Ромска деца се суочавају са сегрегацијом у школама, а одрасли са дискриминацијом на тржишту рата због које је знатно већа стопа незапослености међу Ромима него у другим етничким групама. 

АИ наводи да је подигнута оптужница против једног бившег члана хрватских оружаних снага за злочине током операције Олуја 1995. године. 

У марту је официр хрватске војске Божо Бачелић постао прва особа осуђена пред националним судовима за ратне злочине током операције Олуја, а воде се још два процеса за злочине током операција Олуја.

Укупно осам припадника хрватских војних формација и 15 припадника српских формација налази се на суду због ратних злочина. 

Хрватска је, како се наводи, наставила да одуговлачи са усвајањем свеобухватног правног оквира који би регулисао статус свих цивилних жртава рата и њихов приступ одштети. 

У августу је Хрватска потписала регионалну декларацију о несталим лицима и обавезала се да ће спроводити мере ради расветљавања судбине 2.200 несталих у Хрватској. 

Такође се додаје да су права породица несталих лица и даље угрожена због одсуства закона о несталим лицима. 

У извештају о Македонији, АИ наводи да се људска права све више ограничавају, као и да су односи између македонске и албанске популације нарушени насилним протестима. 

Такође се указује да македонске власти нису успеле да спрече и заштите Роме од различитих облика дискриминације, те да Акциони план о инклузији Рома још није примењен. 

У извештају се подсећа да је специјални известилац УН о слободи изражвања у априлу критиковао погоршање ситуације када је реч о слободи изражавања, плурализму и независности медија. 

Током мајских протеста, полиција је запленила опрему три медијске куће и обрисала њихове снимке, а политичари и даље туже новинаре за клевету. 

Антидискриминациони закон није измењен зарад забране дискриминације на основу сексуалне оријентације и борци за заштиту права ЛГБТИ популације су редовно изложени претњама, наводи се у извештају. 

Када је реч о Црној Гори, АИ издваја да одлуке у случајевима ратних злочина још нису у сагласности са међународним правом. 

Независни новинари су предмет претњи и напада, док и даље влада некажњивост за полицајце осумњичене за малтретирање. 

После формирања комисије за праћење полицијских истрага о нападима и претњама новинарима и независним медијима, поново отворене су истраге о убиству новинара листа "Дан" Душка Јовановића, а настављене су и истраге о низу напада на лист "Вијести".

Осумњичени су ухапшени у случају на новинарку "Дана" Лидије Никчевић, као и за покушај убиства новинара Туфика Софтића у јулу прошле године. 

Роми, Ашкалије и Египћани расељени са Косова 1999. године и даље су без адекватног смештаја, каже се у извештају. 

Око трећина од 16.000 избеглица у Црној Гори, међу којима је и 4.000 Рома, Ашкалија и Египћана са Косова, и даље нема решен правни статус. 

Описујући ситуацију у БиХ, АИ истиче високу стопу незапослености и незадовољство радом државних институција, који су, како се подсећа, изазвали масовне протесте праћене сукобима демонстраната и полиције. 

Пред домаћим судовима се процесуирају злочини, али је напредак мали и некажњивост присутна. Многе цивилне жртве рата и даље немају приступ правосуђу и одштети. 

АИ наводи да су дискриминацији изложени Роми, али и припадници ЛГБТ заједнице. 

Када је реч о Албанији, Амнести наводи да је насиље и даље распрострањено и да жртве ретко добију правду. Некажњивост је и даље присутна. 

Сиромашни људи, укључујући Роме, и даље немају довољно могућности за проналажење адекватног смештаја, упркос обећањима власти, а некадашње бараке намењене привременом смештају жртава присилног исељавања нису испуниле међународне стандарде.

Танјуг