Смањење броја становника узраста од 15 до 64 године довешће до тога да ће однос издржаваних према радно способним особама бити три према четири, што ће представљати повећање оптерећења контингента радне снаге за преко 25 одсто у односу на 2022. годину. Готово половина становника Србије живеће у пет градова који ће бити урбани центри - Београду, Новом Саду, Новом Пазару, Крагујевцу и Нишу. Друга половина популације биће неравномерно распоређена у преосталих 140 општина, док ће се највећи губитак становништва 2025. године десити у Борској и Зајечарској области, која ће изгубити готово 50 одсто грађана, док ће најмањи губитак становника претрпети Београдска и Јужнобачка област - мање од десет одсто, истиче се у најновијем извештају Републичког завода за статистику (РЗС) под називом „Пројекције становништва Републике Србије 2022–2052. године”.

Како истичу аутори овог извештаја, анализа демографских трендова у Србији током једног века, од 1953. до 2052. године, заснована на резултатима пописа и пројекција становништва, указује на преломну тачку у 1991. години. Све до тада, број становника Србије растао је, и то претежно захваљујући позитивном природном прираштају. Међутим, услед неповољних економских и друштвених промена које су се догодиле крајем 20. века, број становника почиње да опада током деведесетих, а опадајући тренд наставља се све до 2022. године, што потврђује и последњи попис становништва. Према очекиваном сценарију пројекција, Србија ће у 2032. години имати број становника сличан оном из 1953. године - око 6,2 милиона, а 2053. у њој ће живети свега 5,5 милиона особа.

И стопа укупног фертилитета у нашој земљи претрпела је транзицију - 1992. године она је износила 1,8 малишана по жени, да би 2011. године пала на 1,4, а потом порасла на ниво од 1,6. Међутим, забрињава тренд одлагања рађања, и то највише ка старосној групи 30-34 године, а све индиције указују да је моменат када су се младе жене, старости од 20 до 24 године, најчешће одлучивале на рађање, неповратно прошао. Очекивано трајање живота женске популације у 2022. години износи 78 година, а мушкараца 73 године, а очекује се да ће у 2052. години дужина животног века жена и мушкараца бити приближно 84 односно 79 година. Иако ће се удео младе популације 0-14 година у укупном становништву задржати на нивоу од око 14 одсто у периоду 2022-2052. године, величина овог контингента смањиће се за око 25 процената. Смањење се подједнако односи на децу предшколског (0‒6 година) и школског (7-14 година) узраста, а то је директна последица мањег броја живорођених. У поређењу са бројем старих од 65 и више година, број младих узраста 0‒14 година биће двоструко мањи 2052. године. Радно способно становништво такође ће се смањити са 4,3 милиона у 2022. на три милиона у 2052. години, а удео радно способних у укупном становништву опашће са око 64 одсто на 58 процената.

Наставак депопулације у сва четири региона

Посматрано регионално, у наредних тридесет година очекује се наставак процеса депопулације у сва четири региона Србије, а најмањи губитак становништва биће у престоници, где се очекује да ће у 2052. години живети пет одсто мање људи у односу на 2022. годину. Регион Војводине изгубиће четвртину свог становништва до 2052. године, а у остала два региона губитак ће бити око 30 одсто. Осим све веће миграције становништва ка северу Србије, односно територији Београда и Новог Сада, уочава се све већа концентрација становништва у градовима који су већи урбани и универзитетски центри. То ће резултирати чињеницом да ће 2052. године на подручју пет градова - Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца и Новог Пазара – живети скоро половина укупног становништва Србије. С друге стране, 2052. биће преполовљен број градова са више од 100.000 становника у односу на 1992. и 2022. годину, а због високог учешћа старије популације у укупном становништву, демографски најугроженије општине су Црна Трава, Неготин, Голубац, Бољевац, Босилеград, Осечина и Нова Варош, док се релативно повољнија старосна структура бележи се у општинама Сјеница, Тутин, Нови Пазар, Опово и Жабаљ.

Политика, Катарина Ђорђевић