„Његове одреднице су српски народ чији је припадник и америчка држава која је развила његове научне потенцијале, а Тесла је ипак, на почетку и на крају, задужио цело човечанство - и Србин и Американац, или ни Србин ни Американац, већ грађанин света, па тако грађанин и једне нове државе која га својата „, рекао је Николић.

Теслин свет, осветљени свет равноправних, још нисмо створили, а само то је тражио од човечанства, подвукао је Николић.

Како је рекао, од дечака из Смиљана, одраслог уз оца свештеника српске православне цркве, и мајку која га је „успављивала и будила српским народним песмама о боју на Косову”, пре се могло очекивати да наследи парохију, него да постане најзначајнији научник у историји човечанства и проналазач чијој генијалности дугујемо убрзани цивилизацијски ход.

Стварајући Тесла је човечанству подарио и једну димензију о којој се мало или никако говори - нову филозофију живљења, ново схватање човекових могућности, нови развој друштва, држава, света - нову, до тада непознату могућност да се другачије креира свакодневни живот, рекао је Николић.

„Колико год да је осветлио планету, толико је изнутра осветлио сваког човека понаособ... Тесла је остао ван свог и нашег времена, човек који је могао, а никада није постао среброљубац, већ је само у љубави према људима проналазио мотив за рад и храброст да се избори са неразумевањем”, рекао је Николић.

Теслин допринос поприма митске димензије, а сам Тесла је у тој митској димензији послато Прометеј модерног доба, поручио је Николић.

„Окован незнањима и неприхватањем научне средине, као Прометеј за Кавказ, веровао је у своју мисао и мисију и веровао да ће га тамо далеко у будућности, препознати у свом сјају. Одбио је Нобелову награду. Умире мисно и тихо у скромној хотелској соби”, рекао је Николић.

Председник је положио венац на споменик, а на свечаности поводом откривања споменика репрезентативни оркестар Гарде Војске Србије извео је химну Боже правде и Тамо далеко, а виолиниста Јонав Колунџија извео је композицију „Бахов престо”.

Споменик се налази на платоу између Храма светог Саве и Народне библиотеке, а рад је вајара Николе Коке Јанковића и дар добротвора Момчила Моше Тодоровића.

Танјуг