Како се наводи у новој геолошкој студији град Њујорк тоне, а његови небодери му "помажу". Сателитски подаци показују да се отисак града урушава у Земљу.
У техничкој терминологији слегање тла или постепено потонуће Земљине површине настаје када меки седиментни слојеви стена почну да се померају због оптерећења које трпе.Њујорк тоне брзином од 1-2 милиметра годишње, показало је истраживање, а под тежином својих високих зграда.
Неколико милиметара можда не звучи много, али неки делови града тону много брже, у поређењу са тектонским плочама које се померају као последица топљења глечера. Због тога се ради на стратегијама које би заштитиле овај град који има око 8 милиона становника, од поплава и опасности пораста нивоа мора.
Здрава и стабилна породица ослонац је друштва, али и важан предуслов да дете стаса у стабилну одраслу особу. Како изгледа једна таква породица, може ли да заустави негативне утицаје околине, и како у време великих изазова сачувати децу...
Период адолесценције представља један од најстреснијих периода и за децу и за родитеље. Развојне фазе кроз које дете пролази чине мост од детињства ка свету одраслих. Емоционалне и физичке промене одвијају се прилично брзо, а како би деца израсла у стабилне особе, потребна им је подршка и поверење родитеља.
Боже, помози да изађемо из ове паклене игрице, вратимо се србским светитељима и престанемо са упропаштавањем себе самих
Два масовна убиства, до сада невиђена у Србији, у два дана. Код једног је починилац дечак од 13 година, у другом младић од 21. Жртве већином деца и млади.
Од куда то код нас? Зашто? Шта ће даље бити? Ко је крив?
- Тражи се одговор и тражи се решење!
А одговор је прост.
Догодио се пакао.
А у пакао не верујемо!
И проговорио о опасностима АИ
Информатичар који се често назива "кумом вештачке интелигенције" напустио је посао у Гуглу како би проговорио о опасностима ове технологије, јавили су амерички медији. Џефри Хинтон, који је створио основну технологију за системе вештачке интелигенције, рекао је за Њујорк тајмс да напредак у овој области значи „дубоке ризике за друштво и човечанство“.
Није прошло ни пет месеци од мог текста под насловом „Хоћемо ли сада да продамо и Србе?”, а чини се да се пророчанство нажалост остварује. Приликом недавног гласања о приступању Косова и Метохије Савету Европе, Грчка је први пут - за разлику од Кипра који је гласао против - изабрала непоштени пут уздржаности. Кирјакос Мицотакис се показао способним за ову бесрамну „неправду” према нацији - можда јединој на планети - са којом Грци имају братски, а не само пријатељски однос.
Написао сам у том чланку, који је преведен на српски језик и објављен у медијима суседне државе, да су у два светска рата Грци и Срби, раме уз раме, заиста стајали на правој страни историје. Као и што су, за разлику од осталих Балканаца који су великодушно нудили своје услуге Рајху, били они народи који су непрестано били трн у оку империјалне, а касније нацистичке Немачке.
Грци воле Србе и то су доказали када су Срби крајем 90-их, беспомоћни и изоловани, позвани да бране своју отаџбину од УЧК пљачкаша и савремених НАТО варвара који су их без милости бомбардовали. А Срби, са своје стране, никада нису заборавили ову помоћ. У то сам се својим очима уверио када сам у време југословенске кризе неколико пута био у Босни и на Косову и Метохији. На граничним прелазима чак би и најпрекаљенији, барутом опрљени српски ратници нагло смекшавали угледавши грчки пасош. Лица би им се буквално озарила. „Уђи и попиј једну шљивовицу, рекли би ми. Јер да није било вас Грка, ми бисмо уместо бензина стављали угаљ у кола...„
Бура коју је изазвало појављивање осуђиваног криминалца Кристијана Голубовића на снимању новог спота групе Црни Церак, у Основној школи "Ђура Јакшић" у Београду, још траје. После протеста, родитељи траже и смену директорке школе. Саговорници Н1 сматрају да директорка није главни кривац, већ институције које треба да донесу упутства - када и коме се могу издавати школске просторије. Бура, за сада, у жељеном смеру гура једино групу Црни Церак, која најављује нову песму.
Два Васкршња радосна дана, недеља 16. и понедељак 17. април 1944. године, за Београд и његове житеље претворена су у „Крвави Васкрс”. У та два дана савезнички авиони бомбардовали су Београд „просипајући бомбе широм вароши”. Разаране су и порушене куће, улице, болнице, надлештва. Иако су у инструкцијама пилотима били означени војни циљеви, као што су фабрике авиона и авионских делова „Икарус” и „Рогожарски”, мостови на Сави, железничка станица у Београду и аеродром Земун, ови циљеви су претрпели незнатна оштећења, али су зато градско језгро, па чак и сиромашни делови града, били разрушени. По лошем српском обичају број настрадалих није прецизно утврђен, а зависно од извора који користите, креће се од 1.300 до 3.000 погинулих и око 6.000 рањених. Немачких војника погинуло је 18. У сваком случају, реч је само о проценама броја настрадалих цивила, а не о прецизно поименице пописаним жртвама. Тај немар, кад је реч о жртвама, односи се и на страдале у бомбардовању НАТО-а 1999. године и у готово свим ратовима.
Тражимо да лекари и остали медицински радници из Ниша добију Ордење за своје херојско дело
Због чега је ово важно?
Често смо у прилици да чујемо како здравствени систем у Србији не функционише, како су листе чекања за прегледе, анализе и операције толико дугачке да се људи којима је медицинска помоћ потребна понекад нашале са “Ако тад будем жив, доћи ћу на преглед”. Тачно је да здравствени систем не функционише како бисмо желели, али зато имамо прилику да се уверимо колико су велики људи који раде у њему.
Ауторска права Радио Оаза 2026