Поред „сахране“ огранизовали су и својеврстан базар, где су изложили производе по ценама по којима их они продају откупљивачима, али и онима који се после појаве на полицама маркета. Тако је млеко испред Бановине коштало 45 динара, а не 140 па навише, колико кошта у продавницима.

Пољопривредници, већином из Војводине, поручили су пре свега да им је доста чекања.

„Чекајте ребаланс буџета, чекајте годишње одморе, а ми више немамо времена да чекамо. После ове године и овако катастрофалне суше, пропали смо скроз. Не бисмо долазили овде недељом зато што нам се хоће, него зато што нам је тешко и тражимо помоћ од државе, али од њих нема слуха, ни од министра ни од премијера“, рекао је Дејан Ракић из Удружења пољопривредника Арадац.

На транспарентима које су носили писало је: „Најскупље гориво имају грађани Србије“, „1 кг пшенице=20 динара. Шта можете купити у продавници за 20 динара? Можда једну пластичну кесу“, „Није било суше у Србији, а Србија изгорела“.

Милан Ковачевић, економски аналитичар каже да је симболика „сахрањивања“ пољопривреде најбоље описује оно што се нама данас дешава. Судећи по предлозима и потезима власти, наша жеља је како истиче, да изгледа више не будемо пољопривредна него рударска земља.

- Пољопривреда је занемарена на више начина. Клима се мења, а ми ништа не радимо да поправимо катастрофалну ситуацију са наводњавањем земљишта. Цене хране су брзо расле, јер имамо све више увоза, а тај посао је концентрисан на мањи број бизнисмена, због чега су нам марже веће него што би требале да буду, када би било конкуренције. Увозници тако одређују цене и за домаће тржиште како пожеле. На све то, пољопривредницима су веома поскупела улагања - казао је Ковачевић.

На штету им иде, како додаје, и то што смо кренули у продају пољопривредног земљишта. Због чега данас имамо власнике земље, примера из Уједињених Арапских Емирата, који овде раде директно против наше пољопривреде, гајејћи оно што је потребно за њихове фарме.

Са друге стране, како објашњава, превише смо укрупнили пољопривреду.

Иако на први поглед економија већих димензија треба да испадне повољнија, код нас огроман број земље у рукама малог броја људи, значи да велики играчи одређују услове којима обично гуше мале и средње произвођаче.

- Држава прво треба да види да ли су субвенције које даје довољне, као и како им се са енергетиком може што ефикасније помоћи. Морамо и доста прописа уредити. Имате примера воћаре, који у великој мери иду на извоз. У већини земаља је прописано да хладњаче не смеју ускраћивати било коме да чува робу. Код нас се догађа да кад дође берба, картел који извози воће одреди цене, уместо да остави могућност произвођачима да плаћају неку цену за складиштење и чекају бољи моменат на тржишту - казао је Ковачевић.

Нову Стратегију развоја пољопривреде раде нам Босанци и Словенци

Бранислав Гулан, пољопривредни аналитичар, каже да су наши пољопривредници закаснили са „сахраном“, јер је она већ уништена, а Србија је постала земља која је зависна о увозу хране. Како објашњава, Стратегија развоја пољопривреде од 2014. до 2024. године предвиђала је развој ове гране од 9,1 одсто сваке године.

Ако би била лошија година, слична овој са сушом, повећање је пројектовано на 6,1 одсто. У последњих десет година имали смо седам суша, не рачунајући још ову последњу, истиче Гулан. Уместо годишњег раста од више од девет одсто, наша пољопривреда је у последњих десет година укупно порасла 1,7 одсто, наставља он.

- Тако да је то једна стратегија пада, а не развоја. Те 2014. године обећали су пољопривредницима мед и млеко. А данас се о тим људима прича само када изађу на улице, када им се опет обећа да ће то бити наша стратешка грана развоја, што се после никад не догоди. Стратегију је иначе усвојила само Влада те 2014. године и обећала је да ће је дати на усвајање у Скупштину, али се ни то никада није догодило - каже Гулан.

Колико се мисли о будућности, како додаје, сведочи чињеница да нова стратегија још није ни урађена. Министарство пољопривреде потписало је уговор да ту нову стратегију напише десет стручњака из Босне и Херцеговине и десет из Словеније, уз четири консултанта из Србије.

- Министраство пољопривреде ту нову стратегију званично није ни доставило Одбору за пољопривреду у Скупштини на којем се о њој расправљало. Као ни уговор колико су плаћени страни стручњаци да је ураде. Зашто уопште странци пишу нашу статегију, да ли ми то не знамо да урадимо - пита Гулан.

Суша проглашена у свим земљама око Србије, али не и кад нас

Према речима пољопривредника на јучерашњем протесту у Новом Саду, протекло лето било је незабележено вруће, а 72 дана заредом није пала ни кап кише, због чега су им усеви били спржени.

Казали су да је држава морала да прогласи стање елементарне непогоде и да пољопривредницима обезбеди надокнаду штете због суше, као што су то урадили у Румунији, Мађарској, Хрватској.

Жарко Галетин, аграрни аналитичар, каже да је ангажман државе ни већи ни мањи него претходних година, али проблем је што обећања и договори државе нису имплементирани у пракси.

- Све је то унето у ребаланс и све ће то бити, али ће да касни. Пољопривредници су фрустрирани и нервозни. У последњих пет година ово је трећи пут да се суочавају са веома лошим приносима. Када у тако кратком периоду имате тако учестале климатске промене, дошли смо до ситуације да пољопривредници немају новца да занове производњу, а да не говоримо о инвестицијама о којима ни не размишљају. Имају лошу финасијску ситуацију и ове године и држава је морала бити бржа и експедитивнија – изјави је Галетин.

Уједињена удружења пољопривредника упутила су Министарству пољопривреде и Влади Србије 3. септембра допис са најважнијим захтевима. Међу њима су мере за санирање последица суше, мораторијум на пољопривредне кредите, исплата 17.000 динара по хектару за сертификовано семе без правдања рачуна. Такође, уређење берзе, тржишта, куповина дизела без акцизе на пумпи од идуће године, решавање питања ПИО пољопривредника.

Данас, А. Латас