Пустили смо пакао да уђе у наше животе, у нашу просвету, у културу, у медије, у привреду, у породицу, у нашу државу, наше друштво…

У Бога можда и верујемо, али у пакао не. Представе о паклу не уклапају се у наше виђење света јер морамо мислити позитивно, као на ТВ рекламама. А и ако верујемо онда то може само као у метафору или алегорију. И сада када нам се пакао догодио, питамо се: шта ово би?!

А у паклу радост ових дана!

Позвали смо га да уђе у наше животе. Позивамо га непрестано од 5. октобра и то називамо реформом. У реформе верујемо, а не верујемо да нам долазе из пакла јер мислимо да пакла нема. А онда се пакао очигледно догоди и питамо се: шта ово би?

И пре 5. октобра смо паклу отворили врата. Онда када смо прогласили да Бога нема, а да је Броз бог. То створење из пакла је бог?! Тада се није догађало да дете убија своје школске другове, али то је било на нижем нивоу.

Пети октобар је само следећи ниво - next level игрице која се зове Пут у пакао Народа Божијег.

А све је почело када је србски калуђер Доситеј престао да верује у откровење Божије, напустио манастир, поверовао у теорије из пакла које се зову рационализам и просветитељство и постао први министар просвете у новоствореној држави Србији. То је био СТАРТ игрице.

И шта ће следеће бити? - питамо се.

Па next level. А на следећем нивоу пакао гори од овога. И грозоте које само пакао може смислити. А ми ћемо се опет питати: Шта ово би? Куда ово води?

Све док не достигнемо level pro. А level pro је долазак Антихриста. Даље нема - крај игрице!

На крају ће доћи Господ да суди живима и мртвима. Хоћемо ли га дочекати као Народ Божији или ћемо се клањати Антихристу и претечама његовим - створењима из пакла? Немамо одговор на ово питање.

Наравно, могло је бити и другачије. Увек постоји избор. Срби су знали и за другачију просвету, другачију државу, породицу, културу. Свети Сава је њу уредио за нас. Онај Свети Сава чије су мошти спаљене на Врачару, негде близу школе у којој се десио први масакр. И свети Владика Николај, оној кога прослављасмо на дан када се десио злочин на Врачару, оставио је за нас народни програм са јасним упутствима како да уредимо нашу државу и друштво.

Боже, помози да изађемо из ове паклене игрице, вратимо се србским светитељима и престанемо са упропаштавањем себе самих.

Стање Ствари, Леко Колашинац