Медији и аналитичари предочавају да је на делу чист геополитички сукоб, дакле питање превласти над Европом, не само САД с Русијом, као и Турском, јер је удар санкција усмерен и на гасовод Турски ток, већ и са досад кључним америчким савезницима у Европи и НАТО, посебно Немачком и Француском.

Појавили су се ипак и неки смирујући или реални, разумни гласови, па тако амерички пословни дневник Блумберг оцењује да су америчке санкције сасвим закаснеле, треба два месеца да истински ступе на снагу, а такође јер је Северни ток 2 скоро завршен и тешко ће са Вашингтоном већ и због других разлога завађене утицајне земље ЕУ дозволити да се гасовод не доврши.

Блумберг у прилог таквим проценама наводи и мишљење Петера Бојера, саветника за трансатлантску политику канцеларке Ангеле Меркел, да је Северни ток 2 "комерцијални пројекат, са јаком геополитичком димензијом, а Трампов закон на то неће моћи да има много уплива".

Иако су у последње време савезништво и односи САД и чланица ЕУ и НАТО осетно уздрмани, да "на Западу (ипак) нема ништа ново" показује и чињеница да се и амерички предсеник Роналд Реган још 1982. жестоко успротивио првом озбиљнијем уговору ЕУ и Совјетског савеза о испоруци руског гаса, нагласивши да ће то "ојачати уплив Москве на Европу".

Реган је, на објашњење европских савезника да не могу зависити од увоза енергената само са неминог Средњег истока и севера Африке, Европљанима понудио амерички угаљ и нуклеарне централе, а сад Вашингтон каже да Европа може да увози много више америчког течног гаса, иако Европљани кажу да за то нема капацитета и да је амерички гас много скупљи.

Нарочито Немачка и већина земаља ЕУ, без обзира на америчке дугорочне циљеве очувања свог уплива у Европи, имају на уму сопствене дугорочне потребе кад је енергија у питању, а свима је на уму и велика криза с руским испорукама гаса преко Украјине 2009. због сукоба Кијева и Москве.

Сад су Кијев и Москва, на огромно олакшање ЕУ, склопили уговор о даљој испоруци руског гаса Европи, али битан "осигурач" у целом том геополитичком, стратегијском економском подухвату јесу управо Северни ток 2 и Турски ток за случај да се опет нешто поремети у проблемима веома бременитим украјинско-руским односима.

Европска комисија је на ове најновије америчке претње саопштила да је "Европска унија начелно против санкција европским предузећима која се баве законитим пословима" и подвукла да је "Комисија увек имала за циљ да обезбеди да Северни ток 2 послује с јасним увидом и поштовањем прописа".

Многи коментатори нису пропустили да укажу и на чињеницу да су се европски ставови подударили и са реаговањем Москве да америчке мере одмазде представљају "директно кршење међународног права, јасан пример нелојалне конкуренције", односно да Вашингтон жели да наметне своје интересе, а не уважавање поштене међународне конкуренције.

Британски лист Фајненшел тајмс сматра да "односи Немачке и Вашингтона неминовно иду у погоршање, јер Берлин упозорава да се Трамп отворено уплиће у суверене европске послове и говори да Северни ток 2 "јача утицај Москве у Европи".

Вашингтон је посебно наглашавао да ће тиме Русија моћи да заобиђе испоруку гаса Европи преко Украјине, али су Кијев и Москва управо потписали петогодишњи уговор о испоруци руског гаса Европи преко украјинских гасовода.

Фајненшел тајмс с тим у вези указује на изјаву немачког министра финансија Олафа Шолца који је ставио до знања да су отуд казнене мере САД "неразумљиве и неодрживе за пријатеље који су повезани заједничким интересима унутар НАТО".

Ако се на истоку и северу ЕУ изузму присталице потпуног везивања Европе за САД са искључиво безбедносним циљем и убеђењем да је Русија војна, геополитичка претња, међу водећим политичарима у ЕУ утолико је несхватљивија политика Вашингтона јер је чињеница да производња гаса у Европи стално пада.

А да је "Зеленим дилом" Европска унија управо утврдила да ће до 2050. производњу енергије потпуно засновати на енергентима без штетних гасова, дакле нафте и гаса, иако се бар за гас могу осмислити технологије тако да сагоревање не избацује штетне угљенике.

Високотиражни немачки лист Билд у ударном чланку закључује да "праву и јасну објаву рата Доналду Трампу" представља крајње оштра порука немачке канцеларке Ангеле Меркел на усвајање закона о санкцијама Северном току 2 у америчком Конгресу да је "Берлин против вантериторијалних санкција, што није од јуче јер смо исти проблем имали око Ирана".

Билд наводи да канцеларка Меркел "неће допустити да САД стављају клипове у точкове пројекту Северни ток 2 који она подржава" и на то надовезује и саопштење министра финансија Олафа Шолца да најављене америчке казнене мере представљају "озбиљно уплитање у унутрашње послове Немачке и Европе и сам наш суверенитет, што оспоравамо на најснажнији могући начин".

А да је рат почео и није само пука претња говори и порука америчких сенатора Теда Круза и Рона Џонсона директору швајцарске фирме Олсиз, Едварду Хереми, да уколико та компанија "која добија велике паре од руског Газпрома, настави и само један дан да дограђује гасовод Северни ток 2 наћи ће се на удару погубне законске и економске одмазде".

То значи да ће, исто као и руководиоцима, намештеницима и акционарима других европских компанија које граде тај гасовод и Олсизовим људима бити замрзнута средства у америчким банкама, ускраћене визе за путовање и пословање у САД и наметнут сијасет других казни.

Швајцарска компанија је саопштила да обуставља радове на Северном току 2, у очекивању да Газпром и конзорцијум европских фирми које граде гасовод, немачка и владе других заинтересованих земаља, као и ЕУ, јасно обелодане шта даље може да се уради.

Бета