Припреме за устанак биле су држане у великој тајности, а агитација је била ограничена само на рудничку, крагујевачку и чачанску нахију. Био је договор да се коначна одлука донесе баш у Такову, јер се на Цвети тамо одржавао велики сабор и у село је долазио народ из свих крајева.

Састанку су присуствовали сви виђенији људи из рудничке нахије, али и из околних села и тада је одлучено да ће се поново подићи устанак, а за вођу је изабран Милош Обреновић.

После завршене службе у цркви у Такову, новоизабрани вођа Другог српског устанка Милош Обреновић изашао је пред народ, попео се на један велики камен и започео свој говор:

- Слушајте, браћо! Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А ко није данас овде, онај свакако од вас да чује и почује, и да свак добро разумије и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити. Ако сте ради мене имати с вама и пред вама од сада за свагда у општем послу и руководца за народ и завичај и ако сте ради да сви наши труди буду напредни, а ви сад сви из једног овди грла пред овим божијим домом то изреците и пред светим олтаром завет чините, да ви на ваше душе примате све оно што би од овог предуузетог посла могло изаћи несреће и пострадања, пак и то да мени сад овди обећавате и одмах ми дате пуну власт и слободну вољу да ја могу заповедати сваком вам и да могу наказати (казнити) сваког који ме год не би што хтео послушати или који би што укварио.

На то сви једногласно повикаше: "Све на нашу душу, и врат, и образ..." Затим су сви редом пољубили руку Милошеву и пожелели му успех. После тога, Милош је у Црнући ушао у свој вајат, обукао најсвечаније одело, узео заставу, изашао и изговорио чувене речи:

- Ево мене, ето вас - рат са Турцима!

Други српски устанак представља другу фазу Српске револуције. Према мишљењу неких историчара, овај догађај је у ствари трећа фаза, јер рачунају и Хаџи-Проданова буну из 1814. године.

Српски народ подигао се против Османлија, а Другим устанком дошло је до аутономије уоквиру Османског царства, као и до успостављања Кнежевине Србије.

Оснивањем Кнежевине, српски народ је добио скупштину, устав и владарску династију.

Други устанак се завршио релативно брзо, јер је на исход утицала ситуација на руском фронту и Наполеонов пораз, па је постојала могућност руске интервенције на основу осме тачке Букурешког уговора. Порта је због тога наредила да се на Србију што пре пошаљу две велике војске, румелијска са истока и босанска са запада, али су Турци били спремни и да се устанак заврши и преговорима.

Дошло је до преговора Марашли Али-паше и Куршид-паше са Милошем Обреновићем и закључивања усменог договора Марашли Али-паше и Милоша 25. октобра 1815.

Тако је прекинута оружана борба, иако то није прекинуло борбе за остварење циљева постављених 1804. и 1815. године. Само је настављено путем дипломатије, преговорима, уз помоћ Русије. Турска је споразум схватила као прекид борбе и устанка, али за Милоша Обреновића и устанике споразум је представљао основу за даље проширење повластица, као и полазну тачку у даљој борби за остваривање циљева устанка: рушење турске феудалне владавине и успостављање сопствене власти.

Повластице које су добијене споразумом (успостављање двојне управе, скупљање данка од стране Срба, обезбеђење од злоупотребе спахија и других турских чиновника, постављање кнезова по нахијама, основање Народне канцеларије у Београду…) давале су Србима извесну самоуправу, која је омогућавала даљи економско-друштвени и политички развој.

После победе Русије над Турском, Једренским миром 1828. године, решено је и српско питање. Издати су султанови хатишерифи, 1830. и 1833. године, којима су се потврђивала самоуправна права кнежевине Србије. Једном посебном одредбом од 1833. године, феудалне обавезе су урачунате у годишњи данак који је Србија плаћала Порти. Овим формално је било решено аграрно питање и уништени су феудални односи и турска власт у Србији.

Други српски устанак је довео до стварања српске аутономије у оквиру Османске империје и успостављања Кнежевине Србије, која је имала своју законодавну власт, свој устав и признато јој је право на наследну владарску династију. Усвајање Сретењског устава који је укинуо феудализам и гарантовао свим људима који дођу на овај простор личну и сваку другу имовинску слободу представља коначну победу српског народа од турске власти.

Директно.рс