући „Колико искрица толико парица, пилића, кошница“.
За Бадње вече је такође карактеристично да се меси чесница, односно бадњачки колач, без квасца са орасима, премазан медом. Чесница се не сече већ ломи рукама. У сврљишком карју се прави бадњачки обредни хлеб „њива“ на коме је украс урађен у облику змије. Која је повезана са култом мртвих, али има везе и са плодношћу године. На Косову и Метохији се за Бадњи дан спремао посебан колач који се износио на кућни праг и ритуално нудио вуку. Вук је, иначе, посебно поштовано митско биће у старих Срба.
Обредни хлебови који се месе бадњега јутра су у тесној вези са магијском веровањима у вези плодности.
Бадња вечера је посна, али је трпеза веома богата. Она треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била богата и плодна. Неким јелима се придавао и магијски значај, па су та јела била обавезна. То су мед, лук (има амајлијско значење), пасуљ, купус, риба, воће (ораси, лешници, јабуке, суве шљиве).
Вечера би требало да протекне у миру и тишини. Слама која се разноси по кући, јело на поду и разношење ораха по ћошковима део су култа мртвих. То вече се у кући очекују домаћи покојници, јер се сматра дас у сви преци са укућанима, па је вечера зато тиха да се не би отерали и зато се три дана са трпезе не прикупља већ само доноси, а чак се и не чисти по кући.
Током Бадње ноћи се пече божићна печеница, намењена сутрашњем дану, Божићу. Током ноћи се пази када ће бадњак да прегори, а ономе ко први спази припадала је награда од домаћина. Сам тренутак прегоревања домаћин је оглашавао пуцњем из оружја. Некада су сви укућани остајали будни док бадњак не прегори, а касније је само један мушкарац остајао да бди.
Води која се захвати у бадњој ноћи, пре изласка сунца, такође се придаје магијско значење. У неким крајевима се она зове „јакова вода“. Пре захватања воде, извор, река или бунар дарују се житом, новцем или воћем. Воду поздрављају са добро јутро водице и срећан ти Божић.
По правилу је захватају девојке а њоме се умивају сви чланови домаћинства по старешинству и свако дарује девојку која их полива. Овом водом се меси чесница и над њом се моли домаћин за здравље породице, а девојка која носи воду моли се да у њој види лик момка за кога ће се удати.
Смисао слављена Бадње вечери
Обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку. Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак, даље, наговештава и дрво Крста Христовог.
Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак.
Посипање житом на Бадњи дан и Божић на жито које је Мајка Божија, када јој се родио син, бацала стоци која је била у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христ лежао.
Слама у дому се тумачи као сећање на то да се Исус Христ родио на слами, и тиме је бадњеданска слама симбол јасли у Витлејемској пећини. Кад уноси бадњак у кућу, домаћин тада каже Христос се роди а сви укућани одговарају Ваистину се роди.
Кађење дома је симбол смирне и тамјана који су доношени као дарови новорођеном Исусу. Ораси у слами у угловима куће симболишу власт Божју на све четири стране света.
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевајући тропар Рождество твоје… , помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу.
Погача која се ломи симболише речи Исусове Ја сам хлеб живи, а вино крв његову. Риба је симбол Сина Божјег, со божанске силе а мед сладости вечног живота бод окриљем Бога. Свећа која се пали за Бадњи дан и Божић представља светлост Божију и симболише Исусове речи Ја сам светлост свету.
Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић.
Маријана Благојевић, Данас