Уметност трансформисања буве у слона је свакако врло корисна кад је у питању самопромоција или лобирање за сопствену ствар. Често пута новодошли у Канаду имају проблем те врсте кад почну са авантуром тражења посла. У државама из којих већи део имиграната стиже у Канаду уобичајено је да сачекаш да неко други представи или похвали твој рад и твоје заслуге, док је овде код нас, на ‘ладноме северу, сасвим нормално да сам хвалиш свој рад и своје успехе. Нормално да није лако кад си цео живот чекао да неко од тебе прави слона, а сад мораш то сам :)) Да не буде забуне, слон је овде употребљен у позитивном значењу (иако некима из одређене генерације сасвим сигурно сад на памет падају стихови из Динове истоимене песме:)).

Но, шалу на страну, из личног искуства и контаката које сам ових година имала са имигрантима широм света заиста могу да тврдим да је концепт англо-саксонске комуникације на многим нивоима често врло тежак за разумети.

Последњих пар дана се по разној штампи, што канадској (нешто мање), што домаћој (знатно више), провлаче информације о “примању имиграната у Канаду на велика врата”. На основу прочитаних коментара на ову вест у домаћој штампи закључујем да је бува успешно прошла као слон код већине коментатора који су, по написаном, изгледа схватили да је од јануара довољно да се само појавиш, умивен и зачешљан, на канадској граници и бива ти прострт црвени тепих добродошлице. Хау јес ноу!

Можда сам скептична, али и тај скептицизам није без основа. Довољно дуго сам у тим неким водама да сам имала прилике да видим како овде ствари стоје кад су у питању имиграција, нон-профит и социјална политика. Али да не развлачим своју буву, да се вратим на тему сецирања њиховог слона:

1. Канада је све време, на овај или онај начин, примала нове имигранте у великом броју сваке године. Знаци, сама вест да ће и ове године примити толико људи и није нека посебна новост. Просек претходних година (осим ако се изузму последње три, четири где се екипа из владе наизменично натезала са штрајком службеника по амбасадама широм света и полупокушаја да се цео систем реформише) био је 300 000 имиграната годишње.

2. Такозвани “Express Entry” је такође постојао, само се није тако звао јер су пре 15 и више година све пријаве за имиграцију биле процесиране у периоду од 6 до 8 месеци.

3. Да би се неко пријавио као “економски имигрант” и даље је потребно да задовољи одређене услове. Једино су категорије послова промењене да боље рефлектују понуду и тражњу на тржисту рада. Али зар то и није сасвим за очекивати, да имиграциони систем буде толико флексибилан да прати дешавања у привреди?

4. Иако ће бити ограничен број пријава које се примају под “економском категоријом” они који имају валидну понуду за посао биће изузети од тога, односно њихова пријава ће бити узета у разматрање чак и ако је максимум под занимањем за које се пријављују испуњен. Сјајно, зар не? Ни то није ништа ново, постојала је категорија звана АЕО (Arranged Employment Opinion) под којом је фирма морала да се квалификује за дозволу да некоме гарантује посао и пријава тог неког би онда била сматрана приоритетом. После су, додуше, укинули АЕО, па га заједно са ЛМО прегруписали у ЛМИА (Labour Market Impact Assessment). Гомила папира и времена које је потребно утрошити да би нека компанија уопште добила дозволу да нуди посао страном раднику се није смањила. Дакле, ако мене питате, опет измишљање топле воде :)

Него, да ме не би непријатељи оптужили да минирам лепе вести и да заиста неко не помисли да заговарам против досељавања у Канаду стаћу са даљом анализом  ове вести. На крају крајева, сама промена је најављена за јануар 2015 и правих званичних информација још увек има врло мало. Кад кажем званичних мислим на: www.cic.gc.ca, па је зато мудрије сачекати, па можда у јануару опет мало продискутовати на исту тему.

Са једним се додусе слажем – у односу на протеклих пар година, док су полуквалификовани покушавали да полуреформишу имиграциони систем, ово што се најављује за наредну годину је ипак нека врста успеха. И тако је и представљена у канадским медијима, као похвала садашњој влади за успешно обављен посао уз помпу и фанфаре рачунајући да ће се мали проценат јавног мњења уопште сетити да је све ово у ствари у великој мери повратак на оно како је систем радио пре више од деценију и нешто.

Када назујем Џејсонове, Крисове или Стивенове** папучице, апсолутно ми је јасно зашто је њихова бува израсла у слона, јер као што рекох на почетку, овде су очекивања другачија, сам свој посао треба да похвалиш у великом стилу. Уосталом како би уопште на бираче деловао наслов: “после година брљања коначно смо се вратили на старо уз неколико ситних измена”?

А што се тиче горућег питања “Како до Канаде?”, кад кажем пешке, то и мислим (онако поетски). Пешке, корак по корак, део по део, са разумевањем у шта се упуштате и анализирањем званичних информација са сајта канадске имиграције. Као великом љубитељу народних умотворина пада ми на памет као прикладна: “нема ‘леба без мотике”.

Ништа не пада са неба (осим снега у мом крају :)) и то што се нешто на површини чини лако не значи да иза себе не носи сате и дане и месеце труда и рада.

Зато апелујем на све присутне – не дозволите једној буви да вас лако превари, загребите мало испод површине да проверите да ли и колики слон уопште може да постане.

У прерији