Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Дешавања

Страница: 1 ... 24 25 26 27 28 ... 163

И проговорио о опасностима АИ

Информатичар који се често назива "кумом вештачке интелигенције" напустио је посао у Гуглу како би проговорио о опасностима ове технологије, јавили су амерички медији. Џефри Хинтон, који је створио основну технологију за системе вештачке интелигенције, рекао је за Њујорк тајмс да напредак у овој области значи „дубоке ризике за друштво и човечанство“.

Наставак...

Није прошло ни пет месеци од мог текста под насловом „Хоћемо ли сада да продамо и Србе?”, а чини се да се пророчанство нажалост остварује. Приликом недавног гласања о приступању Косова и Метохије Савету Европе, Грчка је први пут - за разлику од Кипра који је гласао против - изабрала непоштени пут уздржаности. Кирјакос Мицотакис се показао способним за ову бесрамну „неправду” према нацији - можда јединој на планети - са којом Грци имају братски, а не само пријатељски однос.

Написао сам у том чланку, који је преведен на српски језик и објављен у медијима суседне државе, да су у два светска рата Грци и Срби, раме уз раме, заиста стајали на правој страни историје. Као и што су, за разлику од осталих Балканаца који су великодушно нудили своје услуге Рајху, били они народи који су непрестано били трн у оку империјалне, а касније нацистичке Немачке.

Грци воле Србе и то су доказали када су Срби крајем 90-их, беспомоћни и изоловани, позвани да бране своју отаџбину од УЧК пљачкаша и савремених НАТО варвара који су их без милости бомбардовали. А Срби, са своје стране, никада нису заборавили ову помоћ. У то сам се својим очима уверио када сам у време југословенске кризе неколико пута био у Босни и на Косову и Метохији. На граничним прелазима чак би и најпрекаљенији, барутом опрљени српски ратници нагло смекшавали угледавши грчки пасош. Лица би им се буквално озарила. „Уђи и попиј једну шљивовицу, рекли би ми. Јер да није било вас Грка, ми бисмо уместо бензина стављали угаљ у кола...„

Наставак...

На хришћански празник Цвети 1815. године испред таковске цркве одржао се састанак свих виђенијих људи и изабран је вођа устанка Милош Обреновић.

На празник Цвети, који је 1815. године био 23. априла (11. априла по јулијанском календару), испред таковске цркве одржао се састанак којим је коначно одлучено да се, након слома Првог устанка из 1814. године, српски народ поново подигне против турског зулума.

Наставак...

Бура коју је изазвало појављивање осуђиваног криминалца Кристијана Голубовића на снимању новог спота групе Црни Церак, у Основној школи "Ђура Јакшић" у Београду, још траје. После протеста, родитељи траже и смену директорке школе. Саговорници Н1 сматрају да директорка није главни кривац, већ институције које треба да донесу упутства - када и коме се могу издавати школске просторије. Бура, за сада, у жељеном смеру гура једино групу Црни Церак, која најављује нову песму.

Наставак...

Два Вас­кр­шња ра­до­сна да­на, не­де­ља 16. и по­не­де­љак 17. април 1944. го­ди­не, за Бе­о­град и ње­го­ве жи­те­ље пре­тво­ре­на су у „Кр­ва­ви Вас­крс”. У та два да­на са­ве­знич­ки ави­о­ни бом­бар­до­ва­ли су Бе­о­град „про­си­па­ју­ћи бом­бе ши­ром ва­ро­ши”. Ра­за­ра­не су и по­ру­ше­не ку­ће, ули­це, бол­ни­це, над­ле­штва. Иако су у ин­струк­ци­ја­ма пи­ло­ти­ма би­ли озна­че­ни вој­ни ци­ље­ви, као што су фа­бри­ке ави­о­на и ави­он­ских де­ло­ва „Ика­рус” и „Ро­го­жар­ски”, мо­сто­ви на Са­ви, же­ле­знич­ка ста­ни­ца у Бе­о­гра­ду и аеро­дром Зе­мун, ови ци­ље­ви су пре­тр­пе­ли не­знат­на оште­ће­ња, али су за­то град­ско је­згро, па чак и си­ро­ма­шни де­ло­ви гра­да, би­ли раз­ру­ше­ни. По ло­шем срп­ском оби­ча­ју број на­стра­да­лих ни­је пре­ци­зно утвр­ђен, а за­ви­сно од из­во­ра ко­ји ко­ри­сти­те, кре­ће се од 1.300 до 3.000 по­ги­ну­лих и око 6.000 ра­ње­них. Не­мач­ких вој­ни­ка по­ги­ну­ло је 18. У сва­ком слу­ча­ју, реч је са­мо о про­це­на­ма бро­ја на­стра­да­лих ци­ви­ла, а не о пре­ци­зно по­и­ме­ни­це по­пи­са­ним жр­тва­ма. Тај не­мар, кад је реч о жр­тва­ма, од­но­си се и на стра­да­ле у бом­бар­до­ва­њу НА­ТО-а 1999. го­ди­не и у го­то­во свим ра­то­ви­ма.

Наставак...

Тражимо да лекари и остали медицински радници из Ниша добију Ордење за своје херојско дело

Због чега је ово важно?

Често смо у прилици да чујемо како здравствени систем у Србији не функционише, како су листе чекања за прегледе, анализе и операције толико дугачке да се људи којима је медицинска помоћ потребна понекад нашале са “Ако тад будем жив, доћи ћу на преглед”. Тачно је да здравствени систем не функционише како бисмо желели, али зато имамо прилику да се уверимо колико су велики људи који раде у њему. 

Наставак...

Тог лета скоро сви најмлађи подофицири и официри, тек промовисани у прве чинове водника или потпоручника, распоређени су на Косово и Метохију како би ојачали тамошње јединице Војске Југославије. Била је 1998. година, за коју ће многи ветерани рећи да им је била тежа од наредне ратне године, широм покрајине вођени су жестоки сукоби албанске сепаратистичке паравојске ОВК са снагама ВЈ и МУП-а Србије.

Наставак...

Тржиште аутомобила пролази кроз тектонске промене. За протеклих десет година производња аутомобила у Немачкој готово  је преполовљена. У 2012. години у Немачкој је произведено 5,6 милиона путничких аутомобила и комбија, а 2022. године само 3,6 милиона. Ипак, велике корпорације  као „Фолксваген”, „Мерцедес” и Бе-Ем-Ве, оствариле су рекордне профите у износу од 49 милијарди евра. То се приписују порасту производње у иностранству.

Наставак...

У саопштењу за јавност, објављеног на званичном сајту Српске православне цркве „поводом државног терора над Украјинском Православном Црквом” патријарх Порфирије наводи:

„Украјинска православна црква је, као што је општепознато, једина канонска и законита Православна црква у Украјини, а уједно и највећа верска организација у тој земљи. Она је призната од свих Православних Цркава у свету, као и од свих инославних Цркава и конфесија, док неканонску, расколничку структуру која, иако назива себе Православном Црквом Украјине, нема ни најосновније атрибуте црквености, признају само четири Православне Цркве, које по броју својих верника чине веома мали проценат у православној васељени. Наравно, и кад би бројчана несразмера била у корист неканонске структуре, тојест на уштрб канонске Цркве, то у онтолошкој равни не би изменило ништа: Црква је Црква, а илегална парасинагога може постати Црква искључиво кроз покајање и канонску процедуру, никако нечијим потезом пера.

Украјинска Православна Црква није никаква „зараћена страна” него жива и делатна Црква Божја у јединству вере и литургијском општењу са Руском Православном Црквом и Православним Црквама уопште. Ратове, праведне и неправедне, воде државе, а не Цркве. Чудовишног је карактера и сâм третман неке Цркве као непријатеља због чињенице да припадници трагично сукобљених страна, уколико су верници, јесу верници једне те исте Цркве. 

Наставак...
Страница: 1 ... 24 25 26 27 28 ... 163