Дешавања

Настављамо приче о нашим људима који возе камионе широм света, не би ли вам указали на све добре и лоше стране тог посла. После Америке, доносимо вам интервју са Сарајлијом у Канади. Младен Шкобо (36) после веома интересантног и неизвесног пута добио је и папире и посао у тој далекој земљи. Он нам каже да у Канади постоји велика потражња за камионџијама, па зато примају раднике без искуства и плаћају им обуке.

- Идеју сам добио у јуну прошле године. Аплицирао сам за туристичку визу за Канаду са намером да дођем овде и сналазим се. Стандардни папири за туристичку визу које сам морао да прибавим су потврда да сам запослен, потврда да нисам осуђиван, изводи из матичних књига за мене, жену и дете, потврду о поседовању имовине у Србији. Туристичку визу сам добио за месец дана и то ме је коштало око 75 долара – почиње причу за „PlutonLogistics“ Шкобо.

Саговорник нам каже да је у почетку радио код рођака у Торонту, тражио начин да остане, а једино у шта је био сигуран је да не жели да се врати у Србију.

Познати хрватски глумац Рене Биторајац објавио је сатирични видео-снимак који је изазвао доста буре у Хрватској и због којег је добио доста претњи. У песми „Ми Хрвати“ он је на музику „The sound of silence“ Сајмона и Гарфанкла, своје сународнике описао као веће католике од папе, као људе који чекају туристе да им "узму евриће" и као људе који мрзе све, који не мисле као они. Све време се у позадини мењају фотографије ултрадесничара и поздрава „За дом спремни“, а види се и фотографија министра културе Златка Хасанбеговића са усташком капом. 

“Песма је сатирична и аутоиронична. Ко је схватио, схватио је, ко није и неће. Очигледно сам дотакао срж и дирнуо у осиње гнездо”, наводи Биторајац. 

Како каже, песма није вођена никаквим идеолошким предзнаком. 

„Да је од безумне руке усташког терора страдао само један невин човек – много је, а камоли стотине хиљада жена, деце и нејачи којима је једина кривица била то што су Срби, Јевреји или Роми”, рекао је Томислав Николић, председник Србије на церемонији у Доњој Градини, највећем стратишту из састава јасеновачких логора смрти, где је одржан заједнички Дан сећања Србије и Републике Српске и парастос за жртве усташког злочина геноцида.

Обележавање 71. године од страдања, коме је присуствовао и Милорад Додик, председник РС, као и други званичници Србије и Српске, почело је у Козарској Дубици где је у Цркви Светих апостола Петра и Павла Свету литургију служио епископ бањалучки Јефрем, да би затим на гробном пољу Тополе венце положили представници јасеновачких логораша, званичници Србије и РС, српски представници у институцијама БиХ, делегације Владе Србије и Израела, израелског града Модин, као и амбасадори САД, Русије, Немачке, Француске, Велике Британије те делегације ЕУ у БиХ.

„Још нисмо до краја истражили све гробнице и јаме по Доњој Градини, нарочито реку Саву, највећи српски гроб. Овде су дивље звери мучиле, иживљавале се, убијале ножем и маљем, давиле у реци, ретко пуцале – да се не би чуло – у децу, дојучерашње комшије, пријатеље и суграђане друге вере и нације. То што су прошле деценије од овог стравичног злочина геноцида, није разлог због кога у свету ћуте и гледају да се то што мање помиње. Разлог је можда то што су побијени Срби, а убице су били Хрвати. Доња Градина се не уклапа у дириговану поделу народа у којој нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореол жртве”, рекао је Николић.

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доњој Градини не смемо да заборавимо, да је људски и хришћански опростити, а да је света обавеза памтити их и сећати се. Он је додао да је наша дужност да не престанемо да истражујемо то страдално место све док последња жртва не буде именом и презименом препозната, уписана и остављена будућим генерацијама на чување.

„Наш опроштај није тешко заслужити - ми од данашње Хрватске не тражимо да нас воли ако то не уме - довољно је да покаже да жели да узврати пријатељство које јој нудимо “, рекао је Николић на обележавању Дана сећања у Доњој Градини. Он је поручио Хрватској да се одвоји од усташких злочина и да се не плаши суочавања са делом мрачне историје у коме није ни учествовала, као и да не дозволи да је неко уведе у злочин заборава злочина.

„Наша рука је пружена, да не бисмо морали да обележавамо страдања неких нових Крстића, Думитровића, Биененфела, многих чија је срећа и несрећа што нису Хрвати”, рекао је Николић. 
Председник Србије је подсетио да протиче осма деценија од мученичке смрти на стотине хиљада невиних људи, који су имали срећу да буду рођени као Срби, Јевреји Роми и несрећу да потпадну под власт усташких зликоваца којима је било на памети само да их униште.

Званични у Канади страхују да би пожар великих размера који је захватио Форт Мекмари, могао да се прошири на двоструко већу територију до краја дана, док се наставља евакуација становника из радничких кампова северно од тог града у Алберти познатог по нафтном песку.
Погледајте ВИДЕО

Полиција и војска ће и данас надзирати конвој стотина возила са хиљадама расељених становника, а наставиће се и пребацивање евакуисаних авионом, наводи АП.

Дан пошто је 8.000 људи напустило град у пламену, који почео да букти још у прошлу недељу, власти су јуче саопштиле да се до краја јучерашњег дана очекује евакуација још 5.500, док би данас требало да буде евакуисано још 4.000 њих.

Свако ко жели да помогне обнову православне цркве Светог Саве у Њујорку, која је на Васкрс изгорела у пожару, може донације да уплати преко Пеј пал налога, а међу првима је стигла донација Валентина Инцка, високог представника у БиХ, који је обишао згариште.

Прота Ђокан Мајсторовић, старешина цркве, објаснио је да заинтересовани могу да посете интернет сајт stsavanyc.org на којем се налазе детаљне информације и инструкције о уплати. За бањалучке Независне новине рекао је да се већ јавио велики број људи који су изразили жељу да помогну у обнови.

Због коректности поступка прилог може да се уплати на јединствени рачун једино парохије.

"Молимо све да помогну колико ко може. Сви прилози су добродошли, укључујући и оне најмање", рекао је Мајсторовић.

Валентин Инцко, који је у пратњи оца Мајсторовића обишао остатке цркве, рекао је да је дирнут трагедијом која се овде десила и подржао напоре за обнову цркве.

Независне су објавиле да је Инцко уплатио 10.000 конвертибилних марака на рачун за обнову цркве, која је једна од најстаријих у највећем америчком граду.

Високи представник, који се у Њујорку налази службено поводом представљања извештаја Савету безбедности УН-а о БиХ, рекао је да је донацију уплатио као симболичан допринос обнови цркве и парохије и апеловао на чланове свих верских заједница да учествују у реконструкцији.

Велики пожар због којег је евакуисано 88.000 становника западног канадског града Форт Мекмари и у којем је изгорело 1.600 објеката, још није угашен, а сада се услед ветрова шири ка аеродрому и насељима јужно од града, саопштиле су локалне власти.

Званичници провинције Алберта прогласили су ванредну ситуацију, у јеку ватрене стихије која прети да прерасте у најскупљу природну катастрофу која је погодила Канаду, преноси Ројтерс.

Власти упозоравају да је још 19.000 објеката угрожено, док аналитичари и индустријски извори наводе да би трошкови осигуравајућих кућа могли да премаше 1,6 милијарде америчких долара, наводи „Дејли мејл”. Власти су саопштиле да још нико није повређен у самом пожару, али да су пријављени смртни случајеви у најмање једној саобраћајној незгоди током евакуисања.

„Постоји могућност да изгубимо велики део града”, рекао је Скот Лонг, званичник у служби за ванредне ситуације у Алберти. Неколико квартова је већ уништено, а због ветрова који су погоршали ватрену стихију пожар се проширио на још хиљаде кућа у овом граду на североистоку Алберте, у средишту региона нафтног песка.

Велики пожар који је захватио српску православну цркву у Њујорку тема је бројних америчких медија који уз фотографије и видео снимке ватрене стихије, наглашавају да је црква изгорела после Васкршње службе. 

Њујоршка телевизија Ен-Вај 1 (NY1) наводи да истражитељи ватрогасне службе истражују узрок пожара.

Под насловом "Пламен гута српску православну цркву на Менхетну", Њујорк Тајмс пише да је историјску грађевину која има важну улогу у српској заједници у Њујорку, прогутао пламен само неколико сати пошто су верници испунили клупе за Васкршњу литургију.

Њујорк дејли Њуз такође пише о великом пожару који се догодио у српској православној цркви под насловом "Ватрогасци се боре са пожаром који бесни у историјској православној српској цркви на Менхетну".

Лист доноси изјаву црквеног чувара Слободана Љубенка који каже да је покушао да угаси пожар али да није успео и да се нагутао дима. 
И на сајту Фокс 5 ударна вест је пожар у српској цркви на Менхетну. 

Под насловом "Пожар гута цркву у Њујорку", Фокс 5 пише да нема теже повређених. 

Сутра се навршава 21 година од агресије хрватских оружаних снага на западну Славонију, назване "Бљесак", у којој је 1. и 2. маја 1995. године убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 деце.

Из Документационо-информациони центар "Веритас" саопштено је да је 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља западне Славоније са око 4.000 војника, која је била под заштитом УН.

Народ западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог светског рата, и у Пакрачкој Пољани, такође злогласном "новоусташком" логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући животе, подсећају из "Веритаса".

На путу према "мосту спаса" до реке Саве сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци, а рањеници су гажени тенковским гусеницама или докрајчивани ножевима.

Ако не знате превише о мађарској историји, можете се као ја изненадити ако вас у Будимпешти шетња нанесе на ред гвоздених ципела, дечјих, мушких и женских, распертланих и изувених уз саму ивицу дунавског шеталишта. Ципеле делују обично, свакодневно, као да се ту случајно изуо неко ко је ујутро кренуо у школу или на посао. Гвоздени споменик оставио је на мене снажан утисак. Застала сам крај табле на којој пише: 

„У знак сећања на жртве стрељане у Дунаву од полиције стреластих крстова 1944/45”. Помислила сам да је реч о Јеврејима, иако то на табли није наведено.