Британски портал 'The convervcation' пише да до фебруара скоро пола „одлучних“ грађана, прецизније њих 45 одсто, прекрши неку одлуку донету на прагу Нове године. Обесхрабрује податак и да се само четири одсто њих избори са новогодишњим заветима. 
На прагу 2019. године три најбројније новогодишње одлуке биле су јести здравије, редовно вежбати и уштеда новца.

Новогодишње одлуке нису се увек тицале наших жеља већ и одговорности. Традиција доношења одлука пред крај године стара је неколико векова. Вавилонци су својим боговима почетком сваке године обећавали да ће враћати позајмљене предмете и плаћати дугове, пише Википедиа.

И у старом Риму су давана новогодишња обећања. Римљани су сваку годину почињали обећањем богу Јанусу, по коме је месец јануар добио име. Такође, средњовековни витезови су на крају божиц́не сезоне сваке године преузимали такозвани „паунов завет“ да би поново потврдили своју посвец́еност витештву.

Сада многи страни и домаћи портали нуде прегршт савета како паметно изабрати новогодишњу одлуку, али и како да се већ у првим данима не запостави оно што је, пре него што је сат откуцао поноћ, била једна од водиља у будућности. 
Клинички психолог и гешталт терапеут Кристина Пота Радуловић за портал Данаса објашњава да се у основи новогодишњих одлука, као и у осталим одлукама, налазе се наше претпоставке и идеје о томе шта треба да радимо да бисмо себи обезбедили осећај испуњености, а да се истовремено заштитимо од бола и патње.

- Новогодишње одлуке су специфичне по томе што су везане за крај календарске године, сумирају наша претходна искуства из текуће, а често и из ранијих година и рефлектују наше идеје о томе како да наставимо даље и којим понашањем ћемо овај пут заиста постићи своје циљеве, додаје Пота Радуловић.

Неке од кључних речи, саветује она, на које би људи могли да обрате пажњу уколико доносе одређене новогодишње одлуке су „треба“ и „желим“.

Пота Радуловић напомиње да уколико се при доношењу новогодишњих одлука водимо само тиме шта ми мислимо да треба да радимо, а не узмемо у обзир да ли то и желимо, постоји велика вероватноћа да ћемо од спровођења тих новогодишњих одлука одустати веома брзо, да их нећемо уопште ни започињати или да ћемо их спроводити уз велики напор, присиљавајући себе на дисциплину и осећајући константно незадовољство.

- Разлог је тај што нисмо узели у обзир да ли желимо да радимо то што мислимо да треба да радимо. Уколико разматрамо само оно што желимо да радимо да бисмо постигли своје циљеве, може да се догоди да занемаримо реалност и да се наше новогодишње одлуке сведу на листу жеља чије испуњење највише зависи од спољашњих фактора, а најмање од нас, прецизира наша саговорница.

Према њеним речима, може се догодити да упорно инсистирамо на провереним неефикасним решењима само зато што смо уверени да су права, а да континуирано одсуство жељених резултата и непостизање циљева објашњавамо тренутним неуспехом.

На тај начин, додаје Пота Радуловић, можемо да проведемо много времена заглављени у неуспешним покушајима и понављајућим неефикасним обрасцима понашања који су временом попримили карактеристике рефлексне реакције.

- Новогодишње, као и остале одлуке, можемо да посматрамо као шансу за промену и увођење нове динамике и садржаја у наше животе. Зато је важно да подједнако узимамо у обзир и шта мислимо и како се осећамо, јер од тога зависи смер и ефекат нашег делања, саветује она.

Јована Томић, Данас